„Купи сат, дајем ти са попустом“, довикује Македонац у кожној јакни бринети која пролази крај њега. Она му нешто добацује, не осврћући се. Мушкарац мења израз лица.
„И комшијама попуст. Можеш левима да платиш“, каже он и одмахује руком у правцу Бугарке.
Кад Балканац каже „комшија“, мислећи на суседне народе, чујеш нијансу презрења. Државе које су вековима тако близу настављају да се препиру и такмиче се у независности, а за све то их Европска унија потапше по рамену.
Македонији је вероватно најтеже, јер њен царски понос је јако страдао током евроинтеграције.
Малена Македонија (само 25 000 квадратних километара) сматра да је „прамајка јунака, извор словенских језика, колевка светске културе“.
„Никада нисам био у Русији, али кад замислим да у свакој цркви од Калињинграда до Камчатке изговарају молитве на мом језику, најежим се“, поносно говори старији Македонац показујући ми споменик Ћирилу и Методију.
Колико се Македонија поноси својим „прецима“ постаје јасно кад се прошеташ градом. Буквално на сваком кораку у Скопљу стоје споменици… свима…
Египћани са својим боговима са животињским главама би се расплакали од зависти кад би видели огромне споменике македонским јунацима. Гледам џиновског Александра Македонског, толико је висок да ми са главе пада шешир!
На Вардару су усидрене три галије у сећање на велику морнаричку прошлост македонског народа. Галије су наравно нове: унутра су ресторани.
Преко реке је Мост уметности – прави „Ареопаг“ македонске културе са десетинама статуа уметника, музичара, писаца, песника – симболима богате македонске културе. Сада је време да од зависти плачу Грци. Тим пре што се нису сетили да поставе инфрацрвена светла против комараца.
Мали али поносан народ (треба рећи да су Македонци по правилу ниски људи, и има их нешто више од два милиона у целој земљи), који воде невероватно амбициозни лидери, од 2005. упорно покушава да уђе у ЕУ, док Грчка и Бугарска скидају са њега „царске ношње“.
Прва је почела Грчка, која је натерала суседе да промене назив државе због уласка у ЕУ и НАТО. Македонске власти су успут промениле и назив споменика Александру Македонском – сад је то „Ратник на коњу“, аутопут „Александар Велики“ је сада „Дружба“, а истоимени аеродром (Александар Велики) је Међународни аеродром Скопље. Македонци су се још фактички одрекли од своје историје и националних хероја.
Софија са своје стране тражи да Македонци признају да су до 1944. били Бугари, тражи да одустану од назива македонски језик и да признају да је то искварени бугарски језик, да препишу историју после Другог светског рата и избришу сећање на то да су Бугари били фашисти.
Све преговоре са суседима (треба рећи, јако успешно за суседе) води бивши премијер Зоран Заев, човек који се четири пута упецао на мамац руских телефонских шаљивџија Лексуса и Вована.
„Зашто га тако често исмевате“, питам Лексуса.
Он се смеје.
„Он једноставно није баш паметан“, говори Алексеј Стољаров.
Зоран Заев можда и није најпаметнији човек на свету, али је активан. За улазак Македоније у ЕУ и НАТО је учинио немогуће ствари: одузео је држави свако достојанство.
Потписао је Преспански споразум са Грчком, игноришући мишљење председника земље и народа и кршећи Устав. Ове године успело му је да учлани државу у НАТО, без обзира на то што Македонци то нису ни желели.
Ево га са генералним секретаром војног блока Јенсом Столтенбергом.
А овде поклања „драгом пријатељу“ флашу македонског вина у част „остварења маште читаве генерације“.
Нема сумње да ће задовољити и Бугаре који траже да се Македонци одрекну самосвести.
„Наћи ћемо решење са бугарским пријатељима“, саопштио је Заев, објављујући на инстаграму фотографију са Бојком Борисовим и додао – „ми знамо ко су нам најбољи пријатељи“.
Зоран Заев предводи владајући Социјалдемократски савез Македоније, или скраћено СДСМ. Можда је ипак боље рећи БДСМ, јер партија је жестока са својим народом, силом га вуче у ЕУ, као краву на повоцу.
