О трагичним епизодама и последицама рата у Босни и Херцеговини за Јутјуб канал „Балканист ТВ“ говорио је заменик председника Независне међународне комисије за истраживање страдања Срба у Сарајеву између 1991. и 1995, војни експерт УН Виктор Безрученко.
Подсећамо да је закључак документа од 2.500 страница који је израдила међународна експертска група да је рат у БиХ изазвао бошњачко-хрватски референдум из 1992. на коме Срби нису учествовали, као и даје муслиманска војска извршила агресију на ЈНА.
Саговорник Јутјуб канала „Балканист ТВ“ Виктор Безрученко је у периоду 1992-1993 био начелник штаба УНПРОФОР-а у Сарајеву и као сведок тих догађаја потврђује да Сарајево није било под опсадом, већ под блокадом.
Историјски гледано, основно оружје које се користи у опсади је изгладњивање, односно страна која напада настоји да глађу измори другу страну и примора је на предају. Ако погледате ситуацију у Сарајеву, становништво јесте било у доста тешкој ситуацији, али Сарајево је добијало огромне количине хуманитарне помоћи што није случај са другим примeрима из историје, рекао је Безрученко.
„Моји први утисци и запажања о овом периоду заправо се потпуно поклапају са закључцима комисије. Један од најјачих утисака био је инцидент који се догодио само неколико седмица након мог доласка у Сарајево. Неколико српских породица се на неки начин пробило у наш штаб у згради ПТТ-а. Испричали су нам о злочинима над српским становништвом у граду. Стигла је полиција и хтела је да одведе ове људе. Наредио сам да полицију не пуштају у зграду, да те Србе сместе, дају им ћебад и храну. Затим смо им помогли да пређу на српску страну. Током блокаде било је доста случајева убијања Срба. То потврђују и документи које је комисија проучавала и искази сведока. Комисија је дошла до недвосмисленог закључка да је кампања насиља над српским становништвом, која је спроведена у граду тих година, заправо била кампања етничког чишћења, услед чега је, због моралног и политичког притиска, као и због разбојништва, српско становништво после рата било принуђено да напусти град. Срби су после рата имали могућност да остану, УН су чак настојале да Сарајево буде мултиетнички град. Али ти људи, због онога што се догодило, ни под којим околностима нису хтели да остану тамо. Сви су отишли и због тога им не треба замерити“, каже Виктор Безрученко.
Једно од најважнијих питања за Независну међународну комисију било је питање о карактеру овог рата, говори Безрученко. „Питање карактера рата у војној књижевности се свуда различито тумачи. На Западу понављају да је рат у Босни и Херцеговини био српска агресија. То није истина. Ако анализирамо карактер рата по методологији Међународног црвеног крста, закључак је да је то био грађански рат, унутрашња ствар БиХ и ту није било спољне агресије. Озбиљни извори, укључујући и западне, тврде да никада није било масовног присуства српских трупа у БиХ. И сви учесници рата су били грађани ове земље.“
Војне операције у Сарајеву покренула је углавном војска босанских муслимана, што је довело до бројних жртава међу цивилним становништвом. Одговорност за неке инциденте као што су масакри на Маркалама не треба приписивати Србима, истиче Безрученко. Постоји много извора и докумената који указују на то да су за ове инциденте одговорни босански муслимани, каже он.
Хоће ли Запад икада чути истину о догађајима од пре 30 година у БиХ? „Нажалост, на Западу се одређено мишљење формирало одавно. Али чини ми се да се сада мишљење мења“, каже Виктор Безрученко. „Јер врло је тешко недвосмислено рећи да су Срби ти који у потпуности сносе одговорност за овај рат. То апсолутно није тако. Многи западни посматрачи недвосмислено пишу да одговорност сносе сви учесници сукоба.
Овај наш извештај није прихваћен најповољније, посебно међу босанским и хрватским историчарима, али чињенице које садржи натераће их да преиспитају неке ставове. Дубоко сам уверен у ово“, закључио је војни експерт УН Виктор Безрученко.
