Председник Црне Горе Мило Ђукановић својим акцијама приликом устоличења митрополита црногорско-приморског Јоаникија на Цетињу потврдио је да долази крај његовој моћи. Олег Бондаренко, директор Фонда прогресивне политике и главни уредник портала „Балканист“ изразио је ово мишљење у колумни „Зашто је боље да се црногорски лидер повуче“ објављеној у листу „Независимаја газета“.

4. и 5. септембра, Мило Ђукановић се одлучио на крајње мере да би довео до усијања ситуацију у месту са највећим антиспрским расположењем у Црној Гори: његове присталице су подигле барикаде и палиле аутомобилске гуме да би спречиле устоличење новог митрополита Српске православне цркве на Цетињу.

„Цетиње, као историјска престоница Црне Горе, од Другог светског рата је алтернативни политички центар земље, противтежа комунистичком Титограду, односно Подгорици. Сам Ђукановић је родом са Цетиња, као и његов клан. Тешко је пронаћи месту у Црној Гори са већим антисрпским расположењем од Цетиња. Дошло је до тога да су православни верници кренули ка Цетињу из различитих градова, а градоначелник Будве Бато Царевић лично је предводио поворку својих суграђана за воланом булдожера, чистећи путеве од барикада. Три дана пре устоличења, председников брат и породични благајник, Ацо Ђукановић, одлетео је са родбином у Луксембург. И сам председник, који је до посљедњег тренутка био у својој цетињској резиденцији, такође је одлучио да не искушава судбину и вратио се у Подгорицу“, пише Олег Бондаренко.

Међутим, борба против Српске православне цркве могла би да оконча 34-годишњу политичку каријеру Мила Ђукановића, сматра он.
„Ђукановићев обрачун са Српском православном црквом, који је почео пре неколико година, довео је до тога да му грађани напокон окрену леђа. Мило се вешто прилагођавао променљивим ветровима балканске политике, испробавао је многе маске током 34 године на власти — од маске последњег комунисте Југославије и великосрпског националисте који се борио против Хрвата, до пионира евроатлантске интеграције и главног лобисте за пријем Црне Горе у НАТО. Показало се да су религиозни Црногорци најмање схватили маску борца против српских светиња“, објашњава Олег Бондаренко.

Он подсећа да је Ђукановићева Демократска партија социјалиста 2019. године изгурала Закон о слободи вероисповести чија је сврха била одузимање имовине и земљишта црногорских епархија Српске православне цркве и њихову предају црногорској расколничкој цркви на чијем је челу Мираш Дедеић. Након избора, контроверзни закон је укинут, али до других драматичних промена у црногорској политици није дошло.

Нереди током устоличења 5. септембра су требали да изазову хаос у земљи. Међутим, потпредседник владе Дритан Абазовић је инсистирао на ангажовању специјалних снага, а српски патријарх и нови митрополит су хеликоптером пребачени на Цетиње.
„Потпредседник Владе Абазовић рекао је да се Демократска партија социјалиста председника Црне Горе Мила Ђукановића од фактора стабилности претворила у организовану криминалну групу и да је успешно устоличење покопало Ђукановићеве злочиначке намере. Према речима црногорског политичара, лидера Демократског фронта Милана Кнежевића, патријарх би мање ризиковао у Кабулу него на Цетињу“, цитира политиколог водеће црногорске политичаре.

„На основу таквих изјава можемо закључити да смо сведоци последњих дана Ђукановићеве власти. Формално, његова каденца се завршава 2022. Кад дође време, боље је повући се на миран начин. Иначе, као што је то често случај на Балкану, једна искра може запалити пламен нових ратова и трагедија“, закључује Олег Бондаренко.