Са директором Руског дома Јевгенијем Барановим упознали смо се 2015. године. Он је тада радио на Првом каналу, водио је медијски центар „Руски експрес“ и заједно смо снимали репортаже за главне руске ТВ канале посвећене српским политичарима, филмским звездама, сиријским избеглицама и жртвама усташког геноцида. У Србију је ретко долазио, али свака његова посета за нас је значила нешто ново и занимљиво.

Највише ми се допадало када би зажмурио на топлом пролећном сунцу на београдским улицама и говорио: „А Москву је покрио снег.“

Јевгениј би нас сваки пут упознао са невероватно занимљивим људима са којима се и даље дружимо. То су и оперски певач, и српски адвокат Радована Караџића Горан Петронијевић, многи историчари и друштвени активисти.

Увек је било веома занимљиво слушати приче о његовим боравцима на Косову током оружаног сукоба и учити из његовог новинарског искуства. Једном ми је поклонио мајицу са логотипом Првог канала у којој сам снимала репортаже. Није ни знао да је испунио моју машту из детињства.

Ове године Јевгениј Баранов је постао директор Руског дома у Београду, представништва Россотрудничества у Србији. Његовим појављивањем у великој згради у улици Краљице Наталије у Београду све се променило.

Један од првих догађаја у Руском дому након промене руководства била је презентација књиге заменика градоначелника Београда Горана Весића о српском главном граду на руском језику.

Презентација је одржана у домаћој и опуштеној атмосфери. Док је аутор потписивао књиге, Јевгениј је дао интервју за портал „Балканист“. Он као новинар остаје отворен за комуникацију.

— Мислим да ће Руски дом постати још приступачнији нашим колегама. Прва два дана по доласку у Београд, док се решавало питање мог смештаја, био сам веома нервозан јер нисам знао шта ме чека. Руски дом ме је дочекао радосно, али нисам имао ни најмању представу од чега да почнем свој рад. Чини се да сада све иде добро. Изузетно ми је драго што се нисам преварио у вези људи који овде раде! После првог месеца рада са њима, схватам да је ово добар тим, морамо много да радимо, јер потенцијал Руског дома још увек није откривен, — каже Јевгениј Баранов.

Као новинар увек се залагао да Русија треба да преиспита своју „меку моћ“: да буде активна и тамо где Русе искрено воле без икаквог разлога. Ова „мека моћ“ треба да добије конкретан, радни импулс. Без обзира на то, тешко је одмах променити систем који је годинама функционисао.

— Наравно да постоје одређени проблеми. Организација има компликовани правни статус који јој прави сметње у маневрисању. Имамо само две локације на које можемо позвати људе без страха да ће им пасти плафон на главу. Руски дом одавно није реновиран, и овај проблем такође треба решити. Вероватно нисам у стању да променим сложени механизам „тврде и меке моћи“. Али главно је да почнете да се осмехујете људима, да очекујете да вам дођу у госте, а не само да им кажете „добро дошли“. Нови живот у Руском дому ће почети чим врата буду широм отворена. Београд и Србију добро познајем, и Србија ме одавно познаје. Покушаћу да искористим све могућности да Руски дом оживи и постане заиста гостољубиво место, — каже Јевгениј Баранов.

Он сада има пуно посла, али упркос томе, сећајући се наших сусрета током посета српској престоници, питала сам га да ли успева да ужива у ведрој београдској атмосфери, због које ми, Руси, долазимо овде.

— Завршавам с послом сат времена пре него што се затворе све установе у Београду. Имам довољно времена да свратим у самопослугу и одем кући. Провео сам пуно времена у Београду, овде имам огроман број омиљених места и нестрпљиво, са надом и вером очекујем укидање епидемиолошких ограничења да бих седео у мом омиљеном „Салашу“ у Земуну. Чека ме моја вољена „Потковица“ у Голсвордијевој, као и огроман број људи са којима бих волео да се видим — али засад немам времена, — каже он.

Нови директор Руског дома примећује да се српска престоница убрзано мења набоље: постаје модерна европска метропола, а притом не губи своју аутентичност.

— Гледам како се мења српска престоница и схватам са каквим се потешкоћама суочавају градске власти које изводе болну реконструкцију Београда. Било који радови паралишу град, Београђани су темпераментни и нестрпљиви, али видим да власти покушавају да Београд учине удобнијим и пријатнијим. Не спадам у категорију старомодних људи који кажу да ће живети и на депонији јер су се ту родили. Улица Балканска у којој сам некада живео дуго је била право градско ђубриште. Сада је поплочана европска улица по којој је пријатно ходати. Промене су потребне. Али потребно је и стрпљење да би се преживеле привремене непријатности ради будућег комфора. Сачекајмо и видећемо. Све ће бити у реду, — каже Јевгениј Баранов.

И ја му верујем.