Привремене институције у Приштини покушавају да на територији Републике Србије уз свесрдну подршку својих савезника, у наредних неколико година изграде компактну оружану силу која ће се ослањати на лакооклопљена борбена средства велике мобилности, преносне противтенковске ракетне системе, као и вишенаменске хеликоптере лаке/средње категорије. Процене су да ће за ову намену бити одвојена средства у износу од најмање 300 милиона америчких долара. У наставку текста ћемо проћи кроз основне моделе наоружања и борбене технике која се налази у саставу КСБ, као и дати оквирну пројекцију шта би се још могло додатно набавити у етапи њихове трансформације у тзв. Војску Косова.

У децембру је обележила вест да Косовске снаге безбедности (КСБ) планирају да повећају своје бројно стање за цео један батаљон (тачније 403 људи). Након овог проширења укупна јачина ове структуре ће износити 4,039 људи и на тај начин приближити пројектованој бројци од 5,000 људи која је дефинисана законом из 2018.године о Косовском безбедностим снагама.

Приштина у последње време има амбицију да КСБ трансформише у тзв. Војску Косова где се у великој мери ослања на део земаља које долазе из организације НАТО. Ту се пре свега мисли на САД, Велику Британију, Немачку, Турску, али и на војске из региона, као што су Хрватска и Албанија. Сматра се да би достизањем бројке од 5,000 наоружаних људи (+ 3,000 у резервном саставу) КСБ стекле услов за конверзију у оружане снаге. За тако нешто им је поред људства потребна и набавка борбене технике различите намене, које би омогућила ширу употребу ових јединица приликом извођења борбених операција (углавном за сукобе ниског/средњег интензитета на ограниченом простору).

Бригада „Вукови“ као основна ударна снага КСБ

Што се тиче садашње структуре Косовских безбедносних снага носећа формација је Бригада за брзо реаговање „Вукови“, која је у свом саставу имала три батаљона распоређених у Гњилану, Истоку и Косовској Митровици. Ови батаљони су у међувремену преформирани у пукове, иако се њихово бројно стање у складу а том променом није изменило, тачније остали су на нивоу батаљона.Процене су да ова бригада у свом саставу има 1,200+ људи која по свим карактеристикама спада у класичну лаку пешадијску формацију коју краси велика покретљивост. Јединица је практично у целини моторизована, поседује солидан парк транспортних и теренских возила, а сваки батаљон/пук у свом саставу има и механизовану чету састављену од оклопних борбених средстава. 

Батаљони ове бригаде са времена на време организују војне вежбе где примењују све садржаје који су везани за тактику употребе пешадијских јединица у нападу и одбрани, укључујући и садејство са оклопним борбеним средствима, али и летелицама вертикалног транспорта. Вежбе се изводе са маневарском и бојевом муницијом, често на брдско-планинском подручју које је пошумљено, али и специјалним полигонима где се симулира борба у урбаним условима. Њени припадници пролазе и падобранску обуку, обучавају се да преживе на непознатом терену, присутни су сегменти диверзантске обуке где се као основно транспортни средство користе високопроходни квадови. Официрски кадар одржава бројне контакте са ветеранима ОВК који су већ ушли у средње године, а за које се сматра да би у случају ескалације кризе у веома кратком временском периоду били оперативни (око 6,000 људи) и стављени под команду КБС.

Основни задатак ове јединице је покривање главних оперативно-стратегијских праваца на Косову и Метохији, са тежиштем ка општинама које се налазе северно од Ибра (Косовска Митровица, Зубин Поток, Звечан, Лепосавић), на чијем се правцу могу здружено ангажовати два батаљона (Косовска Митровица и Исток) + специјалне јединице полиције и добровољци, и то у релативно кратком временском периоду. Десно крило се налази у зони одговорности батаљона који се налази у Гњилану, и он је оријентисан на затварању праваца ка Приштини, који изводе из долине Јужне Мораве (Јабланички и Пчињски округ).

Ове снаге су наоружане савременим стрељачким наоружањем немачке производње. Основно оружје представља аутоматска пушка Heckler & Koch G36 (2,500+) која корисити стандардни НАТО метак калибра 5,56×45 mm. Поред ове пушке јединице КСБ користе и проверено аутоматско оружје са механизмом Калашњиков, од чега највећи број отпада на југословенску-српску верзију пушке М70 АБ2, као и америчке М4А1. Припадници Бригаде за брзо реаговање у свом поседу имају униформе америчке и хрватске производње1, поседују тактичке прслуке са панцирним плочама, као и балистичке шлемове са заштитним наочарама и штитницима за лактове и колена. Ту се налази и комуникациона опрема, затим рефлексни нишани за аутоматске пушке који су монтирани на „Picatinny“ шине. На ове шине се могу додати и остали тактички додаци, који су употребљиви за реализацију различитих задатака у зависности од њиховог конкретног типа, као и окружења у којој се изводи борбена активност. 

