Уочи председничких избора у Србији у пролеће 2022. године, српска опозиција, која се самостално лишила могућности да учествује у решавању косовског проблема у законским оквирима, поново пева стару песму о томе да ће српски председник Александар Вучић сигурно признати независност Косова. Чињеница да је Александар Вучић већ заузео оштар став по овом питању не одговара његовим политичким противницима.


Директор руског Фонда за прогресивну политику Олег Бондаренко сматра да су напади на Вучића крајње бесмислени.
„Њихов главни проблем је то што они апсолутно ништа не предлажу. Постоји златно правило: кад већ критикујете, морате нешто предложити. Александар Вучић полази од тога да се не могу водити преговори о Косову без конкретног предлога који би одговарао Београду. Недавно је поново изјавио да Србија неће признати Косово. Али, за разлику од свих других српских политичара, Вучић не крије да је током свог председничког мандата тражио прилику да реши проблем Косова“, пише руски политиколог.


Један од начина да се једном заувек заврши сукоб Београда и Приштине, Олег Бондаренко види у такозваном „разграничењу“, према којем би Србији припао север Косова насељен Србима, а Косову албанске општине на југу Србије. „Али ову опцију није прихватила ни косовска политичка елита ни Запад, односно Немачка која је блокирала ову идеју. Промена административних, наглашавам, граница, допринела би нормализацији српско-албанског дијалога. Међутим, овај предлог није одговарао Берлину, а радикална косовска елита је сматрала да је предлог ‘исувише компромисан’. Нису желели да деле са Србијом територију на којој практично нема Албанаца (на северу Косова и Метохије), и тражили су не две, већ три општине: поред Прешева и Бујановца, и Медвеђу, где има Срба колико и Албанаца“, објашњава Олег Бондаренко.


Директор Фонда за прогресивну политику сматра да такав компромис не би одиграо улогу преседана за појаву сепаратистичких апетита различитих врста, како сматра српска опозиција.
„Један од аргумената против разграничења који наводи опозиција је касније могуће одвајање Војводине и Рашке области. Али ово је нереално из једноставног разлога: у тим областима нема субјеката који желе да се одвоје. У Војводини има више национално оријентисаних Срба него у Београду. Српска радикална странка тамо ужива велику подршку. Војводина је мултинационална аутономија, где су четири службена језика фиксирана на државном нивоу. Чак се и београдски аеродром Никола Тесла у Сурчину номинално налази у Војводини. Што се тиче Рашке, тамо живе муслимани, не албанске, већ бошњачке националности. Срби су са њима увек имали заједнички језик. Ти муслимани су деценијама имали своје посланике у Народној скупштини, њихов лидер Муамер Зукорлић се кандидовао за председника, и данас нема разлога да се говори о перспективи даљег дробљења Србије. Док би, супротно томе, разграничење коначно уклонило дугогодишњи проблем Косова и друге наговештаје сепаратизма у региону“, сигуран је Олег Бондаренко.


Штавише, политиколог као пример наводи ситуацију када, због нереализованог разграничења, Срби на Косову и Метохији могу остати без српског универзитета.
„Приштински универзитет, привремено смештен у Косовској Митровици, се налази под претњом преласка на косовски образовни систем. А ово је последица тврдоглавог става противника разграничења. Кад би дошло до разграничења Косовска Митровица би се вратила под јурисдикцију Београда, док сада постоји бојазан да ће преласком универзитета на приштински образовни систем многи српски студенти бити принуђени да напусте тај универзитет и да студирају на неком другом српском универзитету“, објашњава политиколог.


„Подела Косова могла би да уклони сам историјски потенцијал сукоба на Балкану. Међутим, српска опозиција не нуди сопствену алтернативу овој опцији. Када они који кажу да се преговори о Косову не могу водити и истичу Резолуцијом 1244 Савета безбедности УН као заставу, желим да поставим питање: а шта даље? Шта чекамо? Као одговор на ово, обично чујемо машту да ће једног дана на Косову поново бити више Срба него Албанаца. Али нико не објашњава како ће до тога доћи! Демографска ситуација на Косову је подједнако лоша за Србе и Албанце. Теза да Срби имају више деце него Албанци је, наравно, бесмислена, јер сви знамо како се муслимани широм света плоде. Изузеци не мењају општу статистику. Чак и за педесет година на Косову неће бити више Срба него Албанаца, јер сада Срби чине 5% становништва и драстична промена се не може очекивати“, каже руски политиколог.

