Суботње београдско јутро је почело неочекивано тихо. Без саобраћајне гужве коју Београђани стварају сваког викенда. 

Српска престоница је замрла у ишчекивању. Тишину је ометало само шушкање тробојки којима је био украшен читав град. У Београду су сваког трена очекивали Дмитрија Медведева, премијера Руске Федерације. 

На аеродрому „Никола Тесла“ је била обична за такве прилике гужва. Новинари и фоторепортери су опуштено чекали, штедели снаге за целодневну трку. Сарадници руске амбасаде су били приметно напети. Па ово је важна посета, Дмитриј Медведев није био у Србији десет година!

И ево, авион „Россија“ украшен словенским везом слеће на српску земљу. Премијера дочекује његова српска колегиница Ана Брнабић. Премијерка је по обичају од главе до пете у свом мушком стилу: плави сако, светла кошуља, црне панталоне, ни трага од накита. Дмитриј Медведев изгледа скоро исто, једино што има кравату и значку на реверу. Види се да је одлично расположен. У Београду је предивно време, ништа слично његовој задњој посети. Али и тада и сада Срби топло дочекују руског госта. У Русији знају да замерају руским политичарима, а у Србији они су гарант подршке и заштите.  

Одмах иза премијера иду амбасадори: шеф руског дипломатског представништва Александар Боцан-Харченко и његов српски колега Мирослав Лазански. Дмитрија Медведева прати и велика делегација министара и директора великих корпорација, јер планирано је потписивање огромног броја споразума из различитих области. 

Заменик министра одбране Руске Федерације и командант усиљеног марша на Приштину Јунус Бек Јевкуров је дошао да разговара са српским министром одбране Александром Вулином о даљој војно-техничкој сарадњи и испоруци новог оружја. Буквално дан пре празника у Србију су стигла два од три војна транспортна хеликоптера МИ-17В5. Очекује се испорука још четири десантно-ударна хеликоптера МИ-35М, а то значи да ће српски суседи поново да хистеришу и говоре да Русија спрема рат на Балкану. Али то за нас није ништа ново, преживећемо. Јунус Бек Јевкуров је поклонио Вулину копију медаље којом су награђивали црвеноармејце за Београдску операцију. 

Колона мерцедеса са тробојкама је кренула на аеродром Батајница где су већ окупљени гледаоци војне параде „Слобода 2019“. Улаз је бесплатан и многи су дошли са децом. На трибинама су војна лица, политичари, Милорад Додик, српски члан Председништва БиХ. За њега је такође важна руска подршка. Сви нестрпљиво очекују високог госта. Иначе, за читав дан Дмитриј Медведев нигде ни на минут није закаснио.

На Батајници шефа руске владе дочекао је сам председник Србије који је у младим годинама играо кошарку. Сви су желели да виде Медведева и Вучића заједно и упореде њихову висину. И да, Медведев је за главу нижи од Вучића. Вучић поред сваког руског политичара изгледа као отац који дочекује своје дете после школе. 

Српски председник је током целог дана говорио на одличном руском језику, обраћао се Медведеву речима „дорогой друг“. 

Почела је парада. Небо су пресецали МиГ-ови и хеликоптери. 

Лепотане официре у строју могу да гледам бескрајно. А када су се појавили ветерани Другог светског рата и ратова деведесетих многима су кренуле сузе на очи. Српски народ је главна војна снага ове земље. А тек кад му помаже руско оружје…

Почела је демонстрација борбене обуке – антитерористичка операција и ослобађање талаца. Све је то било прилично далеко, па су људи пратили дешавања на екранима. Сунце је пекло, фоторепортери су се презнојавали, Дмитриј Медведев је натакао модерне наочаре за сунце. Руска опозиција иначе воли да рачуна колико прва лица државе троше на одећу. Али ни српска опозиција није боља. Недавно су замерали Вучићу што хода у модерним патикама, као да председник Србије мора да носи само опанке. 

Парада се завршила. Новинари су поново појурили за мерцедесима, жалећи се што немају кад ни сендвич да поједу. 

Колона аутомобила се кретала према Палати Србијe. 

„Идемо кроз Југославију“, командује фоторепортерима прес-секрeтар Ане Брнабић. 

Сала Југославиje је у пуном сјају. Излазимо на улицу да сачекамо делегацију. Припадник гарде метлом чисти последња зрнца прашине на црвеном тепиху. 