Све у свему, што се тиче индивидуалне опреме, припадник КСБ тачније Бригаде за брзо реаговање има техничке предуслове да изврши све постављене задатке које се налазе у делокругу рада јединице. Процена је да ова јединица у наоружању поседује и ручне ракетне бацаче различитог типа, који се могу употребити и за борбу против лакооклопљених борбених средстава, као и утврђене пешадије. Такође, нема никакве сумње да  јединица користи снајперске пушке као и лаке митраљезе, што повећава њену употребљивост у конфликту ниског интензитета, где је потенцијални противник или слабије наоружан, или у најмању руку користи слично наоружање.

Официрски кадар је изразито екстреман и делује са позиција великоалбанског национализма  (већина официра су бивши припадници терористичке ОВК), а људство прилично индоктринирано и крајње непријатељски настројено према српском становништву и генерално Републици Србији.

Официрски и подофицирски кадар који се налази у саставу ове бригаде је завршио различите инструкторске курсеве као и војне школе у земљама НАТО. Такође се организују и посете инструктора који углавном долазе из САД али и Хрватске, који учествују у додатном обучавању ове бригаде, и преносе им своја знања.

Ослонац на лаку и мобилну борбену технику

Оклопна компонента бригаде је ослоњена на борбена средства који спадају у категорију лакооклопљених возила. Основно оклопно возило представља Otokar Cobra које производи турска компанија Otokar Otomotiv ve Savunma Sanayi A.Ş., или скр. Otokar . Ради се о лаком оклопном возилу на точковима, тежине 6т. Возило је конструисано у тзв. „V“ облику које треба да заштити посаду возила приликом наиласка на противтенковске или импровизоване мине. Предња страна оклопа, као и његове бочне странице су заштићене вареним челичним плочама различите тврдоће, које по спецификацији произвођача могу да задрже панцирно-запаљиво зрно калибра 7.62×51 mm. као и фрагменте експлозије. Постоји могућност додатног ојачавања заштите додавањем челичних или керамичких оклопних плоча. Са овим захватима би се могло добити возило које може да задржи удар метка калибра 12,7мм.

Приликом конструкције овог возила, доста ствари је преузето са са америчког „Хамера“ који се такође налази у саставу КСБ. То се посебно односи на погонски блок и вешање. Оклопно возило покреће дизел мотор који генерише 190кс. Са овим погоном Otokar Cobra може по уређеним путевима да развије брзину од 115 км/ч. Капацитет разервоара омогућава савлађивање пута у дужини од 600км.

Возило је вишенаменско и на њега се могу монтирати различити додаци и опрема која специјализује његову функцију. Што се тиче борбене варијанте може се додати купола са тешким митраљезом М2 у кал. 12,7мм, аутоматски бацач граната у кал.40мм али и лансери са противтенковским ракетама „TOW“ или „Spike“.Otokar Cobra је једно од основних оклопних борбених средстава која се налази у наоружању Косовских снага безбедности. Претпоставка је да Приштина располаже са 60+ оваквих возила, углавном борбене конфигурације. Возило је капацитета 9 војника (1 возач + 8 војника).

Друго основно оклопно возило КСБ представљају амерички оклопни аутомобили Humveе. Претпоставка је да КБС поседују преко 50 ових возила на основу потписаног уговора из средине 2018.године. 

Ради се о веома распрострањеном оклопном аутомобилу који је учествовао у практично свим борбеним мисијама Војске САД, још од операције у Панами 1989.године.  Користи га велики број земаља широм света. Процене су да је произведено више од четврт милиона ових возила.

Што се конкретно тиче КСБ ради се о модификованим верзијама возила М-1114/М-1151 са погоном (4х4) код које је повећана оклопна заштита која штити посаду са свих страна од дејства муниције калибра 7,62мм и парчадног дејства граната калибра 155мм, а ојачан је и под возила који може да издржи експлозију нагазне мине или импровизоване експлозивне направе. На врху возила се налази заштићено место за нишанџију који је у уобичајеној конфигурацији наоружан тешким митраљезом кал.12,7мм или ротационим митраљезом M134 калибра 7,62х51 мм. Возило може да буде наоружано и противтенковским ракетним системом „TOW“. И ово возило има опцију надоградње оклопне заштите, која се нуди у посебним пакетима. Посада броји 4 људи са личним наоружањем и опремом (1 возач + 3 војника).

Пројекције даљег наоружавања КСБ у циљу њихове трансформације у тзв. Војску Косова

У иницијалном Закону о КСБ из 2008.године предвиђало се образовање искључиво лаконаоружаних јединица, без тежих оклопних борбених средстава, артиљерије и офанзивних летелица. Међутим, допуне овог закона у 2018.години не предвиђају никаква органичења, те КБС имају амбицију да у своје наоружање уведу и озбиљнију борбену технику.