„Он нас вуче на дно“, жали се опозиција. „Ми смо на правом путу“, осмехује се Заев.
Главни политички противник партије СДСМ има нешто дуже име. Унутрашња македонска револуционарна организација – Демократска партија македонског националног јединства, или ВМРО ДПМНЕ.
ВМРО ДПМНЕ у Македонији брани националне интересе, за разлику од еврофанатика из СДСМ-а, иако не крије да је немогуће скренути с пута европске интеграције. Почетком 90-их активно је промовисала идеју независности Македоније од Југославије, па се са сигурношћу може рећи да земљу доживљава као „наследницу империје Александра Великог“. Управо је ова странка као владајућа 2010. представила амбициозни пројекат „Скопље 2014“, па су тако настали колосални споменици прошлости.
„СДСМ је на власти од 2017, после великог скандала везаног за прислушкивање телефонских разговора (тада су функционери ВМРО-ДПМНЕ били осуђени за корупцију и повезаност са криминалним круговима). Сада постоји велика вероватноћа да ће СДСМ сам изгубити власт због сличне ствари – снимљених разговора и видео доказа криминала и корупције“, каже македонски аналитичар Дарко Тодоровски.
А када се ВМРО-ДПМНЕ избори за власт, обећава да ће укинути споразум са Грцима, који је Заев потписао.
„Наравно, будућност Македоније зависи од евроинтеграције. Свиђало вам се то или не, ово је бар нека шанса за јачање економије земље“, каже власник једног градског локала. Тако размишљају и остали Македонци које ЕУ не жури да прими у своје редове.
Земља још увек испашта од корона вируса који је одложио изборе за 5. јул. Чини се да је неодређеност обично стање за Македонију.
„У јануару 2019, након низа политичких скандала, највеће политичке странке коначно су се договориле да избори у земљи треба да се одрже 12. априла 2020. године. Тада је створена техничка влада у коју су били укључени министри из владајуће странке и опозиције. Али 17. марта, због епидемије корона вируса, председник Пендаровски је увео ванредно стање у земљи на месец дана. У априлу је продужио режим за још месец дана. 15. маја Пендаровски је продужио ванредно стање само на 15 дана, и избори ће се коначно одржати у јулу. Међутим, епидемија у Македонији и даље траје, о чему сведочи статистика. У јуну свакога дана имамо сто заражених, дневно се уради око 500 тестова. 4. јуна у земљи је поново уведен полицијски час. Нејасно је како ће се избори организовати: земља је далеко од увођења система електронског гласања или изражавања воље преко поште. У неким регионима, где живе углавном Албанци, људи гласају масовно. Јасно је да је СДСМ желео да се избори одрже раније. Они знају да ће земља ускоро доживети економски колапс и рецесија економије ће се погоршати. Многи ће изгубити посао, а партијски рејтинг (који већ опада) потпуно ће се срушити. Због епидемије СДСМ није успео да заради бодове за улазак Македоније у НАТО у априлу 2020. и да се избори за датум почетка преговора са ЕУ у мају (што би поправило рејтинг странке)“, каже Дарко Тодоровски.
У земљи влада корупција: према индексу Transparency International, Македонија је на 106. месту у свету. Ако је 0 највећи степен корупције, а 100 најмањи, Македонија има 35 „поена“. То је за два мање од прошлогодишње статистике.
Са својих 44,7 одсто незапослених (треће место у свету прошле године) Македонија није била далеко од лидера рејтинга – Јужне Африке.
„Када је СДСМ дошао на власт 2017. године обећао је да ће просечна плата у земљи достићи 500 евра, да ће се искоренити корупција и криминал, Македонију је чекао економски раст… Наравно, скоро ништа од тога није остварено. Грађани Македоније су незадовољни политичком и економском ситуацијом у земљи, не верују ниједној странци. Проценат неповерења међу младима је посебно висок: око 80% младих људи жели да напусти земљу заувек“, коментарише Дарко Тодоровски.
Друштвени делатник Кирил Минанов сматра да опозиција може да добије гласове Македонаца које је разочарала и понизила политика Заева.
