Довршетак пројекта у Панчеву — иако је прошао као релативно незапажена вест у хрватској јавности — догађај је који ће знатно утицати на регионално тржиште нафте, али и пословне преспективе Ине (још увек највеће хрватске компаније), пише хрватски лист. „Свака додатна литра деривата која се произведе и прода из Панчева, изгураће са тржишта неког од постојећих добављача у радијусу од 300 км.“
Српска компанија, чији је власник „Гаспромњефт“, производиће више вредних деривата него пре, и то по нижој производној цени.
Хрватска нафтна компанија ИНА је ове године прво била суочена с великим кибернетичким нападом, потом је тржишни рат Саудијске Арабије и Русије изазвао пад цене нафте, да би на крају пандемија корона вируса смањила потражњу за дериватима, подсећа „Јутарњи лист“.
„Резултат је пословни губитак од милијарду куна у првих девет месеци ове године (преко 130 милиона евра), али ту проблеми не престају“, пише хрватски лист. „Јер пре неколико седмица један од Ининих кључних регионалних конкурената — српски НИС — у погон је ставио ново постројење за обраду тешких остатака у својој рафинерији у Панчеву.“
Ради се о сличном постројењу какво Ина већ годинама планира да изгради у својој ријечкој рафинерији, а уз помоћ којег ће рафинерија у Панчеву практички потпуно елиминисати производњу неисплативог мазута, деривата који се продаје по цени нижој од сирове нафте.
„Поједностављено речено, српска компанија (у власништву руског Гаспромњефта) сада ће производити више вредних деривата него раније и то по нижој производној цени“, пише Јутарњи лист.
Свака додатна литра деривата која се произведе и прода из Панчева, изгураће са тржишта неког од постојећих добављача. Како је и Србија велики увозник деривата, логично је очекивати да ће осетан део нове производње из Панчева ићи на домаће — српско тржиште, но свакако треба очекивати да ће део ићи и на тржишта околних земаља, посебно у радијусу од 300 километара од рафинерија, али и даље од тога ако постоје адекватни логистички услови.
Тржишни положај једине Инине рафинерије тако се погоршава, а брзог решења нема, истиче Јутарњи лист. Наиме, да би постала потпуно конкурентна, ријечка рафинерија мора довршити процес модернизације те изградити постројење слично ономе у Панчеву.
Ради се о пројекту вредном 4 милијарде куна (преко 530 милиона евра), а у компанији тврде да ће он — упркос тренутним губицима — бити довршен и почети с радом током 2023. Ипак, ако се те најаве и обистине, ријечкој рафинерији предстоје барем две и по године нарушене конкурентности, због прераде нафте са значајним уделом мазута.
Фото: Рафинерија у Панчеву / gazprom-neft.ru
