Пролећа 2021. Балкан је изгледао као један велики војни полигон. У мају и половини јуна одржано је укупно 18 војних вежби (17 НАТО вежби и само једна руско-српска). Од времена противзаконите војне операције НАТО блока против СР Југославије и увођења међународних снага КФОР-а на Косово 1999. године, ово је можда рекордан број маневара који су организовани на Балкану (упркос чињеници да нисмо у рату).

„Заједнички одговор 2021“

Доласком Џоа Бајдена у Белу кућу САД су заузеле нови политички курс према Србији, који се веома разликује од приступа бившег председника Доналда Трампа. Вашингтон и Берлин повећавају притисак на Србију ради признања Косова. Као одговор на то, Србија се приближила Русији и Кини, стварајући тако себи маневарски простор. У оквиру ове сарадње Москва и Београд организовали су прве заједничке антитерористичке вежбе специјалних снага две државе. Ненајављене вежбе су се одржавале од 20. до 25. маја у околини војвођанског села Делиблато.

И то није први пут да су представници руских специјалних снага били у Србији: у јуну 1999. већ су заузели аеродрома Слатина код Приштине пре доласка самих десантних снага.

На вежбама „Заједнички одговор 2021“ учествовало је 400 војника из специјалних јединица Србије и Русије. У акцији је кориштено 14 јединица војне опреме, укључујући хеликоптере Ми-17, Ми-8 и Газељ, борбена возила Тигар, Милош и Humvee, падобрани „арбалет“, најновије стрељачко оружје и друга средства.

Заменик руског министра одбране Николај Панков приметио је да вежбе нису биле усмерене ни против кога, већ да су још један доказ руско-српског пријатељства. „Прошле године билатерална сарадња Русије и Србије у војној сфери достигла је висок ниво. Спремни смо да наставимо даљи развој истим темпом“, рекао је Панков.

Најесен Србија ће бити домаћин и заједничких вежби Росгвардије и Специјалних снага Министарства унутрашњих послова Србије. Одговарајући договори постигнути су између министра унутрашњих послова Србије Александра Вулина и генерала Росгвардије Виктора Золотова. А 16. јуна на полигону Рајевски Новоросијске ваздушно-десантне брдске дивизије почеле су руско-белоруско-српске вежбе „Словенско братство 2021“.

„Заштитник Европе 21“

Док је Србија учествовала у „Заједничком одговору“, сви њени суседи, без изузетка, били су укључени у велике НАТО вежбе „Заштитник Европе 21“, које су одржане од маја до средине јуна у 16 земаља са укупно 28 хиљада војника из 26 земаља света (без Србије оријентисане на војну неутралност).

„Заштитник Европе“ је годишња америчка вежба осмишљена да подржи колективну одбрану европских савезника прераспоређивањем трупа и опреме из Сједињених Држава. У парним годинама пажња је посвећена Централној и Источној Европи, у непарним годинама, Балкану и црноморском региону.

„Заштитник Европе 21 нама и нашим савезницима и партнерима у стратешки важним регионима – Балкан и Црно море – даје прилику да ојачамо свој капацитет и будемо спремни да колективно одговоримо на било коју претњу“, рекао је командант америчких снага у Европи и Африци генерал Кристофер Каволи.

У оквиру ових маневара одржане су ПВО вежбе, вежбе падобранаца, ватрогасне вежбе и командно-штапске. Војници балканских држава учествовали су у вежбама на територији девет земаља: Албанији, Босни и Херцеговини, Хрватској, Грчкој, Црној Гори, Северној Македонији, Словенији и Немачкој, укупно око 5 хиљада људи, укључујући војно особље из САД-а, Канаде и Велике Британије. Кориштен је 31 полигон на територији 12 земаља. Паралелно са овим, НАТО вежбе су одржане у Румунији и Бугарској, а америчко-македонске вежбе у Криволаку уз учешће оружаних снага Бугарске и Грчке.

Није тешко закључити да је грандиозна америчка војна кампања створена да демонстрира Русији и Кини тријумфални повратак Сједињених држава у овај део Европе. Иницијатива „НАТО 2030“ изричито наводи да су Москва и Пекинг главна претња по алијансу, а Брисел намерава да обузда руску и кинеску активност широм света, држећи се два принципа — застрашивања и дијалога.

Упркос чињеници да су вежбе „Заштитник Европе“ проглашене за „одбрамбене“, све технике увежбаване на полигонима и оружје које је кориштено су офанзивног карактера. Дакле, алијанса настоји да укључи балканске државе у своју агресивну политику и улива им страх да претња долази са Истока. У том контексту, регион Црног мора и Балканско полуострво стекли су посебан значај за Северноатлантску алијансу, а у последњих неколико година Сједињене Државе и НАТО значајно су ојачали своје присуство у југоисточној Европи. НАТО јединице у Румунији, Бугарској и Грчкој непрестано патролирају ваздушним простором земаља и водама Црног мора. Америка модернизује и проширује војне базе у Грчкој, а такође намерава да изгради нове — за контролу Босфора и Средоземног мора.

Данас су готово све балканске земље већ ушле у НАТО орбиту. Изузев Србије и Босне и Херцеговине (ова друга само због непопустљивог става Републике Српске).

Фотографија: www.eucom.mil