Ситуација на тржишту рада на Западном Балкану је све тежа, упркос незнатном порасту броја радних места.

Овог пролећа Европска банка за обнову и развој објавила је извештај о ситуацији на тржишту рада у Албанији, Босни и Херцеговини, Црној Гори, Србији, Северној Македонији и на непризнатом Косову. Занимљиво је да се ситуација пореди са трендовима у Хрватској, Мађарској, Бугарској и Аустрији. Документ обухвата раздобље између другог тромесечја 2018. и другог тромесечја 2019. године и прати га примедба да ће се због пандемије корона вируса ситуација на тржишту рада непредвидиво променити.

Немачка чека

Током поменутог периода главни тренд се није мењао – све је мање радно способног становништва. Старији људи остају да раде, а млади одлазе у напредније земље. Ако су од 2012. до 2018. (током 6 година) укупни губици износили 762 хиљаде људи, или 6%, само последње године балканске земље су изгубиле 2% радно способног становништва. Највећи показатељ је у БиХ — 9,2%. Ради поређења: на Косову и Метохији је одлив радне снаге износио 1,5%, а у Црној Гори — 0,3%.

Немачка је прва на списку држава у које се одлази на рад. Само 2016-2017 из држава Западног Балкана у Немачку је отишло на рад 217 хиљада становника. А немачки апетити су све већи: прошле године Берлин је изјавио да немачко тржиште тражи најмање 260 хиљада страних радника годишње. Наравно, ради се пре свега о Балканцима, јер гости из Сомалије и Јемена нису орни за рад.

Depositphotos

Треба рећи и да је број радно способног становништва све мањи и у Хрватској, где живот није постао бољи после уласка у ЕУ. Према званичним подацима, у периоду од 2012. до 2019. године број радно способног становништва је пао са 3,27 на 3,12 милиона људи.

Економија сива, рад црн

У целом региону бележи се већа активност радно способног становништва. Пре свега захваљујући женама. Укупно је на Западном Балкану повећан број запослених за више од 100 хиљада људи (на првом месту по активности су Црна Гора – 8%, Србија — 6,6%, Албанија – 4,9%). Има више радника у сфери услуга, грађевинарству и индустрији, док се смањује број пољопривредника. Стопа незапослености се креће од 10% у Србији до 25% на КиМ.

Luftika

Важно је напоменути да је у региону број легално запослених људи, како младих тако и запослених са високим образовањем, знатно смањен (за више од 18%): и прва и друга група људи тражи посао у иностранству. Ситуација са младима је изузетно алармантна — број незапослених и/или запослених на црно испод 24 године достиже 68%. Логичан је закључак да ће у блиској будућности значајан део тих младих људи напустити родну земљу, јер је просечна месечна плата на Западном Балкану 2019. била 366,7 евра, а у већини земаља ЕУ можете зарадити много више.

Када говоримо о „сивом“ тржишту рада, на Балкану је све „стабилно“: број дугорочних уговора се смањује, проценат људи који раде на црно расте. Ова појава је прилично типична за не посебно богате земље са високим стопама пореза. У Албанији није пријављено око 36% радника, у Србији — 19%, у Северној Македонији — 17%. Укупно у сивој економији на Балкану ради око 37% радно способног становиштва, или 4,1 милион људи. Ради поређења: у Русији је у сивој економији 13 милиона људи или 18%.

Vijesti

Све муке које мучи тржиште рада на Западном Балкану Русима су познате. Русија је већину успешно савладала у последњој деценији, или се тренутно активно бори против њих. Нажалост, државе региона не поседују исте ресурсе, могућности и искуство, па ће морати саме да траже излаз из ове ситуације, тим пре што савети и предлози из Брисела нису баш привлачни и изводљиви.

Шта кажу европски саветници?

Према европским званичницима, излаз из кризе је немогућ без преласка на „нову економију“, чија суштина подсећа на развојни пут који је Брисел више пута предлагао Украјини током последње деценије, односно да се одрекне индустрије у корист иновација и ИТ сектора. Украјина је сада препуна ИТ стручњака, земља је прва у Европи по броју програмера који раде од куће, „неефикасна“ индустрија је успешно уништена, али из неког разлога животни стандард је све нижи, а одлив радних снага у порасту.

У случају Балкана, суштина европских препорука у извештају на тридесет страница за прелазак у злогласну „нову економију“ своди се на „модернизацију образовања“. Балканске земље наводно морају одмах да пређу на коришћење најновијих технологија у образовању и да се усредсреде на високопрофитабилне индустријске гране. Истовремено, посебна пажња се треба посветити законима који би зауставили одлив радне снаге.

Naslovi.net

Наравно, аутоматизација, дигитализација итд. су трендови савременог света, али није сасвим јасно да ли су важнији од грађевинарства и сфере услуга, тако важних и развијених у региону. Што се тиче индустрије Западног Балкана, у ЕУ сматрају да је „морално и технички застарела“. Нема смисла говорити о енергетици. С обзиром да зависи од чврстог горива, Европска унија то доживљава као невероватно зло. Речју, у делу посвећеном „новој економији“ нећемо наћи ништа конкретно и смислено.

Универзални рецепти не постоје, али руско искуство би и те како помогло Балкану по питању одлива радно способног становништва. Треба обратити пажњу не само на дигитализацију, већ пре свега на реални сектор економије, укључујући индустрију и енергетику. Управо у те секторе Москва и Пекинг активно улажу, и не само на Балкану, већ и у самој Европи. Ако желе да обезбеде својим грађанима посао, земље Западног Балкана би требало да размишљају о ближој и продуктивнијој сарадњи са Русијом.

Blic

У ствари, врло је приметно да се Европска банка за обнову и развој ограничила на врло нејасне и опште препоруке, што се каже „за све добро и против свега лошег“. Можда данас Европа једноставно нема шта да понуди Балкану? Осим, можда, сумњиве привилегије чланства у ЕУ. Али, како показују искуства Бугарске и Хрватске, то чланство не само да не спречава одлазак радне снаге, већ и активно доприноси томе.