После почетка руске специјалне војне операције против украјинског режима свет је за држављане Русије полако почео да се сужава и затвара. Убрзо је постало јасно да је остало сасвим мало земаља у које Руси могу да путују. И упрокос редовним лажним дојавама о минирању авиона на релацији Москва-Београд, престоница Србије је постала један од дозвољених за Русе коридора.
Једном давно, у сасвим другим околностима, Београд је примио десетине хиљада емиграната из Русије, такозваних „белих“ Руса, а сада, век касније, поново је постао уточиште за оне који траже излаз у новонасталој ситуацији. Руси који све ово време долазе у Београд желе пре свега да наставе да раде у својој сфери.
Валерија Туркав са супругом и седмомесечним сином из Мајкопа одавно је донела одлуку да живи ван Русије. Размишљали су о Шпанији, али живот их је натерао да убрзају процес.
„Мој муж ради у ај-ти сфери, на међународним пројектима и пословни језик је енглески. За њега у Русији више нема посла. Истраживали смо по интернету, тражили савет, и људи из целог света су нам саветовали Србију, јер у Европи то је најјефтиније место за живот и најпогодније кад радиш на даљину. Погледали смо на интернету како Београд изгледа и јако нам се допао. Разговарали смо са нашим пријатељем Србином, који држи ресторан у Краснодару, и на крају смо одлучили да се преселимо у Београд. Велики плус је била и чињеница да Руси могу ући у Србију без визе. Ја говорим руски и украјински, а ти језици су слични српском тако да смо помислили да бисмо могли брзо да се навикнемо на живот у Србији.
Имали смо велики проблем са авионским картама. Трипут смо покушали да их купимо. Летови су отказивани а новац нам није враћен. Кредитне картице нису радиле. Помогли су нам пријатељи из Украјине. Ми смо њима превели криптовалуту, а они су нам купили карте, прво за Истанбул, па за Ниш. Из Ниша смо стигли у Београд“, каже Валерија.
Девојка са тугом примећује да су многи попут њих напустили Русију.
„То су образовани млади људи. То је одлив мозговa. С друге стране, сви који су сада отишли су већ имали план да то учине. Тако да би се то пре или касније догодило. Мало је оних који су сада отишли а нису имали такве планове“, сматра Валерија.
Са приливом Руса у Србију, цене некретнина су скочиле и изнајмити стан у Београду је постало јако тешко. У почетку је Валеријина породица живела у хотелима или у становима за које се плаћа по дану.
„Са бебом је, наравно, тешко. Овде је потпуно другачија храна за бебе. Изгледа да Српкиње код куће саме припремају храну за бебе, за разлику од нас. Ја, рецимо, нисам могла да припремам пире и кашице у хотелу. Првих дана сам му рендала јабуке, банане и хранила га својим млеком. С друге стране, Иен је лашке од нас одраслих поднео пресељење. Али он у суштини није проблематично дете. Зато не могу да кажем свим младим родитељима да је лако путовати са децом. Али ми смо задовољни. Главно је да смо заједно“, каже Валерија.
Први утисци попут „ох, овде СВИ пуше и СВУДА“ су већ позади, стан су пронашли, и породица Туркав викендом истражује Београд и испија кафе на његовим терасама, навикавајући се на традиције локалног становништва. Они већ знају да се у Србији најукуснија храна не продаје у фенси ресторанима, већ у обичним киосцима.
„Срби су нас фасцинирали више од самог града, који је такође прелеп и по ком се види каква је тешка времена преживео. Сваки део града је интересантан сам по себи. У Русији нисам видела тако лепе градове. У Москви је добро живети само у центру, али тамо је и скупо. За хиљаду евра изнајмићете стан у којем је пола века живела нека баба, док смо овде за триста евра нашли целу кућу. Заљубили смо се у Београд! Много шетамо и уживамо у свему што видимо. А како овде воле децу! Сведоци смо тога сваког дана! Неко се стално игра са Иеном“, одушевљено дели своје утиске наша саговорница.
Московљани Игор и Јулија Комаров су такође дошли у Србију са дететом. Они су програмери. Компанија у којој Игор ради је морала да пређе са свим запосленима на рад од куће, а да би спасила бизнис неке је послала у иностранство. Комарови су могли да бирају где ће живети: у Турској, Јерменији, Грузији или Србији.
„Мој друг је радио у Србији годину дана и, наравно, прво сам се њему обратио за савет. Када се узме у обзир колико тога заправо повезује наше земље и народе, да имамо једну православну веру, да смо заједно прошли кроз многа историјска дешавања, није остало никаквих сумњи где ћемо живети. Осим тога, узели смо у обзир спољну политику коју Србија води, развија односе са Европском унијом и већ вековима одржава добре везе са Русија. Овде су нас веома срдачно дочекали. Срби на све начине покушавају да помогну. Власник нашег стана већ дуги низ година живи у иностранству и каже да у потпуности разуме потешкоће са којима се суочавамо“, каже Игор.
На њега је снажан утисак оставила полицијска станица, где сви морају да пријаве свој боравак.
„Никада нисам видео нешто слично у полицији у Русији. Овде раде насмејани људи који су заиста спремни да вам помогну! Прошетали смо се по канцеларијама, сви запослени су љубазни, пажљиви. Имаш осећај да ниси у полицијској станици“, каже Игор.
Поред срдачности Срба и њихове искрене жеље да помогну Русима који су се нашли у тешкој ситуацији, запањио га је и однос према деци.
„Ово нећете видети у Москви. Нашем сину се сви осмехују, играју се с њим, разговарају, а таксиста који нас је возио са аеродрома га је чак и пољубио у косу. Невероватно! Такве ствари пуно значе. Наравно, овде се још навикавамо: треба још пуно тога урадити“, каже Игор.
У сличној ситуацији нашла се и породица Жарких из Нижњег Новгорода. Дарија је на породиљском одсуству са двоје деце. Супруг је програмер и ради са страним компанијама. Након санкција у банкарском сектору, исплата зараде је постала немогућа.
„Са породицом смо стигли 15. марта. Један од главних критеријума избора државе био је добар однос Срба према нама, што је свима у Русији познато. Сложићете се да је у пријатељској земљи много пријатније живети. Имамо двоје деце и важно нам је да их у школи нико не малтретира због тога што су Руси. Велики плус је сличност наших језика и иста православна вера. Слична култура и добра клима, јефтине некретнине. Овде је прилично лако започети бизнис у поређењу са другим европским земљама. Све ово је превагнуло да изаберемо Србију и одлучили смо да останемо овде. Шетамо се по Београду као туристи, истражујемо град, али је већ сада јасно да овде можемо да живимо. Мислим да нећемо зажалити због свог избора. Срби су искрени људи и то је веома важно, поготово сада.“
Србија је у односима са Русијом увек заузимала позицију чувара заједничке историјске прошлости. Време је показало да се на овим чврстим темељима не граде само снажни економски пројекти.
У тешком тренутку људи из многих руских градова изабрали су свог јединог савезника на Балкану – Србију, која ће им постати друга домовина.