Какву је штету нанела пандемија пословним односима између Москве и Београда, како су санкције које је Европска унија увела 2014. године ишле у корист трговине између Русије и Србије и да ли у Србији постоје перспективе за развој руског малог и средњег бизниса? На сва ова питања у интервјуу за портал „Балканист“ одговоре је дао руководилац Трговинског представништва у Србији Андреј Хрипунов.

Каква је тренутна ситуација у трговини између Србије и Русије?

Сада пролазимо кроз период пандемије и, наравно, ова ситуација није могла да не утиче ни на светску економију ни на економију Србије и Русије. Сходно томе, то је имало негативан утицај на развој наше трговине и наше трговинске и економске везе.

Пад робне размене за седам месеци ове године у односу на исти период прошле године изнео је око 20%. Отприлике за исто толико пао је и наш извоз. Српски извоз такође показује пад од око 10%. Ово је објективна ситуација. Ако на то не гледате у квантитативном смислу, овај пад је много мањи и надамо се да ће у блиској будућности бити нивелисан. До краја године пад ће бити мањи од 10%. 

Од почетка пандемије и увођења одређених ограничења у пословним контактима отказани су врло велики догађаји, посебно Санктпетербуршки међународни економски форум, индустријски форум Иннопром, који се сваке године одржава у Јекатеринбургу, Међународни пољопривредни сајам у Новом Саду где смо планирали да учествујемо ове године у име Руске Федерације, уз делимично буџетско финансирање. Био је планиран долазак велике делегације, и не само представника привредних субјеката, већ и представника Руског центра за експорт.

Наравно, само у оквиру ова три догађаја непрекидно се потписује велики број споразума и уговора, успостављају се нове везе, и све ово није могло да не утиче на динамику трговинско-економских односа. Плус, у првој половини године, посебно у другом тромесечју, дошло је до успоравања индустријског раста, односно потражња за енергетским ресурсима је смањена, а цене енергената су пале. Све ово је допринело паду нашег промета. Данас је ситуација таква да смо, захваљујући напорима влада и државних органа Русије и Србије, сведоци стабилизације трговине. Врхунац пада индустријског раста, који је примећен у Руској Федерацији у другом тромесечју, стабилизовао се у трећем и сада расте. Што се тиче Србије, видимо да је то, у погледу нивоа њене економије, држава која је најмање испаштала због пандемије у свом окружењу. Стога постоје наде да ће она све те губитке моћи да умањи до краја године, а већ у следећој наша робна размена ће почети да се повећава, пре свега због контаката и планова које имамо од марта ове године. Тада се у Казању одржао састанак руско-српске међувладине комисије (на челу руске делегације био је вицепремијер Јуриј Иванович Борисов, а на челу српске потпредседник владе Ивица Дачић — напомена аутора). Све ове области сарадње истакнуте су у обимном документу од око 20 страница. И радићемо у овом правцу, пре свега обраћајући пажњу на развој руских сировина и извоза енергената. Ево, хвала Богу, ове године имамо одређени раст чак и у овим условима.

Ово смањење је несумњиво узроковано објективном ситуацијом која се развија широм света услед пандемије. Како су санкције које су земље ЕУ увеле против Руске Федерације утицале на трговину између Русије и Србије?

2014. године, када су уведене санкције, ми смо заједно са Привредном комором Републике Србије успели да направимо координациони центар. И у првој фази, када су одређени производи европских произвођача почели да нестају из руских продавница, успели смо да се договоримо са Србима по питању испоруке њихових производа. Значајно су повећане испоруке прехрамбених производа. Пре свега меса, месних производа, млечних, поврћа и воћа. 2019. године, у поређењу са 2014. годином, залихе хране су више него удвостручене.

На веб-сајту Россељхознадзора наведено је више од двадесет српских предузећа која су сертификована и непрестано раде са Русијом. Српски производи више нису реткост за нађе грађане. Већ су препознатљиви на рафовима руских продавница. То је пршута, српски фета сир, кајмак, вино, минерална вода, брескве, јабуке, трешње и друго воће. Постоји нада да ће у блиској будућности ове залихе бити повећане, упркос чињеници да Русија такође све то сама производи. 

У каквом је стању руски бизнис у Србији? Да ли је конкурентан, посебно када говоримо о извозу?

Наравно да је конкурентан, и ово није само моје мишљење. Ово је реалност, што потврђује велики број уговора и пројеката који се реализују у Србији. Упркос поменутој пандемији, рад наших највећих компанија — попут Гаспрома, Гаспром-Њефта — није стао ни на минут. Прошле године је посао на изградњи гасовода Турски ток практично завршен. Надамо се да ће бити пуштен у рад у блиској будућности. Активан је НИС, где више од 56% акција припада компанији „Гаспром-Њефт“. Руске железнице такође раде озбиљан посао. Председник Србије Александар Вучић је у интервјуу за руску новинску агенцију ТАСС приметио да упркос пандемији, РЖД Интернешнл завршава најтеже деонице. 

