Тешко је поверовати да у главном граду једне европске државе која никада није била део СССР па чак ни социјалистичког блока има тако много „руских“ улица.

Сећам се свог првог доласка у Београд када још није било бежичног интернета и Google Maps на мобилном телефону. Купила сам мапу Београда и почела да проучавам Дорћол где се налазила школа српског језика за странце. Тада сам сазнала да се Симина улица зове по преводиоцу Сими Нешићу који је радио у српској полицији и дао свој живот за време сукоба са Турцима, да улица Риге од Фере не носи назив по главном граду Летоније већ по грчком револуционару и да је Скадарлија добила име по сада албанском, а некада српском средњовековном граду Скадар на обали истоименог језера о којем тада нисам ни чула.

Када живиш у већем граду често у журби не обраћаш пажњу на називе улица и не размишљаш о људима који се крију иза имена тих улица. Међутим, у Београду преко 20 улица носе имена истакнутих Руса што сведочи о историјској и културној повезаности наша два народа.

Улица Николаја II

Према последњем руском монарху Срби се посебно топло односе. Србија се сећа помоћи последњег руског цара Николаја II у Првом светском рату када је Русија мобилисала своју војску након што је Аустроугарска објавила рат Србији, чиме је руски цар буквално спасао српски народ од катастрофе. Али Руска империја и сам Николај са његовом породицом нису преживели Октобарску револуцију. Ову жртву руског цара у Србији наравно веома цене. Николај Други је у Србији познатији од било ког другог руског цара. Велики пријатељ српског народа добио је улицу код Чубурског парка, а у самом центру града, у улици краља Милана 2014. године подигнут је његов споменик.

Улица Николаја Хартвига

Недалеко од улице Николаја Другог налази се још једна „руска“ улица која носи име славног руског дипломате и посланика Руске Империје у Србији Николаја Хартвига. Он је радио у Београду последњих шест година живота (1909-1914), иако је и претходних година на све начине подржавао Србију – „руске претходнице на Блиском истоку“ — радећи у Министарству спољних послова. Хартвига такође сматрају творцем Балканског савеза (Србије, Црне Горе, Бугарске, Грчке) који је 1912. поразио и коначно протерао Турску из Европе. Преминуо је 10. јула 1914. године у Београду од срчаног удара испред посланства Аустроугарске након што је сазнао да ће бити објављен рат. Сахрањен је на Новом гробљу. Подизање споменика на његовом гробу платио је Александар Карађорђевић. Споменик је направљен у руском стилу од белог мермера на којем пише „Николају Хенриковичу Хартвигу, руском царском посланику у знак захвалности“.

Још неколико имена: писци и не само

На Врачару постоји још једна улица која носи име царског чиновничка Сергеја Дмитријевича Сазонова, министра спољних послова Руске империје 1910-1916. А тамо је и улица која носи име легендарног хероја Отаџбинског рата 1812, генерала Николаја Николајевича Рајевског.

У Београду има и велики број улица посвећених руским писцима рођеним у 19. веку. Шале о томе да Срби не знају руску књижевност попут „Толстојевски је написао Рат и казну“ су измишљотина. Понекада ми се чини да просечан Србин зна о руској књижевности више од многих Руса. Руски аутори 19. века заузимају важно место у школској лектири, а на полицама у књижарама је и велики избор преведених савремених руских писаца.

Сваком Београђанину је позната улица Максима Горког, али мало ко зна да је право име руског писца Алексеј Пешков. Врачар је богат руским улицама. Ту је код Чубурског парка и улица Чернишевског , аутора романа „Шта да се ради“, револуционара и великог пријатеља Светозара Марковића. Александар Пушкин је „одсео“ на Сењаку, Љермонтов код кафане Устанак, Толстој на Савском венцу, а Достојевски и Тургењев су комшије у Чукарици. Булгаков се настанио у Миријеву, а Берђајев на Новом Београду.

На крају треба још рећи да улица названа у част Ивана Мичурина постоји не само у многим руских градовима, већ и на Канаревом Брду у Београду. То је знак пажње према руском биологу и селекционару.

О улицама названим у част руских емиграната у периоду између два светска рата и у совјетско доба читајте у следећој објави.

Јулија Горјачева – професионални туристички водич за српске туристе, ауторка блога „Водич кроз Москву“