Током последњих деценија тема одрживог развоја у светској економији све чешће се појављује на дневном реду експерата, привредника и челника држава. Пандемија вируса COVID-19, која траје још више је ту тему истерала на први план. У условима нове реалности, економије већине држава у свету трагају за одрживим моделима функционисања, трудећи се да одрже равнотежу између продуктивности и праведности.

Акценат савремене економије мора бити померен са проблема увећања ефикасности на праведнију расподелу материјалног богатства и благостања. Веома важан фактор одрживог развоја је и заштита животне средине. У последње време, упоредо са еколозима и стручњацима из других области, економисти јој посвећују све више пажње.

Србију, чији је економски развој међу најбржима у Европи, проблем одрживог развоја није заобишао.

Недавно су у земљи посебно почели да се осећају проблеми загађења животне средине. Разлог томе је, свакако, обнављање индустријске производње, ширење њених капацитета и развој транспортног сектора.

Крупне инвестиције у тешку индустрију, које су се догодиле у последњих 15 година, покренуле су српску економију напред и поставиле темељ модернизације и економског раста. Модернизација сектора енергетике, која је започета инвестицијама ЈАД „Газпром њефт“  у српску националну нафтну и гасну компанију, довела је до значајног побољшања квалитета нафтних деривата, како и до редовнијег снабдевања горивом. На тај начин је постигнута енергетска стабилност, која е дала смисао остваривању инфраструктурних пројеката у земљи. Од 2014 године саграђено је око 320 км нових путева, а улажу се и значајна средства у реконструкцију железнице. Србија постаје транспортни хаб. Развој рударства и прераде руда довео је до смањења незапослености и константног увећања БДП, који је у току 2019 године износио 7.411,84 $ по глави становника. Конкретно, кинески „Zijin Copper“ је у вађење руде бакра из рудника „Бор“ уложио 650 милиона долара.

Србија као земља, која активно промовише Агенду 2030 УН о одрживом развоју са развојем зелене енергетике као једним од циљева, има потребу за активним развојем ове гране. У току 2021 године држава располаже са 2.892 MW инсталиране снаге из обновљивих извора енергије, што представља око 26% укупне инсталиране снаге. Поређења ради, у Немачкој, која се сматра најразвијенијом на пољу „зелене“ енергетике у Европи, инсталирана снага износи око 46% или 126.374 MW.

У Србији има простора за развој гране алтернативне енергетике. Поред тога, 26. априла на сајту Стејт Департмента САД појавила се званична изјава да су САД спремне да помогну одрживи развој земаља Западног Балкана и њиховом „ослобођењу од енергетске зависности од Русије“ кроз диверсификацију и инвестиције у зелену енергетику. Да ли се спремност САД да помогну одрживи развој Западног Балкана, између осталог и Србије, може сматрати директном претњом за руски бизнис у земљи? И шта може Русија да учини да би се томе супротставила?

У Русији се активно развија сектор алтернативне енергетике, међутим његово учешће није велико. У 2021 години удео обновљивих извора енергије у укупној инсталираној снази износи 0,62%. Ипак, ова грана енергетике се у земљи развија брзим темпом и успешни пројекти су изведени у Калмикији, Ростовској, Белгородској и другим областима. За „најзеленији“ регион Русије проглашена је Република Калмикија, у којој удео обновљивих извора енергије у укупној инсталираној снази износи целих 94%! Белгородска област је означена као лидер биоенергетике у Русији. Најуспешнији пројекат на територији области је биогасна станица „Лучки“, коју је изградила фирма „Алтенерго“, инсталиране снаге 3,6 MW. То је један од примера успешног рада представника малог бизниса у снабдевању енергијом, чије се искуство може користити у пројектима у иностранству. Још један показатељ брзог раста удела обновљивих извора енергије је увећање инсталиране снаге соларних генератора електроенергије. Истраживања у оквирима пројекта „ENABLING PV in Russia“ су показала да је, према показатељима из августа 2020 инсталирана снага соларних генератора у Русији прекорачила 1,5 GW. Од 2017 године она се увећава скоро 2,5 пута. Иако је учешће зелених извора енергије у РФ мало, та област руског бизниса има велики потенцијал развоја.

Русија је тренутно највећи светски извозник традиционалних ресурса енергије. Њено присуство у тој области енергетике на Балкану је безусловно веома важан фактор. Са друге стране, брз развој обновљивих извора енергије упоредо са растом еколошке свести становништва прети да традиционалне изворе енергије остави у прошлости, постепено прелазећи на еколошки правац. Новонастале околности поставиле су руском бизнису у области алтернативне енергије тежак задатак – борбу на два фронта: унутрашњем и међународном.

У тој ситуацији, руски бизнис, који је усмерен на обновљиве изворе енергије, поред компликација има и значајне прилике. Кроз могуће заједничке инвестиције у Србији и на Балкану у целини, руске компаније могу да добију неопходно искуство, које може даље да се примењује у Русији. Један такав пројекат успешно реализују крупне компаније. То је ветропарк „Пландиште“. У питању је заједнички пројекат националне нафтне и гасне компаније Србије „НИС“, чији је већински акционар руски „Газпром Њефт“ и швајцарске компаније „MET Renewables“. Инсталирана снага ветропарка је 102 MW.

Тржишта балканских земаља могу да постану добар полигон за иновације у области заштите животне средине и зелене енергетике. Будући да нису велика, та тржишта могу дати добре прилике руском малом и средњем бизнису, као и разним стартаповима у тој области. То се у првом реду односи на компаније, које могу да понуде иновациона решења у овим областима. Током последњих година Влада Републике Србије је припремила низ мера, усмерених на стимулисање иновационе делатности. Тако у оквирима програма заједничког финансирања иновација или сарадње науке и привреде, компанија може да добије помоћ Фонда за иновациону делатност у износу до 300.000 € или 70% укупног износа буџета за истраживање и развој новог иновационог решења.

Поред поменутих мера подршке иновационој делатности, Европска банка за обнову и развој у свом програму „GEFF (Green Economy Financial Facility)“ нуди разне моделе субвенција при финансирању пројеката зелене енергетике и енергетске ефикасности. Током 2021 године очекује се и доношење нових закона у ово области, између осталог и закона о обновљивим изворима енергије на територији Србије. Он би предвиђао и помоћ државе у облику тржишних премија и feed in тарифа. Тржишне премије представљају додатак на тржишну вредност електричне енергије. Feed in тарифе су посебне цене откупа електричне енергије за стимулацију произвођача еколошки чисте енергије.

Како су у више наврата најављивали челници ове гране привреде, циљ државе је да се до 2040 године  40% енергије добија из зелених извора. Пребацивање оријентације са традиционалних видова енергије на нове, чистије безусловно помаже достизању циљева одрживог развоја и побољшава квалитет живота у земљи. У почетку се може учинити да оно представља претњу за руско присуство у енергетском простору Србије и Балкана. Међутим, иако сектор обновљивих извора енергије није довољно развијен у Русији, ипак постоји шанса за заједнички развој тог сектора кроз инвестиције и сарадњу малог и средњег бизниса Русије и Србије. На такав начин биће сачуване позиције руских компанија у енергетици региона, а оне ће тим самим добити додатно искуство на том пољу.

Иван Секуловић

MSc in International Business and Management