А шта је са руским малим и средњим предузећима, робом и услугама које они пружају?

Мала и средња предузећа успевају да прате велики бизнис. Узмимо компаније НИС или Лукоил, које имају широку мрежу бензинских пумпи. На овим бензинским пумпама можете купити руску чоколаду, руски сладолед… Све ове производе не производе ови гиганти, већ средња предузећа.

У Београду од краја прошле године ради представништво „Опоры России“. Ово је наша позната развојна институција чији је главни циљ пружање помоћи малим и средњим предузећима. Готово свакодневно смо у контакту са њиховим представником, размењујемо мишљења. Видимо да расте интересовање ових бизнис категорија за рад на српском тржишту. Захтеве разних врста примамо готово свакодневно. Интересовање постоји.

На пример, руска компанија Velko. Не бих је сврстао у велике компаније попут сировинских, али победила је на тендеру и спроводи уговор вредан 20 милиона евра. Радиће на стакленим фасадама кула комплекса „Београд на води“. 

Да ли постоји статистика о томе колико је компанија отворено, да ли се отварају нове филијале руских компанија или заједничка предузећа?

Живимо у ери тржишне економије и ниједно предузеће нема ту обавезу да буде у сталном контакту са трговинском мисијом или било којом другом владином агенцијом, ако жели да уђе на ово или оно тржиште. Наравно, посао тражи оне нише у којима је исплатив. Жели да ради у нормалним условима и да заради. Наш задатак је да пружимо инфраструктурну подршку у смислу обезбеђења комфорног рада нашим компанијама, а не само да помогнемо око регистрације представништва или филијале. Ово је техничка ствар коју може да уради било која консултантска или адвокатска фирма. Али саветовати наше компаније на којим тендерима да учествују, с ким би могле да сарађују, како да реше ово или оно питање — ово је један од наших главних задатака. Што се тиче статистике, полазимо од чињенице да овде активно ради преко 50 предузећа. Ако рачунамо компаније које имају до три наша држављана онда таквих организација може бити стотинак. Овде послују три руске банке — Сбербанк, API банка и Експобанк. Активно ради „Мираторг“. Постоје испоруке средстава индивидуалне заштите и респиратора, различите медицинске опреме. 

Недавно смо од председника Србије чули да ће земља купити руску вакцину против корона вируса, а њена испорука је већ могућа у новембру. Заједничка сарадња у борби против пандемије, по мом мишљењу, није само задатак наших, руско-српских билатералних односа: то је глобални задатак. И у овом правцу су велике перспективе. Иако овде постоји врло велика конкуренција, не само из Кине или Сједињених Држава, већ и од традиционалних српских партнера — Немачке и Италије, са којима српске компаније раде деценијама, као и из арапских земаља и Турске. Овде треба пронаћи нишу. А одлука о отварању филијале или производње (што је прилично скупо за бизнис) мора се донети тек пошто се пронађу партнери или потпише уговор.

За представнике руског бизниса је можда занимљиво да знају шта би, у принципу, било интересантно њиховим српским колегама, какве захтеве они имају. На пример, грађевина се активно развија у Србији. Можда би постојала потражња за неким руским грађевинским материјалима?

Већ сам поменуо компанију Велко, чије су фасадне конструкције произведене у Русији, узимајући у обзир савремене светске технологије и стандарде, а затим испоручене у Србију. Недавно смо разговарали са шефом ове компаније који је рекао да је у садашњој фази исплативије довозити ове конструкције. А ако постоје додатни уговори, обими, онда бисмо могли да разговарамо о могућој производњи у Србији. Ова тема је прилично релевантна. И чини ми се да, узимајући у обзир постојећи заједнички документ који су на маргинама посете нашег премијера Београду потписали Министарство индустрије и трговине Русије и Министарство економије Републике Србије, ту постоје добри изгледи. Штавише, постоји зона слободне трговине. Без царине Србија би могла да постане добра одскочна даска за улазак на тржиште трећих земаља. И то није само ЕУ, већ и арапске државе, или друге земље у којима Србија традиционално има своје нише. Стога би производња у Србији била врло обећавајућа. Што се тиче залиха, постоје разне врсте ђубрива, овде активно раде „Фосагро“ и „КуйбышевАзот“. У принципу, захтеви су веома различити — за медицинске производе, метале, гуме.

Заједно са колегама из других трговинских мисија створили смо каталог свега онога што интересује српске и друге стране компаније. Министарство индустрије и трговине доставља тај каталог регионима. Он се редовно ажурира и чини ми се да је ово погодан механизам, јер се из свих земаља света у којима постоје трговинска представништва информације сливају у један ресурс. Одговорна лица широм наше земље могу да виде шта је у којој земљи потребно, и сви ми можемо на то брзо да реагујемо.