У септембру је у Скопљу одржана прва међувладина седница Северне Македоније и „Косова“, током које су стране потписале 11 докумената о сарадњи. Премијери Зоран Заев и Аљбин Курти су изјавили да су „у протеклих 13 година две земље развијале одличне односе засноване на принципима узајамне подршке и поштовања“.

Али све то противречи развоју македонско-српских односа. Београд је један од најважнијих трговинских партнера Скопља, а кроз Србију пролази главни пут македонског извоза у ЕУ. Осим тога, Србија је вакцинама активно помогла свом суседу у борби против коронавируса, а прошлог лета је послала и хеликоптере за гашење пожара. Зашто онда Зоран Заев проширује сарадњу са такозваном „републиком Косовом“ и води антисрпску политику коју не подржава већина грађана Северне Македоније?

Чињеница је да су САД, Немачка и Турска заинтересоване за приближавање „републике Косово“ и Македоније: ово „пријатељство“ треба да послужи као својеврсни одговор економском, политичком и војном јачању Србије. Тако су током септембарског састанка стране потписале 11 споразума, укључујући техничку и економску документацију за изградњу аутопута Призрен-Тетово, споразуме о сарадњи по питањима дијаспоре, о регулисању железничких комуникација, о интеракцији у области енергетике, туризма, о контроли стратешких добара, иновацијама, технолошком развоју, предузетништву и локалној самоуправи.

Међутим, од посебног значаја је сарадња у оквиру НАТО-а, чији је најмлађи члан још увек Северна Македонија. Иначе, Заев је потврдио да је Скопље спремно да са Приштином подели искуство приступања војном блоку. Он је такође додао да с тим у вези сматра неопходним да пошаље 44 представника војске Северне Македоније у мисију КФОР-а, што се може сматрати преседаном, јер оружане снаге Македоније досад нису директно учествовале на Косову.

Друга важна тема војно-техничке сарадње страна био је договор да тзв. безбедносне снаге „републике Косово“ слободно улазе и бораве на територији Македоније.

„Важан и посебан је споразум SOFA, који регулише статус безбедносних снага Косова, омогућавајући им улазак и излазак, привремени боравак и транзит кроз територију Македоније. Ово ће користити и Косову и Северној Македонији. Као што смо видели ове године, безбедносне снаге Косова нису само поуздан партнер и важан војни савезник, већ могу помоћи и у спровођењу спасилачких операција“, прокоментарисао је премијер Косова, Аљбин Курти.
Курти је у праву: најважнији део SOFA споразума је да ће косовске безбедносне снаге моћи да уђу и остану на територији Македоније. Јер даље не могу. Грчка не признаје „републику Косово“ и неће дозволити њеним снагама безбедности да пређу границу. Бугарска неће дозволити транзит косовских трупа преко своје територије, како не би покварила односе са Србијом. Само Албанија, која је већ инфраструктурно повезана са „републиком Косовом“, неће представљати никакве препреке за „безбедносне снаге Косова“.

Међутим, ни Атина, ни Београд, ни Софија неће дозволити да Македонија потпуно падне под утицај и контролу Тиране и албанских партија у Македонији. Споразум је највероватније потписан да би војници „републике Косово“ могли да учествују у војним вежбама са војском Македоније и још неких НАТО земаља на полигону Криволак. Дугорочни циљ тога је јачање борбене готовости косовске војске и њихова обука у складу са стандардима НАТО-а. Другим речима, да косовске снаге безбедности буду у стању да се одупру српској војсци у могућем војном сукобу. Међутим, све ово ће довести до тога да Београд прошири своје обавештајне операције у Македонији.

Као и војске других НАТО земаља са којима је македонска страна потписала сличне споразуме, „безбедносне снаге Косова“ неће одговарати пред македонским судовима ако на територији државе почине било какав злочин.

