Међународни монетарни фонд, један од главних финансијских помоћника Грчке током последње деценије, затвара своју канцеларију у Атини. То се сазнало након сусрета грчког премијера Киријакоса Мицотакиса и руководства фонда, одржаног ове седмице. Аналитичари скрећу пажњу на сумњиве резултате пружене финансијске помоћи пошто ће Грчка још дуги низ година враћати дугове Фонду и другим кредиторима, притом економска ситуација у земљи је и даље очајна.
Грчка је за последњих десет година у више наврата добијала финансијску помоћ од ММФ и ЕУ. Прво 110 милијарди евра уз обећање ригорозних мера штедње буџетских средстава, које су предвиђале смањење плата, пензија и државних расхода. Али зајам и стриктна правила понашања Грцима нису помогла, пише лист „Российская газета“.
Атина је и после делимичне реструктуризације 2012. морала да тражи додатних 130 милијарди евра, а стопа незапослености је 2014. скочила до 28 одсто (међу младима до 50 одсто), неисплаћени кредити становништва су оборили све рекорде, а ниво државног дуга Грчке је надмашио 180 одсто БДП-а.
Очајни Грци су на парламентарним изборима 2015. године изабрали левичарску владу, дајући гласове лидеру „Коалиције радикалне левице“ (Сириза) Алексису Ципрасу. Током предизборне кампање Ципрас је обећао да ће прекинути сарадњу са омраженим у земљи Међународним монетарним фондом, али чим је постао премијер заборавио је сва обећања и тражио нови кредит у износу од 86 милијарди евра од ЕУ уз обећање да ће натерати сународнике на још већу штедњу. Пошто је то и учинио следеће изборе је очекивано изгубио, пише „Российская газета“.
Отад нема ни Ципраса, ни левице на власти. А сада из Грчке одлази ММФ. Али шта је заиста учињено за десет година рада Међународног монетарног фонда, сем што је Атина остала дужна преко 300 милијарди евра?
Крајем прошле године државни дуг Грчке, према подацима агенције Bloomberg, и даље је био на нивоу 180,2 одсто БДП-а и није показивао тенденције смањења. Тај показатељ у ЕУ износи 80,5 одсто. У Бриселу се надају да ће се Грци ипак извући из дужничке кризе и државни дуг ће пасти до 100 одсто БДП-а. Једино што ће се то догодити 2041. године, како сматрају у ЕУ.
Истовремено директор Канцеларије ММФ-а за Европу Пол Томсен, одговоран за излазак Грчке из кризе, шокирао је Грке својим предвиђањима: по његовом мишљењу, преткризни ниво незапослености ће се вратити најраније 2038. године.
Канцеларија ММФ у Атини се затвара али Грчку ће и даље контролисати. Она мора да врати ММФ-у наредних година 6 милијарди евра, не рачунајући нехумане проценте.
Да би били сигурни да ће дуг бити враћен, међународни кредитори, а пре свега ЕУ, тражили су 2018. да Грчка обећа претерано висок буџетски суфицит – 3,5 одсто до 2022, а затим око 2,2 до 2060. године. Financial Times пише да тако ригорозни услови не дају актуелној грчкој влади ресурсе за инвестиционе програме и вештачки ограничавају могућности раста економије земље.
Нови премијер Грчке обећава привредни раст ове године на нивоу од 3 одсто и убразање наредних година. У Међународном монетарном фонду примају са скепсом ове позитивне прогнозе Мицотакиса, сматрајући да Грчка није способна на раст изнад 2,3 одсто, а у будућности и мање од тога.
„Изгледи за привредни раст умањени су значајним наслеђем кризе, високим јавним дугом, ниском продуктивношћу, недостатком инвестиција, неисплаћеним кредитима, лошом демографском ситуацијом“, тако су у ММФ крајем прошле године оценили тренутно стање у Грчкој, што је одлична илустрација помоћи која се указује Грчкој последњих 10 година, истиче се у чланку листа „Российская газета“.
Бивши грчки министар економије и бивши представник Грчке у ММФ-у Панајотис Румелиотис у интервјуу за руски лист дао је своју оцену помоћи коју је Међународни монетарни фонд пружио Грчкој.
„Грешке допуштене на самом почетку довеле су до данашње кризе. Одустајући од реструктуризације дуга Грчке у раној фази, међународни кредитори су фактички сами учинили да дуг постане превелик терет за државу и испоставило се да Атина без спољне помоћи није у стању да га врати.
Политика коју су тражили кредитори, односно повећање пореза, реформе пензијског система, изазвала је рецесију у Грчкој. Шта имамо данас? Изгубили смо скоро 25 одсто БДП-a Грчке, изгубили смо становништво, преко 3,5 милиона Грка живи испод прага сиромаштва, незапосленост је скочила до 25 одсто, пензије су последњих пет година смањене за 30-40 одсто.
Кредитори морају да скупе храброст и признају да су дубоку рецесију у нашој земљи изазвали њихови захтеви. А оправдања да Грчка није спроводила предвиђене реформе или да их је кочила ту не помажу, јер према извештајима Организације за економску сарадњу и развој, наша земља је једна од оних које најбрже спроводе реформе”, закључује Панајотис Румелиотис.
Фото: novosti.err.ee
