Mитрополит црногорско-приморски представља другу најзначајнију личност СПЦ. Тако је већ вјековима. Ко је у лаври Светог Александра Невског посјетио гроб митрополита Василија Петровића Његоша, који се изненада упокојио током своје посјете руској престоници 1766. године, могао је да на епитафу прочита следеће: „митрополит скендеријски, приморски, Црне Горе и патријарха српског трона егзарх“. Титула егзарха – замјеника патријарха српског црногорском митрополиту припада и данас.

У последњих 100 година, а можда у цијелој историји Црне Горе и СПЦ, избор најважнијег митроплита није изазвао више контровези од последњег. За недопустиво подизање прашине и мијешање политике у ово религиозно питање одговоран је црногорски премијер Здравко Кривокапић. Он изненада, 27. маја у глуво доба ноћи одлази у Београд на састанак са патријархом Порфиријем, а јавност преко Твитера обавијештава о разлозима своје посјете: „да пренесе вољу вјерног народа Црне Горе да као митрополита-црногорско приморског желе да виде владику Јоаникија“ и да предложи да „Темељни уговор (СПЦ  и Владе Црне Горе) буде потписан на Цетињу 30. октобра на дан упокојења митрополита Амфилохија.“ (Темељним уговором, какав је влада Мила Ђукановића већ потписала са Исламском вјерском заједницом и Католичком црквом у Ватикану, имовина Српске православне цркве на територији Црне Горе требала би да буде трајно заштићена. На сличан начин 2001. регулисан је правни положај СПЦ у Хрватској.)

Поред тога што је црногорски премијер на недопустив начин покушао да изврши политички притисак на Свети архиерејски сабор СПЦ, његова изненадна посјета српској патријаршији спорна је и скандалозна по још неколико основа. Прво, какав је био смисао одласка у Београд у глуво доба ноћи у вријеме док траје сабор, а да се унапријед оградио да нема намјеру да потпише Темељни уговор? Друго, мјесто и датум потписивања Темељног уговора последње нешто је чиме не треба лицитирати јавно. Треће, зашто инситирати да се овај историјски документ потпише на Цетињу, једином граду у Црној Гори гдје патријарх српски не би наишао на добродошлицу, граду гдје је чак и протоколарна сједница владе догађај високог ризика. Зашто Цетиње, а не манастир Острог, или Храм Христовог Васкрсења у Подгорици гдје сахрањен митрополит Амфилохије? Колико, уосталом, поштује блаженопочившег митрополита Амфилохија Здравко Кривокапић је најбоље показао прије мјесец дана срамотном честитком Аљбину Куртију, тзв. премијеру  тзв. државе Косово.   

Четврто, у делегацији владе, која је у глуво доба ноћи банула у Патријаршију, поред премијера Кривокапића налазили су се министар финансија Милојко Спајић и министар економског развоја Јаков Милатовић. Нејасно је какве везе њихови ресори имају са религиозно-правним питањем потписивања Темељног уговора?

Пето, у моментима нестабилне политичке ситуације и најтање могуће парламентарне већине, одлагањем потписивања Темељног уговора премијер Кривокапић је фракцијама блиским предсједнику Милу Ђукановићу отворио простор да ово питање наредних пет мјесеци проблематизују и експлоатишу у сврху изазивања нестабилности у друштву, хомогенизивања и подстицања својих есктремних присталица на насилне акције.

Шесто, одакле право Здравку Кривокапићу да преноси „глас вјерног народа Црне Горе“?  

Одмах након завршетка састанка Патријаршија је издала саопштење у коме између осталог стоји да је патријарх Порфирије „са пажњом, великим стрпљењем саслушао разлоге, али и још већим изненађењем, ни најмање неувиђајући основаност и оправданост намере премијера Кривокапића да не потпише Уговор што је био једини разлог његовог доласка у Патријаршијски двор у Београду.“ Сјутрадан, 28. маја, огласио се и владика Јоаникије који је истакао следеће: „Од премијера Црне Горе, захтијевао сам да реализује своје обећање и потпише Темељни уговор са СПЦ, а не да се мијеша у избор митрополита црногорско-приморског, што је у искључивој надлежности Светог архијерејског сабора СПЦ.“ Он се осврнуо и на предлог да се потписивање Темељног уговора одложи за 30. октобар, што је оцијенио као „апсурдан предлог господина Кривокапића“ и окарактерисао га као „својеврстан политички маневар, који се не може се подвести под добронамјеран гест који би водио смиривању дуготрајних тензија, чије је рјешавање било кључни приоритет Кривокапићеве владе“.

Индикативно је да су изјаву владике Јоаникија дату потралу ИН4С одбили да пренесу званичан сајт Митрополије црногорско-приморске и њен радио Светигора, што наводи на сумњу да су поједини свештеници задужени за медије у Митрополији лојалнији премијеру Кривокапићу, него новом митрополиту црногорско-приморском Јоаникију. 

Кривокапић прихватио улогу Ђукановића из 90-их?

Имајући у виду саопштења Патријаршије и владике Јоаникија те догађаје које су услиједили  наредног дана, постаје готово очигледно да је извјестан избор владике Јоаникија за митрополита црногорско-приморског премијер Кривокапић покушао да злоупотријеби за подизање свог вишемјесечним одбијањем да крене у обрачун са криминалом и корупцијом анулираног политичког рејтинга и срозаног ауторитета. Међутим, један моменат наводи на сумњу да јефтини политички поени нису били једини циљ одласка црногорског премијера и његових министара у Патријаршију у глуво доба ноћи.

