Now Reading
Милош Биковић: „Важно је да се више ради на руско-српским пројектима!“

Милош Биковић: „Важно је да се више ради на руско-српским пројектима!“

Катарина Лане

Српски глумац којег у Русији већ доживљавају као свог, у интервјуу за портал „Балканист“ испричао је како види развој руско-српских културних веза и како доживљава успех филма „Слуга“ који је у руским биоскопима зарадио рекордне три милијарде рубаља. 

Некомерцијална страна „Слуге“

— Ова комедија је тако успешна јер је у руски менталитет унедрен народни гнев према социјалној неправди и неједнакости. У филму „Слуга“ имамо управо једног таквог човека који се налази у неким вишим статусним слојевима друштва, понаша се неадекватно. Та социјална неједнакост није страшна уколико је прати духовна просвећеност. Међутим, у нашем филму, као и често у реалности, главни јунак је богат, али због тога и арогантан, несвестан себе, безобразан и лош човек. Управо таквог човека ми исправљамо. Таква врста друштвене сатисфакције је нешто што се руској публици допада, — објашњава Милош Биковић. 

Али он додаје да постоје и други фактори. 

— То је филм о спасењу човека. Он садржи основну хришћанску мисију која је завијена и сакривена у једној комедији, — каже Биковић који у филму „Слуга“ тумачи главну улогу. 

И на крају треба рећи и да је филм снимљен на високом професионалном нивоу. 

— Успех је обезбедила и феноменална режија, посао директора фотографије и глумаца. И, наравно, последњи фактор је то што је филм изашао у добром тренутку, за новогодишње празнике. Све су се звезде поклопиле и тако смо добили један овакав филм, — са задовољством примећује глумац. 

Чиме се Биковић руководи бирајући улоге

Милош Биковић сматра да ауторски филм и даље може да нађе своју публику. 

— Фестивали као што је „Кустендорф“ (чији је гост био Милош Биковић – прим.ред.) одржавају ауторски филм. Ауторски филм не губи своје позиције. И мене посебно радује када ауторски филм нађе свој пут ка биоскопској публици. Међутим, филм има двојаку природу. Он је уметничко дело и производ. И мислим да најбоље што може филму да се деси јесте да не губећи своју уметничку компоненту нађе пут до широких народних маса. То је најбоља комбинација, један пут како филм може да испуни своју мисију и ја то зовем тоталним филмом, — каже Милош Биковић.

Глумац има 32 године а одиграо је десетине филмских улога: фудбалера, уметничког клизача, човека са суперспособностима, официра Беле гарде, богатог татиног сина, учесника Балканског рата, возача аутотрка. На питање кога још жели да одглуми, Милош одговара уз осмех:

— Обично када маштам да нешто одиграм то не испадне добро. Много је боље када улога мене нађе. Али, ако ме питате, волео бих да одиграм Порфирија Петровича из „Злочина и казне“ Фјодора Достојевског, — открио нам је Биковић.  

Глумац никада неће прихватити неке улоге и ево које:

— Не бих пристао да глумим нешто што је политички обојено или би могло политички да се злоупотреби. Не бих пристао да глумим на неке исфорсиране, површно и лажно моралистичке теме, које се номинално боре за људска права а у ствари служе да критикују друштво и да га деморалишум, — каже Милош који је играо у преко 20 руских и српских филмова и серија. 

Као и сваког глумца интересује га не само филм већ и позориште. 

— Играо сам у једној представи на великој сцени МХАТ-а, „Ноћ заљубљених“. Било је то одлично искуство. Да, волео бих да играм у руском позоришту.  То би за мене било искуство које би ме као глумца надградило, јер у Русији се одржава традиција јаког класичног позоришта, — говори Милош Биковић.  

Више од глумца

Младог талентованог Милоша у Србији одавно не доживљавају само као глумца. Биковић је за сународнике човек који повезује Србију са братском Русијом. А за грађане Републике Српске он је олицетворење наде да ће српски народ живети у једној држави. На свечаностима поводом 28. годишњице Републике Српске он је рекао да Срби носе у себи светло светосавља, најпоштованијег српског свеца. 

— Светосавље постоји и у Русији. Оно се пренело на само уређење руског друштва, Руског царства преко Ивана Великог, или као га неправилно зову – Ивана Грозног. Иван Велики је растао без родитеља уз своју баку која је била Ана Јакшић из рода Немањића и учио је да чита уз „Житије Светог Саве Српског“. Свети Сава није случајно уписан у Кремљу у Архангелском сабору заједно са арханђелима. То је зато што је имао посебно место у уму, срцу и души Ивана Великог. Тако да је по његовом моделу Иван Велики и уредио царство. Дух светосавља се у Русији трансформисао кроз руску душу и испољио у подвизима великих руских светитеља као што су Сергеј Радоњешки и Серафим Саровски, — објашњава Милош Биковић. 

— Русија има посебну мисију. Русија је била тај камен на који су се ломили и француска империјалистичка хтења и нацистичке амбиције, па и данас Русија стоји као један тег који овом свету даје баланс, — каже он. 

О потенцијалу међународне сарадње

Милош Биковић са збирком најбољих чланака Балканиста

Прошла 2019. година је за Биковића била посебно успешна пре свега због учешћа у филму „Балканска међа“ који је постао пример руско-српске сарадње у филмској индустрији. 

— Да би се у Русији приказивало више српских филмова Србија пре свега трба да прави боље филмове. Треба покренути копродукције између Србије и Русије. Треба сјединити српске и руске компаније да праве заједничке садржаје, отворити српским компанијама могућност да добију излаз на руско тржиште. На такав начин ће се српске продуцентске компаније заинтересовати да раде на заједничким темама и да обједињују културни простор, — сматра Милош који и сам показује шта могу Русија и Србија када се у једине. 

Али Милош Биковић мисли да се не морамо усредсредити само на билатералну сарадњу. Он је сигуран да постоје могућности и жеља да се сарађује и са Бугарском и са бившим југословенским и совјетским републикама. 

Тема обрађена у „Балканској међи“ је за руски и српски народ и даље болна, али постоје странице заједничке историје о којима треба гласно говорити. 

— Наша историја је прошла кроз живот Ивана Великог и његову везу са Светим Савом, кроз судбину Николаја Рајевског, Саве Владиславича Рагузинског, Михаила Милорадовича. Први светски рат, ослобађање Београда и многи други догађаји су повезали наше народе. Ми, потомци славних хероја, учесника тих битака, морамо говорити и сећати се њихових подвига, — сигуран је Милош. 

Глумац са оптимизмом гледа у будућност. 

— Како видим себе у будућности? Не знам. Волим кад ме будућност изненади на пријатан начин како што је то до сада радила, јер ово што се до сада дешавало нисам очекивао, — осмехује се Милош Биковић. 

Фото: Дмитриj Лане

Scroll To Top