Последњих дана у српским медијима је пренета изјава политичког аналитичара Мајкла Вејлера, директора врло поштованог Центра за безбедносну политику са седиштем у Вашингтону, који је за лист Вашингтон Тајмс изјавио да „американци узалудно троше новац за војну подршку Косову, највећем извознику џихадиста.“ Такође, он је истакао да је током вишегодишњег сукоба између Албанаца муслимана и Срба православаца на Косову албанска већина приморала огроман број Срба хришћана да напусте своје домове… И пре Вејлера о растућем исламском екстремизму на територији јужне српске покрајине писали су бројни светски медији, водећи се пре свега чињеницом да су Исламска држава*, Ал Нусра фронт* и сродне џихадистичке организације највећи број бораца из Европе, гледајући по глави становника, регрутовали управо са Косова и Метохије. 

Али то није све. Оно на шта посебно треба обратити пажњу јесте више од 250 албанских џихадиста повратника из Сирије и Ирака, који се данас слободно шетају Косметом. Преко њих посрнула али не и поражена Исламска држава* могла би да отвори нови фронт и да започне изградњу балканског халифата у срцу Европе. Главни инструмент за остварење тог циља били би терористички напади на неисламско становништво као и на муслимане „такфире“, који не подржавају њихов облик „борбе на Божјем путу“. Неки од џихадиста повратника то чак и не крију. Подсетимо се случаја Фитима Ладровција, о којем је писао и познати британски лист Тајмс. Он је по повратку изјавио:„Желим да направим исламску државу на Косову и радо ћу умрети за то“.

Да би смо зашли у суштину проблема, морамо нагласити да су сви ови џихадисти, повратници на Космет, само врх леденог брега. Битно је истаћи да је целокупна клима у јужној српској покрајини таква да ова територија данас представља „погодно тло“ за развој халифата, а заслугу за то имају и тзв. „косовске институције“, чији су напори да спрече радикализацију становништва само параван и празна прича којом се задовољавају апетити међународних институција. На округлом столу под називом „Рат у Сирији и јавна прича бивших бораца“, који је 2017. године одржан у Приштини у организацији Центра за истраживање сигурносне политике, један од учесника, бивши џихадиста Исламске државе* и повратник на Косово и Метохију, изјавио је да су он и његови саборци који су ратовали у Сирији и Ираку „жртве сопствене добре воље“ и да нису они криви што је тзв. „косовска влада“ упутила позив и дала зелено светло за одлазак на ратиште.

Велики допринос развоју радикалног ислама на Космету дала је и Исламска заједница Косова, која се прави да не примећује све видљивији утицај вехабистичких центара предвођених Саудијском Арабијом. Ти центри кроз оснивање разних „хуманитарних“ организација и градњу џамија шире радикалну исламску идеологију, која инспирише косовске Албанце да пођу у џихад. Круцијално битну информацију открио нам је албански интелектуалац Ветон Сурои у књизи „Амбасадор и друге јеретичке белешке“, где наводи да су током 2012. године све џамије на територији Космета добиле меморандум директно од Исламске заједнице Косова, која је представљала службени став ове институције, према којем истог дана морала бити објављена хутба (проповед). У овој хутби од шест тачака истицала се важност Шама односно Сирије, која је приказана као земља у којој се води борба за ислам, коју је сам Алах одредио као изабрану земљу и над којом су анђели раширили своја крила. Вест о смрти озлоглашеног џихадисте Лавдрима Мухаџерија, који је био један од вођа Исламске државе* у Сирији, објављена је са минарета џамије у Качанику јуна 2017. године, што је такође одличан пример подршке Исламске заједнице Косова развоју радикалног ислама на овој територији. 

Истина је да је Наим Трнава, главни косовски муфтија, крајем 2013. године дао медијима неколико изјава у којима апелује на косовске муслимане да не иду у Сирију и Ирак. Међутим, поставља се питање уваженом муфтији, ако је заиста мислио то што је изјавио, зашто је његов син јединац Харис Трнава преко свог Фејсбук профила величао акције Исламске државе* и позивао на џихад.

Не тако давно, у бројним медијима је освануо податак да у Сирији, као један од последњих облика џихадистичке борбе, још увек делује дивизија Албанаца под називом Џамати Албан, која је саставни део Хаџат Тахрир ал Шам*, тренутно најдоминантније исламске екстремистичке организације на Блиском истоку. Да нагласимо, ови подаци нису усмерени против Албанаца, као ни против остатка исламског света, чак напротив. Радикални ислам, који на територији Косова и Метохије несумњиво јача, представља претњу и за албанске муслимане, оне који практикују умерени ханафијски мезхеб. Уосталом, у оквиру коалиције која се у Сирији и Ираку борила против Ал Багдадијеве Исламске државе* било је мноштво исламских земаља.

Аутор ових редова сматра да управо наведене чињенице могу бити адут српске дипломатије у борби за очување Косова и Метохије у оквиру граница Републике Србије. Истицање да се Србија на Косову и Метохији бори против радикалног ислама и Исламске државе* могло би знатно променити ставове међународне заједнице. У супротном, покровитељи „косовске независности“ својој јавности ће морати да објасне зашто подржавају јачање радикалне исламске идеологије на територији Европе. Чак су и „секуларни“ албански медији током 2013. године навели да на територији Косова и Метохије минимум 50 хиљада Албанаца практикује вехабизам.

Милан Вукелић
Докторанд Факултета политичких наука у Београду

*Терористичке организације забрањене у Руској Федерацији