Бондаренко сматра да српска опозиција која критикује председника Србије (а ту критику мало ко у Русији прихвата), једноставно покушава да оправда своје поступке у прошлости. А тим поступцима се и може објаснити порекло косовског проблема.
„Идеолошки дискурс српске опозиције се креће између радикалног српског национализма и апсолутно либералног прозападног приступа који је био својствен тиму бившег председника Србије Бориса Тадића. Опозиција ‘кокетира’ са српским национализмом и оријентише се на западну елиту — и то не у партнерству са Западом, као што ради Вучић, већ са позиције некога ко зависи од Запада, као што зависе Борис Тадић, Борко Стефановић, Вук Јеремић, Драган Ђилас и други. Скрећем пажњу на то да је сама српска опозиција признала да није безгрешна, а тренутни покушаји самооправдања изгледају јадно. Сви главни споразуми са Западом су потписани за време Тадића. Данашње оптужбе да Вучић потписује техничке протоколе су неосноване. Александар Вучић не може да поништи ове документе јер ће то довести до отворене и тешке конфронтације са Западом, што Србија не може себи да приушти“, наглашава Олег Бондаренко.


Експерт скреће пажњу на нове ноте у жалосној песми српских опозиционара који маштају да поново буду на власти.
„Вратимо се питању национализма. Од опозиције већ чујемо да чување сећања на Други светски рат, на којем Србија и Русија раде заједно, ‘није популарно’. У ствари, опозиција, којој се не допада пажња коју Александар Вучић поклања сећању на погинуле хероје Другог светског рата, бави се у ствари оправдањем фашизма. По мом мишљењу, ово је комплимент српском председнику, јер доказује да Александар Вучић није националиста. За њега је такође важно и наслеђе комунистичке Југославије. Није тајна да се Вучић, делимично у својој политици угледа на Тита. Југославија је у време Тита била велика, богата, просперитетна и утицајна држава. Ако се Александар Вучић руководи тим мотивима у својој политици, то је само за похвалу. На такав начин опозиција поставља питање: да ли ћемо бити јадни, национално оптерећени патуљци или ћемо водити дијалог под једнаким условима са великим силама? Вучић успева да буде равноправан са Русијом, Кином, монархијама Персијског залива, са Немачком, па чак и са Сједињеним Државама“, каже директор Фонда за прогресивну политику.


Олег Бондаренко je уверен да опозиција, која критикује вашингтонски споразум који је председник Србије потписао у септембру 2020. године, још увек не разуме да би напредак у америчко-српским односима, који су постигли Александар Вучић и Доналд Трамп, у будућности могао постати олакшавајући фактор за Србију у односима са агресивном Бајденовом администрацијом.
„Ко год се подсмевао столицама на којима су седели потписници Вашингтонског споразума, споразум овог нивоа потписује се врло ретко и велика је част за све који су учествовали у овом догађају. Сигуран сам да ће критичари овог споразума касније, када буду видели како се Бајденова администрација понаша према Србији и председнику Вучићу, све схватити. Они ће тек оценити слободу овог споразума и схватиће да он није на штету српског народа и државе“, уверава руски политиколог.


Олег Бондаренко такође сматра да српска опозиција није способна да води политичку борбу, па је због тога иритира активност Српске листе – странке која заступа интересе Срба на Косову и Метохији.
„Постоји политичка и фактичка стварност према којој Косовом, са снажним западним утицајем, управља апарат из Приштине, а не из Београда. Српска опозиција, која је бојкотовала последње парламентарне изборе у Србији, исто захтева и од косовских Срба. Упоредите утицај који је опозиција имала пре бојкота са оним који има сада. Имали су посланике у парламенту, могли су да учествују у законодавном процесу, да воде полемику са парламентарне трибине и делују на правном политичком пољу. Сада имају само улицу са шачицом хулигана. Да ли ово желе Срби на Косову? Неопходно је борити се за српско Косово, за његове градове на свим нивоима: парламентарном, законодавном, уличном, међународном, стога је Српска листа у праву што жели да учествује на изборима 14. фебруара. Српска листа ће учествовати у борби, а не они који вичу ‘Косово је Србија’ из београдских и московских кафана. Галамџијама бих само посаветовао: идите и борите се да Косово буде Србија“, поручује Олег Бондаренко.