Поводом тешке ситуације на административној граници Србије и самопроглашене Републике Косово која траје већ другу седмицу, данас ће у Бриселу одржати састанак директор Канцеларије за Косово и Метохију при Влади Србије Петар Петковић и заменик „премијера“ Косова Бесник Бислими уз посредовање званичног представника ЕУ за спољну политику Петера Стана. И све то ради нормализације напете ситуације, која први пут после много година озбиљно прети да прерасте у рат у јужној српској покрајини.
Заоштравање односа које је почело 20. септембра повезано је са доласком косовских специјалних снага РОСУ на граничне прелазе са Србијом, које немају право да се налазе на северу Косова без посебне дозволе српске стране. И све то ради покушаја присилне замене свих српских регистарских таблица са привременим косовским. То би онемогућило путовање Србима који живе у три српске општине на северу Косова, и који у принципу не желе да поседују косовска документа, јер се привремена регистрација аутомобила може користити само 60 дана и намењена је лицима која не живе на Косову. Да би решили овај проблем, Срби на Космету морају добити косовску личну карту и сва остала документа државе коју не признају. Управо зато на административним прелазима видимо српске барикаде.
Београд је такође одлучио да не седи скрштених руку и послао војне јединице на административну границу са Косовом, укључујући и јединице опремљене руским тенковима, док небом патролирају авиони набављени такође од Русије.
Треба напоменути да је српска војска у протеклих пет година доживела снажну модернизацију, поставши најјача армија на Балкану после Турске и Грчке, а сада је далеко од незавидног положаја у којем се налазила у периоду НАТО агресије. Стога је сценарио увођења српских трупа на север Косова ради заштите српског становништва сасвим реалан.
Како је рекао председник Србије Александар Вучић, „Београд је спреман да у року од 24 сата реагује у случају напада на српско становништво на Косову и у одсуству одговора НАТО-а“. Према његовим речима, Србија неће дозволити да се понове дешавања на северу Косова из 2004. и раније. У уторак су јединице КФОР-а стигле на границу да замене косовске специјалне снаге и ублаже тензије.
Главно питање — ко може утицати на косовске власти — после недељу дана ћутања коначно је добило одговор из Европе. Након телефонских разговора са високим представником ЕУ за спољну политику и безбедност Жозепом Борелом и генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом, косовски „премијер“ Аљбин Курти се повукао и изјавио да је неопходан дијалог са Београдом о ситуацији на северу покрајине. Претходно Курти није био спреман на компромис. И то је разумљиво – пошто су се САД повукле из Авганистана, следеће питање је повлачење Вашингтона са Косова. Специјални изасланик бившег председника Доналда Трампа за Косово, Ричард Гренел, јавно је за то оптужио Џозефа Бајдена.
Сједињене Државе су заиста значајно смањиле своју активност на Балкану у протеклих шест месеци. У међувремену, Европска унија се такође мења: након парламентарних избора одржаних у недељу, Ангела Меркел и њена странка ХДС напуштају власт. Шефица Европске комисије и штићеница Меркелове, Урсула фон дер Лајен, је јако ослабила без подршке немачког канцелара. Поново се сетим Хенрија Кисинџера са својим питањем „коме да се јавим у Европи“? Иако Курти није Кисинџер, он осећа да су некадашњи центри утицаја ослабили. Анкара жури да их замени — Ердоган је отворено назвао Косово делом Турске и недавно је говорио о „посебној историјској одговорности Турске за Балкан“.
А шта ради Русија? Још увек изражава забринутост и охрабрује све на дијалог? У ствари, осим сличних апела, заједно са позивом да се испоштује давно умрла резолуција 1244 Савета безбедности УН, у којој се Косово назива делом земље која не постоји више од 15 година (Југославије), Москва није у стању да формулише ништа ново за Балканско полуострво и највећег друга у Европи – Србију. Балкан се ни не помиње у концепту руске спољнополитичке стратегије, а Руска Федерација је тихо повукла свој ограничени војни контингент мировних снага још 2003. године. Тако да је данас максимална могућа подршка Србији у случају погоршања ситуације апеловање на међународно право и теоријска могућност снабдевања Србије још неким наоружањем. Друге опције не постоје. Стога ће овај сукоб са великим степеном вероватноће решити Европа — нови рат на Балкану сигурно никоме није потребан. Приштина тренутно неће слушати никога осим Брисела и Вашингтона, а српски председник има добре односе не само са Москвом и Пекингом, већ и са Бриселом. Стога тешко да ће поновити пут Слободана Милошевића.
Садашње погоршање ситуације је директна последица нерегулисаног статуса Косова — пре неколико година Вучић је био спреман да разграничи територије на северу бивше аутономије како би де факто повратио контролу над севером Косова. Али тада је Ангела Меркел категорички одбацила ову идеју, позивајући се на недозвољеност мењања граница у Европи. Меркелова одлази из политике, и тај концепт поново постаје актуелан.
Москва би требало да преиспита свој арсенал средстава на Балкану и допуни га фундаментално новим могућностима чим се за то појави прилика. У супротном, не остаје јој ништа сем да изражава забринутост.
Фотографија: https://www.instagram.com/buducnostsrbijeav/