Пројекат „Балканист“ је 24. марта, на 22. годишњицу почетка НАТО бомбардовања СР Југославије, представио збирку „Записи Балканисте“ (Записки Балканиста), која је обухватила најбоље материјале објављене на истоименом порталу од 2019. до данас.

Коментаришући интересовање руске публике за Балкан, оснивач и главни уредник пројекта, политиколог Олег Бондаренко, нагласио је да руска љубав према овом региону потиче из периода када је НАТО пред целим светом починио агресију у самом срцу Европе.

„Тада смо сви ми видели како се неправедно може један поносни европски народ поставити у положај жртве и убијати. Док ће тај народ излазити на мостове са мајицама на којима пише Target, певати, шетати и забављати се“, истакао је Олег Бондаренко.

Он је нагласио да су тада, 1999. године, почели да се стварају предуслови за геополитичку стварност у којој се сада налазимо.

„Сам феномен Владимира Путина је настао као реакција на НАТО агресију против Југославије. Да није било тог рата пре 22 године, не би постојала потреба за таквим лидером као што је Путин, ни у Русији, ни у свету“, нагласио је руководилац пројекта „Балканист“.

Амбасадор Босне и Херцеговине у Русији Жељко Самарџија истакао је допринос овог пројекта чувању сећања на догађаје пре 22 године и захвалио се Олегу Бондаренку на могућности да се руска јавност боље упозна са овим регионом, његовом историјом и народом.

Амбасадор Србије у Москви Мирослав Лазански је подсетио је до НАТО бомбардовања започело без санкција Савета безбедности УН и да је то постало пример кршења међународног права.

„НАТО је 24. марта 1999. починио злочин против мира и човечности. Као резултат агресије погинуло је 2,5 хиљаде људи, а материјална штета износила је око сто милијарди долара. Ова књига садржи различите фрагменте о југословенској и српској трагедији. То су различита гледишта на различите временске периоде, али међу њима постоји веза: да бисте разумели Балкан, морате читати Иву Андрића“, закључио је амбасадор.

Аутори чланака представљених у збирци „Записки Балканиста“ посебну пажњу посвећују повлачењу историјских паралела.
„Балкан је наше геополитичко огледало: да смо се пажљивије загледали у њега 2000. године, не би било догађаја у Украјини 2004. године, у Грузији 2003. и данашње Белорусије“, рекла је професор МГИМО Јелена Пономарјова, експерт за „обојене револуције“.

Питања која покрећу аутори пројекта омогућавају дубље проучавање искустава земаља балканског региона и прилику да се виде слични процеси у другим крајевима света, што би помогло да се избегну грешке прошлости, додаје она.

„Ако је тога било у историји, онда треба и писати о томе. А ‘Балканист’ ствари назива правим именом“, приметила је Пономарјова.

Из књиге на руском језику читалац ће сазнати како је написана историја непризнате републике Косово, ко промовише руску „меку моћ“ на Балкану, како је православно становништво Црне Горе прошле године одбранило своје цркве и храмове, како су совјетски пилоти спасили Тита у Другом светском рату и зашто се он посвађао са Стаљином. Посебна пажња посвећена је „руским траговима“ на Балкану: зашто је Лав Толстој постао симбол словенског братства, којем Русу треба захвалити на свечани изглед Београда и како су совјетски инжењери подизали срушени мост на Дунаву.

„Белешке Балканисте“ могу користити и као водич кроз регион: збирка садржи савете о томе где се може дегустирати изврсно српско вино, како пловити Јадранским морем, у којим чувеним београдским хотелима треба одсести и шта понети за успомену из ове гостољубиве земље.

Аутори чланака су представници различитих области које уједињује љубав према Балкану — историчари, политиколози, новинари, писци и публицисти. „Записи Балканисте“ садрже најбоље материјале објављене на порталу balkanist.ru за три године рада: аналитичке чланке, путописне белешке, интервјуа са познатим балканским политичарима и прегаоцима културе, историјске есеје и гастрономске белешке.

Портал „Балканист“ је покренут у октобру 2018. године. У децембру 2019. године почела је са радом српска верзија овог електронског медија.