Територија Македоније је током последња два века јабука раздора на Балкану. С циљем заузимања Македоније стварани су и војни савези против Отоманског царства. Затим су се савезници међусобно борили за Македонију у Балканским ратовима. На крају је територија Македоније подељена између Србије, Грчке и Бугарске, па и Албанија је добила њен мали део. Супарништво између Бугарске и Србије наставило се и након што је Македонија стекла независност. Данас обе државе промовишу у Македонији своје интересе у области економије, културе и образовања.
Македонија у бугарском загрљају?
Од почетка распада Југославије 1991. године Београд је привремено заборавио на своје македонске амбиције због грађанских ратова у Хрватској, Босни и на Космету. Софија је, напротив, постала активнија.
Међутим, Бугарска је почела да води озбиљну државну политику према Македонији тек од 2000. године. Последњих 20 година она овде користи своју „меку моћ“ кроз образовање, иницијативе у области културе, инвестиције и заједничке пројекте које финансира ЕУ. А такође и издавањем држављанства. Од 2000. године Бугарска је почела активно да дели своје пасоше грађанима Македоније да би могли слободно да се крећу и унутар Европске уније. Према подацима за 2019. годину, око 200 хиљада Македонаца (или око 10% становништва) добило је бугарске пасоше. Исте године још 10 хиљада људи поднело је захтев. Сама процедура издавања држављанства траје око 3-4 године, а кандидати морају да признају да су „они, њихови родитељи и сви њихови преци Бугари“. То је, наравно, у користи Бугарске и њеном погледу на историју.
Ако је за време Југославије било модерно да Македонци студирају у Београду, сада студирају у Софији. Сваке године око 150 македонских студената добија стипендије за бугарске универзитете. Након студија неки остају тамо да живе и раде. Други део, који се ипак вратио у своју домовину, активно пуни редове локалне пробугарске партије.
У последњих неколико година у Македонији се појавило пуно бугарских невладиних организација, активно раде бугарске специјалне службе и бугарска пропаганда: на пример, у многим градовима отворене су „канцеларије пријатељства две земље“, али без обзира на то, бугарска култура, музика, језик и медији у Македонији нису тако популарни као српски.
Бугарска је спремна да подржи Македонију у спору са Српском православном црквом. Циљ званичног Скопља је постизање канонског статуса за непризнату „Македонску православну цркву“. Македонија од 2017. године захтева од Софије да се Бугарска патријаршија прогласи за Мајку македонске цркве. Постоји вероватноћа да ће македонска црква добити аутокефалност на исти начин као што ју је добила и украјинска црква.
1. августа 2017. земље су потписале Споразум о добросуседским односима и сарадњи, који је отворио још шире перспективе за развој билатералних односа. Побољшале су се саобраћајне везе, поједностављене су царинске процедуре, почела су да се издвајају средства за стварање регионалне инфраструктуре и за развој заједничких пројеката. Поред тога, Бугарска је почела да пружа снажну подршку Македонији у међународним пословима. Овај споразум отворио је пут јачем продирању бугарске „меке моћи“ у многа подручја живота у суседној земљи. Потпуна примена сваке клаузуле Споразума пружиће Бугарској могућност да добије оно о чему је сањала последњих 200 година.
Овај документ је већ дао резултате. Од закључења споразума, трговина се повећала за 11%, у 2019. години је достигла 750 милиона евра. Бугарске инвестиције стигле су у Македонију (посебно у банкарском и осигуравајућем сектору, као и у ИТ сектору). Међутим, земље и даље имају чему да теже, посебно у погледу изградње инфраструктуре: на пример, између Македоније и Бугарске не постоји железничка пруга, а то омета развој економске сарадње и раст робне размене.
Али у пролеће 2020. године Софија је почела да води агресивну спољну политику. Дошло је до неслагања у погледима на историју. Бугарска је тражила признање да је македонски језик дијалект бугарског и да су Македонци до 1944. били Бугари. Уколико ови захтеви не буду испуњени Софија је запретила да ће искористити право вета за почетак преговора о приступању Македоније Европској унији. Али већина Македонаца је против таквог споразума са Бугарском.
Заправо, као резултат ових строгих захтева, Бугарска ризикује да изгуби све што је учинила и постигла у Македонији у протеклих 20 година.
Односи Србије и Македоније пролазе тест издржљивости
Србију и Македонију повезују заједничка југословенска прошлост, заједничка историја и култура (мада постоје контроверзни историјски тренуци који се тичу периода од 1918. до 1941.).
2019. години Србија, Македонија и Албанија створили су мини-шенген зону за слободно кретање радника, капитала и робе.
У августу 2019. године на снагу је ступио заједнички царински споразум између Скопља и Београда чији је циљ повећање трговине. Иначе, Србија је четврти трговински партнер Македоније после Немачке, Велике Британије и Грчке. Трговински промет између земаља у 2018. години достигао је цифру од 890 милиона евра. То је омогућено инфраструктурним и економским везама успостављеним у време Југославије. Међутим, и поред свега тога, у последњих неколико година, односи држава се погоршавају.
До краја 90-их, Србија је имала снажан утицај у Македонији. Али око 20% становништва данашње Македоније су Албанци и као резултат тога Скопље данас води отворену антисрпску политику и активно помаже Приштини у сукобу са Београдом на свим нивоима. Македонија је 1999. године НАТО-у дала своје аеродроме за бомбардовање Савезне Републике Југославије. 2008. године Македонија је међу првима признала независност Косова. Сада активно подржава и лобира за усвајање самопроглашене републике у међународним институцијама. Генерално, када је у питању Косово (као и друга политичка питања), Скопље ради како му диригује Вашингтон, иако је то понекад у супротности са политиком ЕУ на Балкану.
Спор између Српске православне цркве и тзв. Македонске је дуго био замрзнут, све док Зоран Заев није постао премијер земље. 2017. године он је започео активну кампању за независност македонске цркве. Српска патријаршија не намерава то да дозволи, али због ситуације која је настала у Црној Гори као резултат усвајања закона о слободи вероисповести, македонски проблем у Београду сада није на првом месту.
Поред тога, македонски политичари с времена на време дају оштре изјаве које погоршавају билатералне односе.
Међутим, упркос свему томе, српска култура и језик, филмови и музика, новине и часописи, спортисти и клубови веома су популарни у Македонији, а обичан народ је повезан јаким и поузданим везама. Присуство српске меке моћи овде обезбеђује заједничка југословенска прошлост, и као резултат тога, Србија је још увек у могућности да одбрани своје интересе у Македонији.
Још једна добра вест је да неки македонски политичари и даље одржавају везе са Београдом и чине све како би спречили погоршање билатералних односа. Дакле, Срби имају и своју „мрежу агената“: српска дијаспора успешно брани интересе Србије у Македонији.
Међутим, у последњих неколико година, утицај Србије је у опадању, јер Београд, за разлику од Софије, нема систематски приступ или стратегију у односу на Македонију. Чак и образовање у Београду није више толико занимљиво Македонцима као образовање у Бугарској.
Ствар је у томе што Србија једноставно нема довољно средстава и снага да спроводи активну спољну и економску политику на Балкану на многим фронтовима. Због косовског проблема и сукоба са Црном Гором, Срби су под великим притиском САД-а и ЕУ. Вашингтон и Брисел траже бројне уступке од њих, заузврат обећавајући да ће дати зелено светло за улазак у ЕУ. Космет и Црна Гора су за Београд, свакако, већи приоритет од Македоније.
Србија има своје упориште у Македонији од времена Југославије, али њен утицај је у опадању. За разлику од Србије, Бугарска тек почиње да ствара своје упориште.
