Како је Београд подржао Москву у медијском рату између Русије и Немачке
Односи између Русије и Немачке су се недавно поново заоштрили: повећи списак несугласица допунио је и сукоб око ТВ емитовања. Берлин покушава да огради немачке гледаоце од садржаја руског ТВ канала RT, а Москва је нашла решење – наставити емитовање програма преко Србије. На овај начин Београд не само да је учинио услугу Русији, већ је дао и гласну политичку изјаву.
Руски ТВ канал RT покренуо је 16. децембра нови информативни канал на немачком језику, RT DE који емитује своје садржаје 24 сата. Већ сутрадан немачки регулатор медија MABB (Medienanstalt Berlin-Brandenburg) поднео је тужбу против руског канала због наводног кршења правила емитовања на територији Немачке. Ствар је у томе што је српско регулаторно тело за електронске медије REM дозволило ТВ каналу RT кабловско и сателитско емитовање свог програма у Србији, који се преноси и у Немачку.
Сукобљене стране различито тумаче законе: RT DE сматра да је српска дозвола довољна за емитовање програма на територији Немачке и у другим земљама ЕУ, што је потврђено Европском конвенцијом о прекограничној телевизији. Берлин пак сматра да RT DE мора имати посебну дозволу немачких власти.
Истовремено је избио скандал и у вези блокирања канала RT DE на YouTube-у. Канал RT је блокиран још у септембру због наводног кршења правила и ширења дезинформације о вирусу корона. Затим, како тврде у Google-у, RT је покушао да користи свој други YouTube канал, па је он заувек затворен.
16. децембра на Јутјубу је објављено покретање новог канала RT DE који ће истог дана понављати садржаје које емитује сама телезија. Кроз неколико сати канал је поново блокиран: његово покретање је протумачено као покушај да се заобиђу септембарски догађаји. Затим је руски Роскомнадзор послао захтев Гуглу да објасни своје поступке и деблокира канале. У супротном, ресор прети осветом: ограничиће активности Гугла на територији Руске Федерације.
Немачки медији су добили команду „напад“!
Све је ово у Немачкој изазвало широк одјек. Популарно издање Bild је то назвало „политичким земљотресом на немачком ТВ тржишту“, а емитовање RT DE у новинама је одмах названо „пропагандистичким програмом Москве“. Један од материјала изашао је под живописним насловом: „Путинова пропаганда се од данас емитује у Немачкој“. У другом чланку новинари нису пропустили да скрену пажњу на „дуге говоре Владимира Путина” на телевизији, а посебно на онај у коме „руски владар оправдава убиство Грузијца у центру Берлина”. У истом чланку се помиње да се „московском пропагандистичком програму не супротставља само Берлин, већ и Париз: портпарол француског сателитског оператера Еutelsat сумња да Русија има потребне дозволе за емитовање преко њиховог сателита.
Наравно, Bild није заборавио ни на улогу Србије у медијском сукобу: на фотографији усред материјала посвећеног скандалу рукују се Вучић и Путин уз коментар: „Србија – пријатељ Кремља“. А посланика Бундестага, представник Слободне демократске партије Немачке рекао је следеће: „Неовлашћени почетак емитовања програма канала RT DE који ради за Кремљ је отворена увреда за наше актуелно законодавство и поуздану медијску политику. Свако ко има лиценцу за емитовање програма у Србији нема лиценцу за ЕУ: уредници телевизија то одлично знају.”
Слична реторика се може видети и у другим медијима. Deutsche Welle је био уздржанији у оценама, али се у изношењу чињеница и даље могу наћи мишљења о „пропаганди Кремља” и „ширењу теорија завере и дезинформација у име руске државе”.
А Tagesspiegel је цитирао речи главне уреднице RT Маргарите Симоњан, која је тужбу МABB-а назвала „медијским ратом који је Немачка објавила Русији“. Немачко издање је заузврат назвало тренутну ситуацију игром „мачке и миша“ између RT-а и немачких регулатора. У чланку стоји да је телевизија RT „лојална Кремљу и представља инструмент пропаганде владе председника Владимира Путина“.
Двоструки аршини — или краткотрајно памћење?
Очигледно је да су немачки политички и медијски кругови веома узнемирени покушајима Русије да пренесе свој став о догађајима у свету. Тако настају двоструки аршини: западни партнери дају изјаве о слободи говора да би одмах забранили све што њима не одговара.
Мало је вероватно да је Немачка, која је више од 40 година била подељена, тако брзо заборавила све „чари” цензуре. Супротстављање Запада и Истока изазвало је трауму које немачко друштво и дан данас лечи. Чини се да немачки народ као нико други треба да зна колико је опасно користити двоструке аршине и колико је тај курс у супротности са демократијом, коју је Берлин тешком муком наследио. Авај, понашање немачке политичке и медијске елите у сукобу са руском телевизијом сугерише да су изјаве о „вредностима грађанског друштва“ празне речи.
Наш српски „медијски мост“
Занимљиво је и колико Београд у целој овој причи добија на значају. Дозвола коју је српски регулатор издао руском ТВ каналу може се тумачити не само као потврда стратешког партнерства Србије и Русије. Прво, ово је веома благовремен реципрочан корак, јер је Москва за Србију обезбедила најнижу цену гаса у Европи у наредних шест месеци, а данас је гас јако скуп. Друго, Срби су јасно показали Европској унији да су спремни да воде самосталну политику – и да су у стању да изазову пометњу у центру Европе.
Обећања Берлина да ће Србија бити примљена у ЕУ су већ одавно „приче за малу децу“. Бескрајно развучени процес отварања нових поглавља о приступању ЕУ, ћутање на све позиве из Београда да се Приштина „научи памети“ – све то личи на јавно понижавање Србије. Тако да ће ова српска услуга Русима очигледно натерати Немце да се запитају да ли је време да преиспитају свој однос према српским партнерима.
Сасвим је могуће да ће Берлин покушати да купи лојалност Србије обећањем да ће убрзати пут ка ЕУ, или ће покушати да уцени Београд подршком косовским Албанцима. Како год, Србима је познат немачки „репертоар“. Овде не треба очекивати неке суштински нове аргументе: са великим степеном вероватноће не треба очекивати промене на западном фронту.
Истовремено, јавна подршка коју је Београд пружио Москви променио је политички дневни ред у Европи. Овај гест отвара ново поглавље у српској спољној политици: на српској фреквенцији сада „емитује“ Русија, и глас Србије ће се вероватно боље чути у берлинским канцеларијама.
Фотографија: Gleb Salov, 2011 / www.swed-photo