Последње августовске вечери на небу изнад главног града Црне Горе већ су се појавиле прве звезде, али улице се нису испразниле. Напротив, чини се да аутомобила има више него људи. Улицама овог јужног града великом брзином јуре возила свих врста, од старих „југића“ до „гланц“ нових џипова, са тробојкама истуреним кроз прозоре и срећним лицима младих људи. Сви вичу „Победа!“ и подижу три прста, православни симбол јединства Свете Тројице. Сви аутомобили журе према саборном храму Васкрсења Христовог.

Подгорица бруји од непрекидног звука аутомобилских сирена. У једном тренутку се најежих од саме помисли какво разочарање чека те људе ако Ђукановићева Демократска партија социјалиста ипак остане на власти. Свако овде зна да се црногорски председник неће тек тако предати.

У недељу 30. августа грађани Црне Горе су изашли на изборе у невероватном броју да гласају за опозицију која се противи режиму Мила Ђукановића који је за тридесет година владавине учинио све како би народ омрзнуо његову диктатуру. Људи не могу да му опросте намеру да располаже храмовима и манастирима црногорских епархија Српске православне цркве. Народ је након усвајања закона о слободи вероисповести девет месеци провео у протестима и молебанима да би сада бирачи једним потезом оловке рекли „да“ новој демократској Црној Гори. Опозиција је објавила победу, али је питање како ће се даље одвијати политички догађаји. Влада још увек није формирана а Ђукановић треба да управља државом још две године.

Јуче је на тргу испред храма било веома тесно. Окупиле су се хиљаде људи. Вијориле су се заставе, најчешће тробојка са извезеним златним орлом у средини (ту заставу су носили и противници иступања Црне Горе из државне заједнице са Србијом 2006. и одвајања Косова од Србије 2008. године).

Житељи црногорске престонице су викали, певали српске патриотске песме и грлили се. И ја се пробих до младића који држе српску заставу.

– Зашто носите српску заставу?

– Зато што смо Срби, и радујемо се животу! Најзад у рођеној земљи нећемо више бити третирани као људи друге категорије. Знате ли да ако у вашим документима пише „Србин“ а не „Црногорац“, ви пракптично немате шансу да нађете посао? А од чега човек да живи? Сада имамо чему да се надамо! – прича Ирена, енергична девојка од неких двадесетак година.

У гомили има много младих. Црногорске лепотице у шортсевима и са густом косом до појаса, спортски грађени момци, мршави студенти… Све их уједињује жеља да самостално одлучују у каквој земљи желе да живе и у који храм да одлазе. Подсећам да Мило Ђукановић подржава расколничку „црногорску православну цркву“ на челу са рашчињеним бившим свештеником Мирашем Дедеићем. Њему је Ђукановић планирао да преда древне манастире црногорских епархија Српске православне цркве.

Са стране стоји старији брачни пар пријатног изгледа и са осмехом посматра омладину. Мило Ђукановић је учинио оно што није желео – допринео је да у земљи одрасте нова генерација грађана, младих родољуба која Бога носи у срцу.

– Искрено се надамо да ће нова влада успоставити добре односе са Србијом и Русијом. Ми то жељно очекујемо… Зар је добро уводити санкције против Русије и подржавати независност нашег Косова? – кажу пензионери.

Поред њих стоји мушкарац са наочарама.

– Сећам се како је Мило дошао на власт. Носио је скроман џемпер, а сада окреће милијарде и баш га је брига за наорд. Ја идем на све протесте иако сам државни службеник. И моје колеге су овде. А чега да се бојимо? Ми Срби смо за време Мила Ђукановића доспели у такав положај да горе не може бити. Боримо се за себе и драго нам је што смо победили! Уздамо се у нову владу. Али, наравно, још ћемо видети како ће се она показати“, каже Горан.

Изнад окупљеног народа пламте бенгалске ватре, пуцају петарде, као да је крајем лета дошла Нова година. Каква ће бити нова политичка етапа у Црној Гори? Видећемо у најскорије време. У сваком тренутку радосни празник може за трен ока да се претвори у митинг отпора уколико Мило Ђукановић ипак покуша да превари опозицију. А то уопште није искључено.

И опет, по који пут сам сведок призора од кога ме подилазе жмарци. На тргу изненада настаде тишина. Хиљаде људи у један глас почеше да изговарају молитву. Молба „избави нас од злога“ у овом случају се може схватити и буквално.

После молитве људи се мирно разилазе. Родитељи држе дечицу за руку и пуштају их само с времена на време, колико да се прекрсте.

У суседној улици близу храма испред отворених врата ресторана седе три младића у конобарским униформама.

– Ми смо се сви родили за време Мила Ђукановића. Ово су били наши први избори, запамтићемо их за цео живот. Наравно, гласали смо за опозицију, она обећава да ће успоставити добре односе и са Србима и са Русима. Сви смо ми Словени, рођена браћа! Једва чекамо да нам дођете у госте! – причају момци.

Рукујемо се и фотографишемо за успомену.

Поред нас јуре аутомобили са заставама, још увек бруји Подгорица. На ведром небу блистају златни крстови храма. Само Небо зна како ће Црна Гора изгледати када сване нови дан.

Фото — Дмитри Лане