Гост још једног издања Јутјуб канала „Балканист ТВ“ био је филозоф, писац, директор Евроазијског центра „Л.Н.Гумиљов“ и лидер друштвеног покрета „Нова Евроазија“ Павел Зарифулин које је понудио одговоре на питања шта Русија може дати Србији, зашто је Србија руско сунце и геополитички витамин Д?

Србија је љубав, лепота, сунце, каже гост програма, а у геополитичком плану Србија је, као део Евроазије, западно упориште Русије.

Павел Зарифулин дуги низ година проучава сакралну географију, а у својој новој књизи под насловом „Бела Индија“ он пише да су Србија, Сирија и Сибир земље сунца.

„Птоломеј је имао теорију за елинско-римски свет према којој свака земља има своју планету заштитника. Рецимо, Марс је заштитник Британије, Јупитер Шпаније, Меркур Грчке. Русија и Балкан су за њега били Сатурн, нешто оловно и страшно. Ту је спадала и Индија. Све ван њиховог света је заправо био Сатурн. Тамо живе тешки и страшни људи, људождери. Подсвесно, они нас тако и данас виде“, каже Павел Зарифулин.

„А пошто то за мене није пријатно, пожелео сам да погледам како стоје ствари из перспективе наше астрономске карте, са тачке гледишта наших митова, тотема, звезда. И био сам пријатно изненађен када сам сазнао да је руско сунце и Србија. Отуд заправо потиче и наш прекрасан међусобни однос.“

Ако искористимо теорију чувеног руског историчара Лава Гумиљова, можемо рећи да су Срби и Руси комплементарни народи, наставља научник. „Ми смо генетски различити, имамо различит поглед на свет али се привлачимо. И ако су Руси спремни да окрену и други образ када их неко удара, они никада неће опростити кад неко бије Србе“, каже Зарифулин и подсећа да се Русија тако и увукла у Први светски рат.

Па и Владимир Путин се на неки начин појавио када је бомбардована Југославија, приметио је руски политиколог и оснивач пројекта „Балканист“ Олег Бондаренко.

Евроазија Србији може понудити безбедност и руску културу, односно све супротно од увлачења у глобалистички, западни свет — многослојни пројекат руске културе који се распростире од Београда до Памира и Кунашира.

„Први пут сам допутовао у Србију 2008, када је једнострано проглашена независност Косова. Ја сам као евроазијац дошао на Косово, у Митровицу. Срби су носили заставе, протестовали. Ушао сам у продавницу да тражим хемијску јер потписивали смо пуно докумената о подршци и сарадњи. Продавачица ме пита: Русија? Кажем, да, Русија. А она почиње да плаче и ја схватам да и ја почињем да плачем. Кажем јој, мама! Она мени, Русија, сине! И даје ми све што има у тој продавници, хемијске, оловке, гумице. Питам се, дакле све то? То је нешто ирационално, нешто што се не да објаснити. Онда сам схватио колико је тај мит о нашој узајамној љубави у ствари жив, конкретан. И то није мит, то је део сакралне географије“, истиче Павел Зарифулин.

Културна разлика међу нама је велика, додаје он, али ми се допуњујемо. „Ми, Руси, смо намрштени, више личимо на Финце и Швеђане. Ми смо сталожени, интровертни. Али после распада СССР нама су украли сунце Татарстана, Грузије, Молдавије, Балкана, Бугарске, Србије. То су земље сунца које нам недостају. А Срби имају превише тог сунца којим могу да нас хране. Србија је наш политички витамин Д“, каже гост програма.