Бугарска је пре недељу дана блокирала почетак преговора о приступању Македоније Европској унији. Софија је изјавила да је „спремна да призна савремене реалије, ако Северна Македонија призна историјску истину“. Бугарским ветом завршиле су се наде Скопља да покрене процес приступања ЕУ до краја године, услед чега се земља поново нашла на ивици политичке кризе. Поред тога, и Грчка захтева од Северне Македоније да пре прве међувладине конференције у потпуности реализује Преспански споразум (према његовим условима, земља је већ променила име). Ако је македонска влада имала само један план: „у ЕУ по сваку цену“, тај план је пропао.

Упркос снажној подршци Берлина, као и низа других европских престоница, Бугарска није одустала од намере да задржи Македонију ван ЕУ и то се увелико претворило у пораз и Немачке и Брисела.

Скопље је током последњих 30 година редовно испуњавало захтеве суседа. 93. године, непосредно након проглашења независности, због грчких претњи, земља је ушла у УН под именом БЈРМ, 95. године је одустала од заставе, 2018. је променила име. Сада, 2020. године, Бугари захтевају од Македонаца да се одрекну свог језика и националног идентитета како би ушли у ЕУ. Ако Софија и Скопље не реше сукоб до краја децембра (док Европском унијом председава Берлин), њихов спор би могао да се одужи. Држава никада није била тако близу и истовремено тако далеко од почетка преговора о евроинтеграцији.

Непомирљива Софија

Софија своју одлуку објашњавав чињеницом да је питање порекла језика и националности становника суседне државе „основно за читав бугарски народ“. Према анкетама, 83,8% Бугара подржава блокирање преговора о европској интеграцији Северне Македоније док се не постигне историјски споразум — односно док Скопље не испуни захтеве Софије.

„Бугарска је увек била једна од оних земаља које су највише инсистирале на евроинтеграцији Северне Македоније и других држава Западног Балкана. Бугарска је снажно подржала улазак Северне Македоније у НАТО. Одувек смо имали најбоље намере и јасно смо ставили до знања колико је велика наша спремност на компромис. Основали смо заједнички комитет за историју, где су стручњаци морали да решавају контроверзна питања. Дали смо све од себе да не будемо држава која одбија да преговара са Републиком Северна Македонија. Међутим, они су мислили да ће се наша позиција променити због притиска и лобирања њихових интереса. Али не ради се о нашој тврдоглавости, већ о принципима. Наравно, ми смо спремни да наставимо преговоре. Поштујемо споразум о добросуседству. Међутим, очекујемо да видимо исту посвећеност и са друге стране“, написао је бугарски премијер Бојко Борисов на својој Фејсбук страници.

Министарка спољних послова Јекатерина Захаријева се исказала још оштрије:

Не можете истовремено желети да будете део ЕУ и да величате једног од најмрачнијих диктатора 20. века — Јосипа Броза Тита. Ако наставимо да затварамо очи пред чињеницом да ова земља и даље постоји онако како су је замислили Тито и Стаљин, тада ћемо учинити велику услугу Москви“, рекла је Захаријева.

Премијер Северне Македоније Зоран Заев на све то може да каже само следеће:

„Веома ми је тешко, јер је то велика неправда. Мислим да ова одлука није жеља ни премијера Бојка Борисова ни бугарског народа — то је предизборна политика. Када смо Борисов и ја потписали Споразум о пријатељству, сањали смо да ће све балканске државе бити у ЕУ. Све је то болно, јер бугарски народ треба да подржи Македонију на путу у ЕУ“, рекао је Заев.

Да ли ће Западни Балкан остати ван Европске уније?

Очигледно је да се ни Македонија ни остале државе Западног Балкана неће придружити ЕУ у наредној деценији. Као „утешну награду“ имају на располагању две алтернативе — „мини шенген“ и „Берлински процес“.

Истовремено, треба узети у обзир да је Берлински процес покренут како би се спречило јачање Кине, Русије и Турске на Балкану, које посматрамо последњих 10 година, као и да би се прикрило очигледно замрзавање евроинтеграције овог региона.

Сем тога, Брисел Западном Балкану даје улогу тампон зоне, својеврсног „кампа“ за мигранте и терористе са Блиског истока, које не желе да виде у Европи. Зато ће земљама региона бити понуђена и финансијска и полицијска помоћ, јер проблема заиста има, и то великих. Западни Балкан се оправдано сматра „леглом радикала“.

Можда се сада, упркос историјској прошлости, земљама региона више исплати да се држе заједно, да развијају економске везе, повећавају робну размену, да спрече „одлив мозгова“ у Европу и сарађују на пољу колективне безбедности. И уместо да се ослањамо само на Европску унију, НАТО или Сједињене Државе, било би паметније развијати односе са Кином, Турском и Русијом.