Уски пут у близини Сремске Митровице пролази између кукурузних и сунцокретових поља. 

— Хајде да те сликам међу сунцокретима — предлаже ми муж. 

—Сви су већи од мене — уздишем, посматрајући ове високе снажне биљке. Срећа што поплаве које су прошле недеље захватиле Србију нису стигле до сунцокретових поља у овом крају земље. 

Идемо у посету српском резервату природе „Засавица”, једином месту на свету где се прави необичан сир од магарећег млека. 

Резерват се налази источно од Дрине и јужно од Саве, двадесетак минута од Сремске Митровице. Обухвата скоро две хиљаде хектара земљишта на којем расту бујна трава, ретке биљке и трска која испуњава рукавце речице Засавице. 

На крову осматрачнице гнездо су свиле роде. За успомену узимам једно блиставо црно перо. 

Поред воде перје чисти снежнобели лабуд. Фотографише га троје младих људи, постројених као фотографи на посети неког председника. Са липа пада полен и чини се да се густ и опојан ваздух може јести кашиком као мед. 

— О, здравствујте! —чујем руски језик. У сусрет нам излази директор резервата Слободан Симић са лулом у устима, маркантан и духовит човек. 

Он је веома необична личност. На једном међународном конгресу пре неколико година сазнао је да Италијани планирају да славе 2000 година од уласка Исуса Христа у Јерусалим и да масовно купују магарце за ову велику прославу. 

Слободан је почео да проучава ове животиње и сазнао је занимљиве податке: млеко магарица је  по количини масноће идентично људском млеку, за разлику од крављег, има само 0,5% масноће. То значи да се теоријски новорођенче може хранити магарећим млеком. Осим тога, оно поседује јединствен састав витамина и има лековита својства. Потпомаже опоравак организма и помаже код плућних болести. Људи који пате од алергија, астме или бронхитиса долазе у „Засавицу” и ту набављају магареће млеко као лек за тело, а ликер од њега као лек за душу. 


Слободан Симић је смислио да од тог млека прави и сир. 

Треба рећи да у целој Србији има само око хиљаду магараца, да магарице дају мало млека и да је зато његова вредност још већа. Зато 1 грам сира од магарећег млека кошта 1 евро, а једно паковање има 50 грама. 

О овом сиру су сазнали у целом свету, а у „Засавицу“ долазе страни новинари. Била је и ТВ екипа из Русије. Онда сам и први пут пробала овај необичан сир. 

Танко исечени мекани сир од магарећег млека јако скупо кошта и једе се комадићима. 

— Укусно? На шта те подсећа? – пита ме новинарка из Москве.  

— Подсећа ме на… једење новца, — одговарам ја. 

И заиста, овај сир све чешће купују имућни Срби својим вољеним женама. Прави начин да их изненаде.

Укус сира је толико необичан да први пут нисам ни схватила какав је. 

А сада сам га јако заволела. Мирисав и веома богатог укуса не може се ни са чим упоредити. Као да једете траву са топлим млеком и сунчану со српске земље на којој пасу магарице. 

У „Засавици“ сматрају да сир од магарећег млека даје мушкарцима младост. 

— Слали смо га принцу Чарлсу као поклон. Он има посебну жену, вероватно му треба пуно снаге, па сам одлучио да му помогнем, — смеје се Слободан. 

Веома духовит човек!

А за женску лепоту од магарећег млека из „Засавице“ праве крему за лице и сапун. Пробала сам, одлична козметичка средства. 

— Долазиo нам је руски тајкун, хтео је да купи наш сир и да га продаје у свом ланцу супермаркета. Каже да је био код грчког председника и хвалио се да у његовим продавницама нема шта нема. А грчки председник му каже: „Сигуран сам да немаш српски сир од магарећег млека“. И овај је дошао код нас. „Хоћу да купим ваш сир“, каже. Али зауставили су нас руски закони. Магарећи сир није на списку намирница које могу да се увозе у Русију. А тајкун је купио све што смо имали и однео у торби, — говори Слободан Симић.

У „Засавици“ годишње производе 50 кг сира и продају око 500 литара магарећег млека.

Корона вирус је наштетио и „Засавици“. Иако власти делимично финансирају ову фарму, највише се заради од туриста.

— 15 хиљада деце ове године није дошло на екскурзије, 5 хиљада немачких туриста је планирало да дође код нас, али сва путовања су отказана, — жали се Слободан. 

Са друге стране, каже он, сада долазе Срби, посебно преко викенда, јер људи воле да путују и одмарају, а немају куд. 

— Чекамо Русе, — са надом каже Симић. 

Епидемија је утицала и на продају сира. Преко границе је продаја немогућа због епидемиолошких мера. Зато људи долазе и купују на лицу места. Слободан се сећа Немца који је у Сингапур однео 12 кг српског магарећег сира, да храни госте свог хотела. 

Крај фарме постоји велики ауто-камп са бунгаловима. Месец дана након отварања границе овде поново одмарају туристи. 

Засад их је мало. Прави рај за оне који воле тишину и самоћу. 

Иза дрвене ограде слободно пасу коњи, трчкарају магарци, одмарају свиње, бели бикови са опасним роговима јуре репом муве. Деца трче по пољу, разгледају животиње, родитељи седе за дрвеним столовима и пију хладна пића.

Лепота…

„Засавица“ је лепа у свако доба године. Чак и почетком зиме се у ваздуху осећа мирис свеже печене шљивовице и гулаша. 

Слободан нам маше на растанку и жели нам срећан пут.

Кад једном дођете у „Засавицу“, знате да се морате вратити. И тешко је смислити бољи поклон из Србије од оригиналног сира са укусом новца.