„Да нисте стали на тепих“, упозорава ме грдосија од човека, „шифоњер“ из обезбеђења. Срби су у принципу висок народ, али где нађу тако високе телохранитеље немам појма…

Искусни камермани се крију иза стуба и пуше. Гардисти их гледају са завишћу док на плус 25 степени стоје у парадним плавим униформама и чизмама у које можеш да се огледаш. 

Стижу мерцедеси. Грми химна. 

Тепихом кроче Медведев и Брнабићева. 

Корачају као два војника, у корак. Преко пута гардиста стоје руски министри, акт-ташне су им на поду, међу ногама. Дмитриј Медведев их упознаје са Аном Брнабић. 25. октобра она ће у Русији потписати Споразум о слободној трговини између Србије и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ). 

„Срећан сам што сам после десет година поново у овој пријатељској земљи. Ослобођење Београда од фашистичких окупатора је наш заједнички празник. Надам се да ће данашњи преговори и Ваша предстојећа посета Москви помоћи у развоју билатералне сарадње“, обраћа се Дмитриј Медведев Ани Брнабић. Она се слаже с њим. 

Затим је Дмитриј Медведев положио венац на спомен-гробљу ослободилаца Београда. Руског високог госта су дочекала деца и њему се то јако допало. 

„Важно је да млади знају цену мира и колико су за тај мир учинили наши преци. Очување историјске правде је наша одговорност. Ревизија историје зна да поприми веома ружан облик. Посебно када се ради о догађајима који нису спорни. Нико нема ништа против различитих тачки гледишта, али постоје тамне и светле странице историје. И то не сме бити предмет политичког пазара и манипулација“, изјавио је Медведев. 

Затим се упутио у Народну скупштину Србије где га је дочекала председница Скупштине Маја Гојковић, једина жена која је овог дана била нижа од руског премијера. 

Дмитриј Медведев се обратио посланицима. Опозиционери који бојкотују рад скупштине нису дошли. Али на њихово одсуство су сви већ навикли и нико није патио због тога. 

Шеф руске владе је уверио народне посланике и представнике српских власти да је важно бранити националне интересе, да је Русија увек бранила територијални интегритет Србије и не намерава да мења свој став по том питању, као и да очекује мирно решење косовског проблема и поштовање Резолуције СБ УН 1244. 

„Не треба ићи ни на Запад, ни на Исток, треба размишљати прагматично и развијати прагматичну сарадњу. Ми смо против било каквих конфликата“, рекао је Дмитриј Медведев. 

Појам прагматичност је звучао током целог дана. Прагматични односи, прагматично пријатељство: Русија је уверила Србију да има разумевање за њену тежњу ка евроинтеграцији и покушаје да реши косовско питање ради учлањења у ЕУ. 

Делегација се вратила у Палату Србије. Напетост у очима сарадника амбасаде РФ је била све већа. Требало је потписати огроман број споразума. Камермане и фоторепортере су хранили пире кромпиром, ћуфтама, пилетином и поврћем. Заједно са новинарима јели су полицајци и службеници министарстава. 

У холу сам упецала руског министра културе Владимира Мединског који се са задовољством сликао са мном и дао ми коментар о томе како је важно чувати заједничко сећање на Други светски рат и његове учеснике. 

„Сећам се случаја када су се Стаљин и Броз договорили да наше армије заједно ослободе Београд. Али када су тенкови Црвене армије напали испоставило се да Титови партизани не само да немају тенкове, већ немају било каква возила којима би могли да уђу у Београд. Испало је да ми сами ослобађамо Београд. Али договор је био да га ослободимо заједно и кад смо већ обећали, морали смо да држимо реч. Црвеноармејци су укрцали југословенске партизане на своје тенкове и сви су заједно ушли у град“, испричао ми је руски министар културе, по образовању историчар. 

Затим је прес-секретар српског премијера окупила новинаре и повела их на конференцију за медије. 

Заузели смо места и чекали. Кроз отшкринута врата смо могли да видимо само Вулина који је седео у тесној фотељи крај улаза и окретао главу лево-десно. Министри су коначно ушли. 

Зорана Михајловић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре се кретала као царица. И имала је разлог да се поноси. Србија и Русија су се договориле да РЖД реконструише железницу од Београда до Бара. 

