Данас, 6. августа, у згради Министарства спољних послова Србије одржана је комеморација Мирославу Лазанском, амбасадора Србије у Русији, познатом ратном извештачу и новинару који је изненада преминуо у Београду 4. августа.
Први је реч узео секретар Министарства спољних послова Србије Немања Старовић, прочитавши богату професионалну биографију свог покојног колеге.
Колегиница Мирослава Лазанског, сарадница Политике Љиљана Смајловић присетила се сусрета Мирослава Лазанског и Владимира Путина. Лазански је тада тражио од руског лидера да га фотографише са бројем Политике у рукама, што није било предвиђено протоколом. Међутим, касније, током Путинове посете Београду, Лазански је пришао Путину и дао му у руке број Политике. Та је фотографија ушла у историју најстаријег српског листа.
„Био је веома добар човек, долазио је у редакцију са осмехом на лицу. Лазански је био апсолутна, највећа звезда Политике. Читаоци су толико волели његове текстове, осећали су да искрено ради за њих, да се цео наш уреднички тим трудио да постигне бар половину прегледа његових колумни“, рекла је Смајловићева.
Своје успомене на рад са легендом српског новинарства поделила је и главна уредница портала Спутњик Лубинка Милинчић. „Сарађивали смо дуго времена. Када је постао део нашег тима, питали су ме шта би тачно радио. Одговорила сам: Нека ради шта хоће, он може све — он је Лазански! Знао је све о тенковима, авионима, ракетама… Све што је радио, радио је с великом љубављу, зато је и постао таква звезда“, приметила је Милинчићева.
Присутни су се присетили његовог шарма, како се једнако понашао са председницима и бакама које су доносиле огласе за Политику, као и његовог новинарског заноса. Лазански је одлазио на ратишта широм света, али понекад су га ексклузивни текстови сами налазили: толико је био познат.
Колеге су Мирослава Лазанског назвале „Здравко Чолић српског и југословенског новинарства“.
Водитељ ТВ канала Happy Миломир Маричић, у интервјуу за портал „Балканист“ присетио се како су се шалили над Лазанским због његове страсти према наоружању и војној техници.
„Чак су и генерали били љубоморни на њега! Он је све знао боље од њих. Није било бољег коментатора за војне параде! Он је летео на ловцима као путник, али не бих се изненадио да је у време лета могао да сам управља авионом. За њега није било граница! Много смо се шалили на његов рачун, чак и да ради за обавештајне службе других земаља. Говорили смо да ће једног дана ући са тенком у редакцију Политике у пратњи страних генерала. Он се смејао на те шале. Био је попут јунака филма Топ Ган. И успео је да испуни свој сан — да постане амбасадор. Све његови колеге новинари из Загреба су постале дипломате широм Европе. Заиста је хтео да буде бољи од њих и успело му је, као што му је успело и све што је радио“, каже Маричић.
Колеге су минутом ћутања одале почаст Мирославу Лазанском.
Комеморацији су присуствовали амбасадор Србије у Сједињеним Државама Марко Ђурић, министар Ненад Поповић, директор Канцеларије за питања дијаспоре у Министарству спољних послова Србије Арно Гујон, заменик градоначелника Београда Горан Весић, председник Скупштине Црне Горе Алекса Бечић и колеге новинари Мирослава Лазанског, као и његова удовица Тамара и син Александар. Мирослав Лазански биће сахрањен на Новом гробљу у Београду у Алеји заслужних грађана.