Српска опозиција и руски експерти који ту опозицију подржавају живе као Алиса, „иза геополитичких огледала“, као да немају везе са савременим светом. Ово мишљење изразила је Јелена Пономарјова, руски политиколог и публициста, експерт за новију историју Балкана и „обојене револуције“, професор МГИМО, коментаришући дискусију која је покренута о судбини Косова у вези предстојећих на тој територији „парламентарних избора“.

Пономарјова верује да косовски проблем почиње од 1945. године, када је по налогу Комунистичке партије Југославије Србима забрањено да се врате у своје домове на КиМ. Тада су успостављене модерне административне границе и створени су сви услови за формирање политичког идентитета косовских Албанаца.

„А ако потражимо ближе догађаје, капитулација се догодила 3. јуна 1999. године, када је Скупштина Србије одобрила мировни документ који су предложили представници ЕУ и Русије, односно Марти Ахтисари и Виктор Черномирдин“, каже Јелена Пономарјова.

Она подсећа да је једна од последица НАТО агресије 1999. била размештање војних контингената НАТО-а на територији покрајине, што је створило потпуно нови друштвени систем.

„Изненађујуће је да поштовани експерти никада нису споменули најважнију војну силу која се налази на Косову. Америчка база Бондстил формира социјално-економску и политичку структуру савременог Косова, она је нека врста заштите овог места, опасног за целу Европу“, истиче експерт.

Тренутно одговорност за Косово, према њеном мишљењу, сноси „светска заједница“ која се умешала у регионални сукоб и подржала албанске милитанте.

„Прави злочинци нису само Хашим Тачи и Рамуш Харадинај, који би, наравно, требало да буду иза решетака, већ и они који су писали сценарио бомбардовања и створили наркодржаву. Данас они безбрижно живе у центру Европе и преко океана, одмарају се у својим луксузним вилама“, рекла је професор МГИМО.
И колико год ми то желели, време не можемо вратити уназад, каже она.


„Свет се веома брзо мења и изненађена сам када видим колико су инфантилни поједини експерти. Они искрено верују да је могуће одустати од свих раније потписаних споразума и да Србија може постати истински суверена држава. О чему причате, колеге? Пипци ‘дубоке државе’ су продрли у све међународне структуре и данас се уопште не може говорити о суверенитету балканских држава. Пандемија коронавируса је, иначе, открила сву илузију суверенитета појединих европских држава! Питање Косова није само и није толико проблем Србије. Данас је непрофесионално рећи да очување Косова зависи само од Београда — чак и уз подршку Русије и Резолуције 1244 Савета безбедности УН. Живимо у потпуно новој, врло суровој и страшној стварности“, упозорава експерт.


„Говорити у таквој ситуацији о лешу Хелсиншког споразума је чисти дилетантизам. Ти споразуми су сахрањени под рушевинама Берлинског зида. Погледајте око себе: Кијев, некада ‘мајка руских градова’, у рукама је неонациста. Крај самих граница РФ живе Руси који су у многим случајевима лишени основних права. Сетите се да више од 20% Руса у Летонији има статус ‘недржављана’. А да не говорим о исконски руским земљама, које су завршиле у границама постсовјетских држава. Питање Косова се може решавати упоредо са игром која се води на ‘великој шаховској табли’, јер Косово је повезано са низом споразума великих сила. Довољно је да прочитате материјале преговора Клинтона и Јељцина из периода април 1996 – децембар 1999, и све ће вам постати јасно“, објашњава Јелена Пономарјова.

Она такође скреће пажњу на чињеницу да се из размишљања о садашњости и будућности српског региона не може избацити фактор косовских Албанаца.
„Колеге разгледају карту КиМ као да 92% Албанаца не живи тамо. Наравно, живот сваког Србина и свака светиња је велика вредност и за њих се морамо борити. Али да ли ће основно становништво у региону подржати ове иницијативе? Да ли је Млађан Ђорђевић спреман да жртвује безбедност грађана Србије тиме што ће дозволити да више од милион Албанаца умешаних у накробизнис постану српски држављани“, пита се политиколог.

Према њеним речима, у условима потпуне неравнотеже у систему међународних односа, Србија може добити историјску шансу да промени игру.
„Зато треба успоставити трајни мир у земљи: Србија треба да постане снажна и уједињена у политичком и војно-стратешком смислу. То је, иначе, оно чиме се председник Александар Вучић последњих година активно бави, када формира инвестициони пакет, развија инфраструктуру, модернизује и јача војску. Недавни сукоб на Кавказу је показао да побеђује само онај учесник који је за то спреман и који има савезнике. У том смислу, стратешко партнерство са Русијом, које је захваљујући Вучићу достигло свој историјски максимум, јесте ‘дете’ које се мора пажљиво одгајати, а не избацити са прљавом водом, како би неки ‘ентузијасти’ урадили“, каже Јелена Пономарјова.

Русија је у прилици да преузме иницијативу за решавање косовског питања, верује експерт.
„Руска дипломатија, у тренутку који са доласком Бајдена изгледа као прекретница америчке администрације, мора активно да се укључи у рад. Не да чека да је Србија позове да учествује у дијалогу Београда и Приштине, већ да предложи своја решења. А Москва, по обичају, реагује на изазове, али нема своје иницијативе, док је неопходно створити сопствену платформу за преговоре, неопходно је радити на ‘језуитски’ начин на који су навикли на Западу: они се боре за своје интересе и сакрију их лепим формулацијама. Србија то неће моћи сама, то мора у тандему са руским експертима. Нису искључене консултације са кинеским пријатељима. Другим речима, Москва мора бити активнија на Балкану, мора добро оценити савремене реалије, своје интересе и могућности и створити своју стратегију, а не само осуђивати ЕУ и Вашингтон“, закључује Пономарјова.