„С обзиром на катастрофалну политику владе, коју је водио бивши премијер Заев, понижавање Македонаца споразумима потписаним са суседним земљама (пре свега Грчком и Бугарском), с обзиром на антисемитске сукобе, стварање толерантног односа према фашизму (штампање поштанске марке која приказује профашистичку Независну Државу Хрватску на дан када славимо 75. годишњицу победе над фашизмом), с обзиром на масовно исељавање Македонаца у протеклих 20 година широм света (што је током ове владе изузетно актуелно), заједно са економским безнађем, мислим да опозиција, која у ствари води јаку националну, а често и националистичку политику, има шансе да добије већину гласова на изборима“, рекао је Кирил Минанов.
Али не смемо одбацити могућност да ће се Заев, који је за Запада учинио готово све, сада окренути према Истоку. Јер сарадња са Русијом и Кином може само помоћи македонској економији која је тренутно на самрти.
„Ако у свету не дође до нове епидемиолошке експлозије или кардиналних геополитичких промена, нема разлога да очекујемо промену власти у Северној Македонији након парламентарних избора. Анкете јавног мњења сведоче да ће народ гласати за владајућу странку, али чак и ако ВМРО победи на изборима, вероватно неће моћи да формира владу“, рекао је македонски новинар Дејан Азески.
Он не очекује од ВМРО и лидера партије Христијана Мицкоског кардиналне промене.
„Прво, они су већ страдали у покушајима да се супротставе Западу и, иако су били дупло јачи од својих противника, нису могли да се задрже на власти. Друго, значајан број проруских политичара напустио је ВМРО. Треће, ВМРО је створен 1990. године као прозападна странка и то је још увек јак фактор у њиховој идеологији. Чак ни блиски односи Мицкоског са [мађарским премијером] Виктором Орбаном не гарантују Македонији да ће поновити мађарски пут“, рекао је експерт.
„Са друге стране, Заев и СДСМ већ су доказали верност Западу, а сада ће у свом другом мандату моћи да побољшају односе са Русијом и Кином, без ризика да наштете свом прозападном угледу. Стога верујем да ће Москва погрешити ако отворено подржи ВМРО. То ће смањити све могућности за нормализацију односа Македоније са источним силама. У овој фази није мудро очекивати од Македоније да се претвори у Мађарску или Турску. Можемо покушати да постанемо Словенија — али не она коју сада води премијер Јанез Јанша, већ она која је пре неколико месеци још увек имала разумну политику према Истоку и Западу“, закључује Азески.
У Македонији се најбоље осећају Албанци који чине четвртину или чак трећину становништва земље. У Скопљу на сваком кораку чујете молитве са минарета, улицама ходају жене у хиџабима, половина излога је исписано на албанском језику.
Албанци су трећа политичка снага у земљи која се увек избори за своје интересе. Они су се успешно изборили да албански језик буде други званични. У неким селима у којима живе Албанци не можеш наћи ништа на македонском језику. Министарка одбране Северне Македоније Радмила Шекеринска се сликала са Фатмиром Дехаријем, градоначелником Кичева и послаником албанске странке „Демократска унија за интеграцију“ испред албанске заставе и грба ОВК (тзв. Ослободилачке војске Косова, одговорне за масакре током грађанског рата 90-их на Косову).
Главни играчи у Македонији не могу да не узму у обзир албански фактор.
„Анкете спроведене 2019. показале су да ВМРО-ДПМНЕ има предност од 2% у погледу на владајућу партију. Због тога је почетком 2020. СДСМ ушао у коалицију са албанском странком БЕСА. Као резултат тога, недавне анкете показују само минималну предност ВМРО: СДСМ је успео да надокнади разлику албанским гласовима. А ако их изузмемо из израчуна, предност ВМРО-ДПМНЕ међу Македонцима ће бити око 6%“, каже Дарко Тодоровски.
Међутим, анкете предвиђају да ће излазност на изборима бити веома ниска, око 45% (2016. године излазност је изнела 66,7%), додаје он.
Скопље је можда обасјано сунцем, али у политичком плану покривају га тамни облаци. Мутни Вардар протиче крај огромних скулптура јунака и односи њихове одразе у прошлост, а своју прљаву, сиву пену оставља на усидреним македонским галијама.