Јесењи Београд препун је сувог, увелог лишћа и сјајног, блиставог кестења које се котрља под ногама испадајући из бодљикаве коре. Поред Храма Светог Саве шета се народ, шкљоцајући телефонима и подижући поглед у висину, у модро небо у које упиру златни крстови куполе.  

Сви прилази цркви су затворени наранџастом грађевинском мрежом, на коју су окачена обавештења: „нема улазаˮ и „храм не радиˮ.

Нове масивне двери ускоро ће украсити све четири порте храма. Тиме се бави немачка компанија. Поред радника, који говоре енглески, врзма се младић са маском. То је Цветин, преводилац који координира рад Немаца, Руса и Срба. 

— Добио сам то име, јер сам рођен на празник Уласка Христа у Јерусалим, код нас, Срба, то су Цвети. У храму се налази фреска посвећена овом празнику и руски радници су ми дозволили да у њу ставим неколико стаклића мозаика – каже Цветин, ослањајући се о заштитну ограду. Због безбедности нам је забрањено да улазимо на градилиште. 

Младић је одрастао у суседној улици и памти буквално сваку циглу у зидовима Храма Светог Саве, чија изградња је завршена 2004. године. Отада храм је стајао без свог коначног облика, све док 2017. године нису стигли Руси. 

— За сваког Србина ово је посебна црква. Она оваплоћује сву борбу православља, веру која је савладала јарам османске империје и комунизам, преживела упркос свим напорима да се уништи. То је прави тријумф православног духа. Када се уређење храма заврши и све наоколо буде оплемењено, сигурно ће ми срце препунити емоције! Ове године смо изгубили Аја Софију која је претворена у џамију. Наш Храм Светог Саве који је изграђен по угледу на њу, има задатак да надомести тај губитак. Он ће бити наш нови бедем православља, симбол његове непобедивости! – каже Цветин. 

Са градилишта на бициклу излази младић. По плавим очима и русој коси непогрешиво препознајем Руса. Антон је по струци зубни техничар, али је месец дана провео на пословима уређења храма, где је важно умети прецизно одмерити одока и имати веште прсте за фини рад. 

— Размере су импресивне, наравно. 15 хиљада квадратних метара покривено комадићима обојеног стакла. Само плаве боје имамо 53 нијансе! – каже Антон, који је у Србију стигао из града Орел. 

У храму је забрањено фотографисање, али он нам показује један снимак тога како сада изгледа храм изнутра. 

Уређење храма од стране руских мајстора, сарадника радионице архитекте Николаја Мухина, толико је надахнуло Србе да се у Србији појавио читав бренд Mozaik kolekcija.

Мотиви са фресака храма пренети су на мараме, шалове, роковнике и кравате. Једну од њих, узгред, поседује и популарни српски глумац Милош Биковић.

Приказ огртача цара Лазара, фреска која украшава јужни улаз у храм, орнаменти са мозаика којима је оивичена купола, одежда арханђела Гаврила – сви сложени украси пренети су верно са фресака на тканину. Свако може себи за успомену да понесе део величанствене унутрашњости храма. 

Антон каже да у животу није видео ништа лепше.

— Све радове завршавамо за тринаест дана. После тога храм ће бити десет дана затворен до доласка Владимира Путина. Служба безбедности ће све то време проверавати сваки кутак. И тек онда ће сви остали такође моћи то да виде – каже Цветин. 

— А хоћете ли стићи да завршите? — лукаво питам ја.  

— 90% је већ урађено. Чак ни корона нас није зауставила. Све време смо радили, нико од радника се није разболео. Свети Сава нас чува — самоуверено одговара овај младић. 

— Јел било напорно? 

— Како се каже, кроз трње до звезда. Није било лако. Али само кад помислиш да ће твој труд остати да траје вековима, прође те језа.  

— А ако се нешто одлепи и неки део мозаика отпадне, шта ћете да радите?

— Руси кажу да дају гаранцију петсто година. Ми смо с њима већ договорили да их за 499 година чекамо на провери — смеје се Цветин и поздравља неког на руском. – Здраво, момци! 

Окрећем се и видим двојицу момака. Имају широке браде и скроман израз лица. 

— Ми смо стигли из Рјазања и ту смо већ више од месец дана. А сутра се враћамо кући – кажу они. 

— Зар ће отварање проћи без вас? 

— Није важно, гледаћемо на телевизији. Право да вам кажем, недостаје нам кућа. Било је напорно, то је одговоран посао – кажу они и деле своје утиске о раду са Србима. 

— Срби уопште нису схватили руску храну. Цветине, кажи, јел ти се свидело кондензовано млеко? 

— Нееее — он одмахује руком.  

Разговарају као стари пријатељи. У екипу радника из Москве, Санкт Петербурга, Орла, Рјазања и Рибинска посебно су бирани православци и то је, наравно, одмах зближило Русе и Србе. А сада ћемо имати и један заједнички храм. 

Цветин каже да ће после отварања људи моћи да се попну скроз горе, до куполе храма. Тамо се налази видиковац, а ових дана се постављају заштитне стаклене ограде. 

— Људи, сачекајмо још мало, само малчице. Ускоро ће све бити готово! – са жаром каже Цветин, и по његовим осећањима је јасно да би и сам желео да што пре види сву лепоту храма Светог Саве који ће 20. октобра, ослободивши се грађевинских скела и победивши искушења из прошлости, синути у пуном сјају православља, као феникс из пепела! 

Фото: Дмитри Лане