Договорен је и кредит Србији у износу од 172,5 милиона евра на који ће бити реконструисано око 200 км пруге, модернизована железница на деоници Београд – Будимпешта и изграђен Јединствени железнички диспечерски центар. 

„Пакет потписаних данас докумената је нервни систем економије. Ако он не ради, не ради ништа“, рекао је Дмитриј Медведев. 

Мирослав Лазански, амбасадор Србије у Русији, је причао нешто смешно ослобођеном из тесне фотеље министру одбране Вулину.  

Шеф српске дипломатије Ивица Дачић је изгледао као победник. Тако топли, равноправни односи Србије и Русије су и његових руку дело. 

Министар културе Србије Владан Вукосављевић се сјајио као да је на сопственом рођендану: премијер Дмитриј Медведев је саопштио да ће Русија предати Србији једини недостајући лист Мирослављевог јеванђеља – најстаријег српског рукописа. 166. страница се налази у Руској националној библиотеци у Санкт Петербургу. А Београд ће заузврат предати Русији седам слика Николаја Рериха које се чувају у Народном музеју. 

„То је сарадња основана на узајамном поверењу. Ако можемо да се договоримо о оваквим стварима, значи да верујемо једни другима. 166. страница Јеванђеља је света за Србе, то је веома деликатан моменат. Није лако договарати се о томе. За нас су и слике Рериха од великог значаја. То су партнерски односи. Председник Србије је рекао да је наше узајамно поверење безгранично и ја се с њим слажем“, рекао је Дмитриј Медведев. 

Потписан је и споразум са Росатомом о изградњи Научног центра који ће се бавити и питањима медицине. 

„Пројекат Росатома је поглед у будућност, то нису апстрактне нуклеарне технологије о којима пишу уџбеници. То је истраживање у корист људског здравља, то су нови лекови“, објаснио је Дмитриј Медведев. 

Међу другим документима су и договор између аеродрома Шереметјево и Никола Тесла, царинска сарадња која ће дати импулс пољопривреди. 

Министри су се руковали. 

У једном тренутку Медведев се приближио Вучићу и нешто му рекао. Осмехнули су се. У сали су почели да шкљоцају фотоапарати. 

„Радује ме што ће руски држављани ускоро моћи да оцене на прави начин српски вињак, који по мом мишљењу не заостаје за француским коњаком“, рекао је српски председник. 

Ја сам се задовољно осмехнула, а он је у моменту одреаговао: „Није смешно. Експорт 90 хиљада литара ‘Вињака’ на руско тржиште ће знатно побољшати ситуацију српске економије.“

Хтела сам да му одговорим да се не смејем, већ да се радујем, али он је само поправио наочаре и наставио да захваљује Русији на равноправном односу према Србији. 

Као одговор на то Дмитриј Медведев је изговорио најзначајније речи тог дана.

„Наши односи морају бити односи поверења и апсолутно прагматични, без икаквог идеолошког клишеа. Важно је да су нам тачке гледишта блиске приликом оцењивања међународних догађаја“, изјавио је шеф руске владе. 

Обећао је подршку по питању КиМ, односно суверенитета и територијалног интегритета Србије.  

„Ми немамо ништа против евроинтеграције Србије. Главно је да се такве одлуке доносе у корист српског и руског народа“, истакао је Дмитриј Медведев. 

„Спасибо, дорогой друг“, одговорио је на руском Александар Вучић. 

У том тренутку је почео ватромет. Сарадници обезбеђења су стали крај врата и препречили нам пут.  

„Стани, не прилази“, каже ми један „шифоњер“ у покушају да ме ухвати за руку. „Да щас“, одговарам ја њему на руском и истрачавам на степенице. 

Небо се украсило златним, црвеним, белим и плавим искрама. Било је невероватно лепо, а атмосфера победничка!

„Ура! Срећан празник! Срећан Дан победе“, узвикивали смо и радовали се. 

Дмитриј Медведев се после ватромета упутио на концерт, а затим на аеродром. Дан је био пун догађаја, дуг и топао, као што су дуги и топли односи братских земаља. 

Ми смо стрпали ствари у гепек и приметили неку сумњиву активност крај оближњег белог џипа. Тамне силуете су паковале снајперске пушке. 

„И снајперистима се завршио радни дан“, помислих ја. 

Фото — Дмитриј Лане