Јеромонах Игнатије, уредник сајта Православие.ру као и добро посећене странице на српском језику, стручњак за Српску православну цркву, у разговору са главним уредником портала „Балканист“ Олегом Бондаренком рекао је зашто је Косово и Метохија „Јерусалим српског православља“.
Где још у свету постоји тако велика концентрација хришћанских светиња? Само на Космету, одговара јеромонах Игнатије. Преко хиљаду споменика хришћанске културе на ту квадратуру нема више нигде у свету, каже он.
„То су споменици још од времена Византије и античког хришћанства. Тамо је Пећка патријаршија — трон српских патријарха. Тамо су сахрањени српски патријарси. Пећка патријаршија је у неку руку већа светиња и од Тројице-Сергијеве лавре. Затим Грачаница, Високи Дечани, све су то ремек-дела српске византијске архитектуре, фресака, културе, тамо се и данас чувају најбогатије средњовековне ризнице“, каже јеромонах Игнатије.
А Бој на Косову је централна тачка српске историје, истиче он. „У Косовском завету има нешто помало ирационално и нама хришћанима то није увек разумљиво. Питамо се, каква је то самоубиствена прича, зар не?
Али тај Косовски завет – спремност да се умре за своју веру – је тако дубоко продро у душу српског народа да је током векова та жртва за веру постала нека централна линија у религиозности Срба. Како што смо прошли пут говорили, Срби можда не иду често у цркву али су спремни да умру за веру. Таквих је људи било пуно и током последњег рата у Босни.
Занимљиво је да је тај Косовски завет увек живео у срцу Срба. И сви Срби који су славили Видовдан у време турске и аустроугарске владавине на тај начин су осећали неко јединство. То је једна тешко докучива ствар али може се разумети у блиској комуникацији са Србима“, каже јеромонах Игнатије.
На питање како данас види опстанак Срба на Космету, одговара: „У суштини Космет се вратио у време Османске империје. Изгубљена је државност, али не и цркве и светиње. Сачувана је и нека територија и не говорим сада о често спомињаном северу Косова. Постоји територија Грачанице, Косовско поморавље. У Грачаници ме сваки пут изненади број мале деце. Тамо имамо прави бејби бум. Тамо сваке године црква уручује мајци која је родила четворо и више деце неку медаљу. И сваке године се нађе по 30-40 таквих мајки. Косовски Срби су веома витални. И главно је што пламен у тим светињама гори“, истиче јермонах Игнатије.
„Рашко-призренска епархија има и даље највише монаха. Ако на Косову има 100 монаха, у неком манастиру у Републици Српској имате једног или двојицу монаха. Живот у манастирима на Космету је веома активан. Космет је сада једноставно враћен у неко време које је мешавина између Османског и Аустроугарског царства.
А ми Руси који гледамо на све то идемо у две крајности. Говорим сада о политичарима, о свештенству, па и о новинарима, балканистима. Постоје две крајности, и обе су неправилне“, каже јеромонах Игнатије. Једна крајност је када се правимо да се тамо ништа не дешава, да се не врши насиље над Србима, каже он. А друга је када говоримо да је тамо све изгубљено и да је то крај српског Косова.
„Срби тамо живе и има их сасвим довољно на тако малом простори, стога не можемо говорити да су они нестали. Срби имају своје структуре, школе, болнице, монахе, постоје и женски и мушки манастири. И ми морамо да додајемо дрва у ту ватру. Можда треба сачекати и 100 година да би се нешто променило набоље. И руске цркве у Кијеву су дуго биле под туђом влашћу. Али верници су сачували ту цркву. И сада мислим да је иста прича са Косметом. Не смемо га заборављати. Из историје знамо да су се сличне несреће на Космету и раније дешавале, али вера је остала и људи су остали“, закључује јеромонах Игнатије.