Како каже Игор Јанев, професор у Институту за политичке студије у Београду и експерт за међународно право, страна војска у Македонији ствара многе правне дилеме уставног карактера. Он такође истиче да је споразум SOFA први део плана за коначну поделу Македоније између Албаније и Бугарске. Овај тајни план постоји од 2017. године, када је Заев преузео дужност премијера.

„САД знају за овај план. Албанија и Косово имају зелено светло. Чак је и бивши шеф ЦИА-е дао изјаву пре неколико година о плану стварања Велике Албаније. План за поделу Македоније је последња фаза у имплементацији Тиранске платформе. На томе раде и премијер Албаније Еди Рама и лидер македонске странке ДУИ Али Ахмети“, каже Јанев.

Упркос Резолуцији 1244 Савета безбедности УН, према којој на Косову не могу постојати оружане снаге осим КФОР-а, Приштина, уз подршку Сједињених Држава, Немачке и Турске, отворено крши одредбе тог документа. 2018. године самопроглашена република започела је процес стварања Оружаних снага, односно претварање „безбедносних снаге Косова“ у активну војску, која се састоји од 5 хиљада људи и 3 хиљаде резервиста. Куповином наоружања и, пре свега, војним донацијама из Вашингтона, Берлина и Анкаре (од стрељачког оружја до војних и оклопних возила), „Косово“ се приближава крају овог процеса.

Међутим, односи између Македоније и „Косова“ су компликовани. На пример, Приштина је одбила да изручи осумњичене у случају „Монструм“ (12. априла 2012. албански екстремисти су уочи Ускрса убили петорицу Македонаца крај Смилковског језера у околини Скопља). Случај „Монструм“ довео је земљу на ивицу масовних нереда и оружаних сукоба између Македонаца и Албанаца. Иако се инцидент догодио 2012. године, осумњичени нису осуђени. Већина њих је у притвору, не рачунајући двојицу организатора и неколико криминалаца који се крију на Косову. Представници Приштине на последњем састанку изјавили су да „не верују у независност и правичност македонских судова“ и да неће изручити осумњичене.

Поводом Споразума о сарадњи по питању сународника, поставља се логично питање: чије ће интересе представљати Скопље — македонске или албанске дијаспоре? Иначе, раније су се министарства спољних послова Македоније и „Косова“ сложила да синхронизују своју спољну политику: већ је било случајева да су се представници македонске владе и ресора, током својих посета другим земљама и на међународним форумима, отворено борили за интересе „Косова“, а не своје земље.

Занимљиво је да су 2001. године, током војног сукоба у Македонији, јединице Косовског заштитног корпуса (претходница безбедносних снага Косова) отворено учествовале у оружаним сукобима на страни криминализоване Албанске националне армије (АНА) и супротстављале се македонским снагама безбедности. Највећу улогу одиграо је Косовски одбрамбени корпус у окршају код села Радуша, где су македонске снаге безбедности, користећи војне хеликоптере Ми-24 и авионе Су-25, херојски спречиле напад на село. АНА и Косовски заштитни корпус претрпели су велике губитке и морали су да се повуку. То је била највећа битка у сукобу 2001. На страни Македоније, иначе, борили су се добровољци из Русије и Србије, као и украјински пилоти који су управљали војним хеликоптерима и авионима.
На Косову се крију и други криминалци осуђени у Македонији. На пример, 2015. године група од око 40 терориста напала је македонску територију ради дестабилизације ситуације. У Куманову су жестоке борбе трајале два дана, са обе стране погинуло је на десетине људи. Након преговора са западним дипломатама, 33 терориста су се предала. У мају 2015. године 33 особе оптужене за злочине у овом граду осуђене су на казну затвора од 12 година до доживотне, четворо је ослобођено.

Међутим, као што видимо, званично Скопље је одлучило да на све то затвори очи и наставља да води катастрофалну спољну политику. Низ споразума са „Косовом“ у перспективи неће само довести до погоршања односа са Србијом, већ ће и негативно утицати на безбедност становника Северне Македоније.

Фотографија: „Министарство одбране републике Косово“