Сјутрадан након Кривокапићеве посјете, Тв Нова портал и Директно.рс, медији блиски Драгану Ђиласу (лидеру прозападне опозиције у Србији), оптужили су лидера ДФ-а Андрију Мандића и епископа бачког Иринеја Буловића да желе да „одложе за јесен избор митрополита црногорско-приморског“ и да је спречавање тог сценарија био „разлог Кривокапићеве изненадне посјете Београду“. Неколико сати касније иста формулација појавила се у отвореном писму Здравко Кривокапића грађанима Црне Горе. За своје оптужбе на рачун Андрије Мандића премијер није пружио ниједан конкретан доказ.

Преписивањем садржаја „ексклузивних вијести“ портала Директно.рс и Тв Нова у своје отворено писмо премијер Кривокапић демонстрирао је да између њега и прозападне опозиције у Србији окупљене око Драгана Ђиласа постоји чврста веза. Питање је само да ли је та веза директна или је успостављена уз посредништво агената утицаја стране силе, по свој прилици Њемачке, која жели промјену власти у Србији и политичку прекомпозицију на Балкану. Дакле, изненадна посјета патријаршији премијера Кривокапића и двојице његових министара Патријаршији СПЦ поред поправљања анулираног рејтинга у Црној Гори могуће је, имајући у виду координацију са гласилима прозападне опозиције у Србији, имала је могуће за циљ и наношење политичке штете предсједнику Србије Александру Вучићу. Крајем 90-их по налогу обавјештајних служби НАТО земаља један од главних центара за рушење Слободана Милошевића организовао је Мило Ђукановић у Црној Гори. Било би погубно и трагично уколико Ђукановићеву улогу из 90-их сада прихвати Здравко Кривокапић.   

Јоаникије и Методије – искрени пријатељи Русије

Од покушаја црногорског премијера и прозападне опозиције у Србији да злоупотријебе избор црногорско-приморског митрополита и додатно наелектришу политичку ситуацију у обје државе, неупоредиво су значајнији резултати сабора. За митрополита црногорско-приморског изабран је досадашњи владика будимљанско-никшићки Јоаникије, један од епископа са највећим ауторитетом и угледом у СПЦ. Јоаникије Мићовић рођен је 1959. године у селу Велимље код Никшића. Дипломирао је на Богословском факултету у Београду 1990. и исте године се замонашио у манастиру Ћелија Пиперска.

Као епископ будимљанско-никшићки успоставио је блиске везе са Руском православном црквом, посебно са Митрополијом Кемеровском и Прокопијевском. Више пута је путовао у далеки Сибир у посјету тој епархији и такође угостио у Црној Гори њеног поглавара митрополита Аристарха. На Светосавској академији у Бијелом Пољу 2018. Митрополит Аристарх и свештенство кемеровско-прокопијевске митрополије били су почасни гости. За мене је посебно био дирљив моменат када су свештеници из Кемерова отпјевали „Онам, Онамо“, химну Црне Горе у вријеме краљевине и књажевине. На истој свечаности владика Јоаникије је изјавио: „Овај велики празник има посебну важност јер се навршава 100 година од мученичке смрти руског цара Николаја II Романова и његове породице. Онога цара који је показао највећу саможртвену љубав према српском народу. Радујемо се што се братска и вољена Русија вратила светом цару Николају, што се вратила себи. Што су се подигле и напредују руска црква и руска држава. То значи много за све словенске и православне народе“.

Својим присуством на свечаности поводом откривања бисте маршалу побједе – Георгију К. Жукову у Беранама у децембру прошле године митрополит Јоаникије је показао да поред царске Русије гаји дубоко поштовање и према жртви коју је руски народ поднио у Другом свјетском рату и побједи коју је извојевао над фашизмом. Ако се за Јоаникија са пуним правом може рећи да је достојан наследник митрополита Амфилохија, исто се може рећи за његовог наследника на мјесту епископа будимљанско-никшићког досадашњег епископа диколијског Методија. Будимљанско-никшићка епархија територијално захвата готово половину територије Црне Горе.

Методије Остојић је рођен 1976. године у Сарајеву, 2001. дипломирао је на економском факултету у Подгорици, а монашки чин примио је у Цетињском манастиру 2004. године. На спонтаном протесту вјерника у ноћи када је усвојен тзв. Закон о слободи вјероисповјести у децембру 2019. године, црногорска полиција претукла је владику Методија и нанијела му озбиљне тјелесне повреде, од којих се касније дуго опорављао на ВМА у Београду.

У новембру 2018. владика Методије присуствовао је свечаностима поводом 100 година Рјазанске гвардијске више ВДВ школе. Том приликом тадашњем начелнику школе генералу Алексеју Рагозину уручио је икону Светог Петра Цетињског и пренио поздраве митрополита Амфилохија. Владика Методије се активно бави падобранством и до сада је остварио више од 300 скокова. Том приликом подсјетио је на подвиг руских падобранца на аеродрому Слатина и захвалио се руској војсци за заштиту српског народа и православних манастира на КиМ.

Јоаникије Мићовић трон митроплита црногорско-приморског преузима у тешком тренутку нараслих тензија између владе Здравка Кривокапића, неодлучне да покрене борбу против криминала и корупције и потпише Темељни уговор са једне, и Демократског фронта, од чијих гласова зависи опстанак те владе, са друге стране. У свом првом обраћању јавности након избора за митрополита црногорско-приморског Јоанијије је поручио да су „слога и јединство потребни као ваздух и хљеб и као дисање“.