Вест о оставци председника руске владе је за Србију била неочекивана: о томе су чак јуче разговарали и српски председник Александар Вучић и руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко. Српски лидер је свеједно сигуран да ће сарадња са Михаилом Мишустиним бити исто тако продуктивна као и са Дмитријем Медведевим.
Међутим, руски политиколог, директор Фонда прогресивне политике Олег Бондаренко је сигуран да вероватноћа промена у билатералним односима свакако постоји и сами односи ће се кардинално променити. Пре свега због тога што је почела реализација великих економских пројеката: на пример, 8. јануара је пуштен у рад гасовод „Турски ток“.
„Једно је отварати споменике и договарати се о транспорту гаса, а сасвим друго бавити се инфраструктурним пројектима. Гасовод замишљен пре десет година је коначно прорадио. А са њим је повезан низ инфраструктурних иницијатива! Постоје и пројекти РЖД, руске банке које су у Србију дошле да раде због гасовода“, подсећа политиколог.
„Зато су нови руски премијер и министарски кабинет веома важни за Београд. Посебно је важан став економског блока владе по питању издвајања кредита за српску привреду“, сматра Олег Бондаренко.
На квалитет билатералне сарадње утиче и пажња коју посвећује лично председник Путин. „Као резултат свега тога, односи Москве и Београда ће доживети промене и на међувладином нивоу“, прогнозира аналитичар.
Бондаренко сматра да ће о промена у руско-српским односима 2020. Владимир Путин и Александар Вучић говорити ових дана у Израелу, на Петом међународном форуму посвећеном жртвама холокоста.
„Сигуран сам да ће Србија добити потврду да постојећа сарадња остаје на снази и да ће се односи између држава и даље развијати. Распуштање владе поред свега осталог доноси и суверенизацију руске економске политике. А ко ће ако не Београд постати важан економски партнер у Европи у условима санкција? Србија је јединствена европска држава (изузев БиХ) која није увела антируске санкције и стриктно се придржава сарадње са Москвом“, закључио је Олег Бондаренко.