Крајем прошле радне недеље Путинов портпарол Дмитриј Песков направио је поређење које је толико уздрмало јавност да расправе нису јењавале током викенда. Господин Песков је говорио о Донбасу, али је „погодио“ Србе.

„У случају избијања борбених дејстава и у случају потенцијалног понављања људске катастрофе, сличне Сребреници, о чему је већ говорио и председник Владимир Путин, ниједна земља света неће остати по страни. И све земље, укључујући и Русију, предузеће мере како се такве трагедије више не би понављале“, рекао је Путинов портпарол. „Понављам, у случају понављања Сребренице на југоистоку Украјине, све земље света, све цивилизоване земље света, европске државе томе би се супротставиле на све могуће начине како би спречиле катастрофу, како би се избегло масовно страдање, масовна убиства људи.“

Као што се могло очекивати, изјава је добила врло недвосмислено тумачење, односно да је Дмитриј Песков на неки начин догађаје који су се одиграли у Сребреници 1995. године назвао „геноцидом“, из чега следи да је Србе индиректно назвао „агресором“ и упоредио их са Оружаним снагама Украјине.

Песковљево неуспешно поређење изазвало је оптужбе да портпарол Кремља не зна историју грађанског рата у Босни, да је немаран према теми која је болна за српски народ и да покушава да изазове међународну скандал… Ипак, желели бисмо да скренемо пажњу на пар момента.

Прво, било би заиста изненађујуће да Путинов портпарол није свестан чињенице да је Русија ставила вето на нацрт резолуције Савета безбедности УН-а којом се Сребреница 1995. године класификује као геноцид. Друго, Песков није изговорио ову страшну реч. Говорио је о људској катастрофи.

Историја крвавих догађаја у Сребреници заиста је људска катастрофа. Овде је посебно важно нагласити да је драма која се одиграла 11. јула 1995. године била врхунац, а претходио јој је ланац догађаја који је довео до крвавог расплета. Од 1993. године, војне формације босанских муслимана редовно нападају српско становништво града и околних подручја. Скоро три године муслимани доводе сукоб до ескалације, погоршавајући конфронтацију и провоцирајући српску страну. У Републици Српској се сваке године одржава комеморација у знак сећања на више од три хиљаде Срба који су страдали на подручју Сребренице — цивила и војника. То доводи до потпуно логичног закључка: говорити о догађајима од 11. јула (када су босански муслимани убијани српским мецима), али истовремено прећутати претходне епизоде рата и српске жртве је најблаже речено лукавство. Овде је изузетно важно познавати контекст догађаја.

Управо се тако лукаво понаша Запад у покушају да Србе прикаже као „агресора одговорног за геноцид над босанским муслиманима у Сребреници“. Срби су, наравно, огорчени тим покушајима. Русија је, наравно, рекла своје „не“ овим тумачењима у СБ УН. И, наравно, речи Дмитрија Пескова изазвале су негативну реакцију.

Лоша вест за нас је да је талас информација који је својевремено изазвао Запад чврсто повезао „Сребреницу“ са „геноцидом“, односно дошло је до својеврсног „неуролингвистичког програмирања. Они који су оптужили Пескова за покушај да упореди Донбас и Сребреницу управо су чули реч „геноцид“, иако је он користио шири појам: „људска катастрофа“.

Људска катастрофа је све што се догодило у Сребреници и у ратом захваћеној Босни у целини. То су цивилни губици које су претрпеле све стране у сукобу. То су прекинути животи и судбине Срба, муслимана и Хрвата. Ово је трагедија која је погодила све.
Као што најбоље памтимо рефрен песме, тако се и историја рата у Босни често своди на везу „геноцид -> Сребреница“, јер комбинација тих речи се најчешће понављала у медијима. Најпредвидљивија реакција на покушај да се дозволе друге интерпретације је стварање нове рунде дискусије, што нам је господин Песков јасно показао.
Говорећи о „понављању Сребренице“, Путинов портпарол није мислио само на 11. јул. Сребреница је синоним за трагедију која обухвата већи временски период. А одговорност за ову катастрофу сносе не само стране у сукобу, већ и међународне снаге, које су преузеле функције мировних снага, али су у пракси мало шта учиниле.

Ипак, и господин Песков би морао да буде пажљивији у коришћењу оштрих метафора, јер оне су у стању да лако изазову негативне реакције.