Пар добре, издржљиве обуће је увек на цени. И ја, као и многи од вас, када се ради о обући заборављам на патриотизам. Искуство показује да ће ципеле из Велике Британије или Америке из фабрике која годинама производи исти модел моћи да се носе годинама. Али за совјетског човека, коме је западна роба била недоступна, квалитетна обућа је неизоставно долазила из Југославије. Ради се о томе да су у Југославији заиста правили првокласну обућу. Данас спомињање Југославије изазива следећи низ асоцијација: социјалистички блок, распад, бомбардовање НАТО-а, „буре барута Европе”. Међутим, за наше родитеље Југославија је била синоним за квалитетне, модерне производе који су били предмет жеља, а у случају повољних околности постојали разлог за понос. 

Кратак поглед на историју југословенске моде показује нам да су њене златне године биле 60-их и 70-их. Висока мода је у Београд стигла почетком прошлог века и донела је у Југославију дах Париза. Тада су отворени први модни бутици који су нудили копије најновијих париских колекција. Може се рећи да је Београд у то доба био минијатурни Гуангџоу (кинески град који цео свет снабдева репликама луксузних брендова), с том разликом што је Београд притом усавршавајући технологију формирао и сопствени стил. 

У почетку југословенску робу је било немогуће набавити у СССР-у. Понеко је само имао среће да неку лепу ствар донесе са службеног пута у ову земљу. После Стаљинове смрти, међутим, односи између Москве и Београда су се поправили, а југословенска роба је почела да се појављује у Совјетском Савезу. У престоници су отворене легендарне продавнице са увозном робом: „Београд” у Орехово-Борисову и „Јадран” у рејону Тјопли стан. 

Дешавало се и да се сасвим неочекивано нешто југословенске производње нађе у обичним робним кућама, а ту сте морали да пожурите. Ово је списак ствари које су наши родитеља уз мало труда могли да набаве: обућа, али и други производи од коже (од рукавица и кожних футрола за парфеме, па до незаборавних кожних јакни), ћебад и покривачи од мохера, козметика и парфеми, сервиси за ручавање са препознатљивим дизајном. На представу о југословенском шику утицали су и филмови. На пример, глумац Гојко Митић је у моду увео индијанско-каубојске мотиве.  

Историја моде зна да буде иронична — током периода њене популарности југословенска одећа и обућа су повезани са западњачким стилом а на крају је памте по изгледу совјетског човека. Смрт Тита означила је почетак распада земље, и криза није  заобишла модну индустрију. Током 80-их почиње процес глобализације: амерички брендови преносе производњу у азијске земље, европски брендови — у источноевропске. У Југославији почињу да производе Адидас. Спортски облик југословенске продукције и даље је предмет интересовања колекционара. Деведесетих година тренерке и дуксеви с препознатљивим пругама постали су народна ношња за младе у Југославији, Русији и бившим совјетским републикама. Наши уличари звани „гопники“ и српски дизелаши су попут браће близанаца. Југословенска роба нестаје са наших шалтера и замењује је кинеска роба широке потрошње и недоступна за већину луксузна одећа. 

Да ли сада поседујемо ствари које нам трају дуже од једне сезоне? Редови за чизмама би данас деловали смешно када можемо да наручимо обућу са било ког места на свету. Питам маму које су њене омиљене ципеле из младости. Одговор је предвидљив: југословенске. Веома удобне за ношење, мека кожа, прелепе! И даље их чува. Југословенске ципеле се могу видети у совјетским филмовима, чак и данас их носе баке и неки љубитељи ретро одеће.

А за оне који желе да освеже успомене постоје два прекрасна Инстаграм налога: made.in.yugoslavia и Yugodesign, који води историчарка уметности Шпела Голчер. Највише објављује фотографије предмета за домаћинство: углавном лампе, телефоне и емајлирано посуђе, али постоје и изванредне торбе, текстил и илустрације моде. На овим страницама на Инстаграму можете пронаћи уверљиве доказе о томе колико је савршен био југословенски дизајн.

И не ради се само о носталгији. Југославија и СССР су у различитим годинама пролазили кроз различите фазе односа и тешко их је назвати једноставним. Али ова балканска држава је била занимљива совјетским људима и оставила је у њиховим срцима пријатне успомене на једноставне свакодневне радости. Ствари су само ствари, али управо оне остају као успомена на давна времена. Тиха сведочанства која следећој генерацији могу рећи ко смо били, о чему смо маштали, шта смо сматрали лепим. Југословенске чизме су надживеле своју отаџбину, а онај који налети на њих у шпајзу или подруму сети се младости и тихо уздахне: Била је то лепа земља.