У првом реду планира се опремање јединица за напосредну ватрену подршку које се налазе у оквиру батаљона/пукова. Команда КБС жели да набави вођене противтековске ракете за борбу против савремених тенкова. Постоји основана претпоставка да би то могли да буду амерички ракетни системи „TOW“ наоружани ракетама са тандем-кумулативним бојевим главама, које могу да избаце из строја основне борбене тенкове заштићене активно-реактивним оклопом старије генерације. Ради се о системима који поседују ефективни домет до 3,750м (>4,500м последње модификације). Тандем-кумулативна бојева глава може да пробије хомогену челичну плочу дебљине 850-900мм која је заштићена пасивном заштитом. На циљ се наводи помоћу ласерског снопа. Што се тиче набавке противоклопних борбених средстава у листи жеља се налазе и „паметне“ мине M93 Hornet америчке команије Textron. Ради се о аутономним минама које се постављају дуж виталних тенкопропходних праваца на коме се очекује шира употреба непријатељске оклопне технике. Мина је опремљена инфрацрвеним и сеизмичким сензорима на основу који одређује тачну локацију оклопног борбеног средства, на даљини и до 100 метара. Када сеизмички сензор на основу подрхтавања тла детектује наилазак основног борбеног тенка лансира се кумулативна бојева глава која помоћу гасогенератора достиже висину од неколико десетина метара. Бојева глава је опремљена инфрацрвеним сензором која потом претражује терен и циљеве који емитују електромагнетно зрачење. После детекције извора ем зрачења бојева глава се усмерава на њега и нападу на горњу пројекцију возила, који је уобичајено најслабије заштићен, што обезбеђује прилично висок степен ефикасности у борби и против најтежих оклопних борбених средстава. 

Такође, КБС желе да набаве и лаке преносне ракетне ПВО системе кратког домета који могу да буду веома опасни за ваздушне циљеве који се крећу на висинама до 5 хиљада метара, као што су нпр. вишенаменски хеликоптери или тактички јуришници. Постоји жеља и за набавком аутоматских бацача граната калибра 40мм који користе парчадно-разорну муницију ефикасну против непријатељске живе силе која се налази на отвореном простору. Ови бацачи могу да се монтирају и на оклопна борбена возила који су наведени у претходном тексту, тако да би се добило и на њиховој мобилности. Највероватније ће велика већина оклопних возила бити наоружана тешким митраљезима М2 калибра 12,7мм. У оквиру снајперских тимова такође очекује набавка антиматеријалних снајперских пушака истог калибра. 

Отворен је простор за даљу набавку средстава за командовање и везу, земаљских извиђачких оптоелектронских уређаја а вероватно и извиђачких беспилотних летелица лаке категорије.

Једна од највећих амбиција КБС је опремање хеликоптерске јединице. Већ извесно време одређен број селектованих људи се образује за специјалност пилота. Главну подршку у обуци ових кадрова даје Турска али и САД. Основна је претпоставка да би у првој фази били набављени вишенаменски лаки хеликоптери за транспорт/десант људства који би у основи били минимално наоружани, док би се у другој фази појавила и нека од наоружанијих летелица. У првој фази је планирана набавка 4-6 летелица а укупан буџет који је неопходан за комплетирање јединице износи око 150 милиона америчких долара.

На специјализованим интернет порталима се спомињу летелице америчке производње које би биле основа опремања хеликоптерске јединице у оквиру КСБ. Један од највећих фаворита јесу лаки вишенаменски хеликоптери Bell UH-1H/Bell Huey II и Agusta-Bell AB.206R које у свом наоружању има турска армија (80+ комада), а која би у складу са својим плановима модернизације хеликоптерског парка у наредној деценији могла да донира или прода ове летелице Приштини. 

Такође су се спомињале и нешто озбиљније летелице као што су војно-транспортни хеликоптер средње класе UH-60 „Black Hawk“, извиђачко-ударни OH-58D „Kiowa Warrior“, али и турска ударни хеликоптер T129 ATAK што је мало вероватно.

Немачка као стратешки партнер?

Средином 2020. године се у медијима појавио текст у коме се наводи да Немачка планира да интензивира испоруку наоружања КСБ где практично без икаквих ограничења, те да би сем лаког пешадијског оружја Приштина могла да набави и сложеније борбене системе. Наиме, у јеку обновљених преговора између Београда и Приштине објављени су обавештајни подаци који говоре да власти у Приштини месецима преговарају с немачким обавештајним службама о куповини оружја и војне опреме за опремање такозване војске Косова за суму од око 170 милиона америчких долара.

У тексту се даље наводи да се поред новог контингента аутоматских пушака Heckler & Koch G36 преговара чак и о набавки основних борбених тенкова Leopard-2, који спадају у сам светски врх када су у питању оклопна борбена средства. Поред ове аквизије Берлин је расположен да прода и преносне противоклопне и противваздухопловне ракетне системе, командно-информационе системе, логистичку опрему, средства транспорта, убојна средства, итд. На овај текст је реаговао и тадашњи министар одбране Александар Вулин истичући да Немачка наоружава војску која по резолуцији 1244 не сме да постоји, где се на тај начин крши међународно право и упућује јасна порука Републици Србији.

1 Хрватска компанија Кроко Интернатионал д.о.о. је испоручила око 3500 комплета униформи за припаднике КБС