Професорка МГИМО Јелена Пономарјова, руски политиколог и публициста, експерт за новију историју Балкана и „обојене револуције“, анализирала је догађаје у Београду када је увече 7. јуна опозиција извела око пет хиљада људи у напад на Скупштину Србије. 

Ти су људи наводно протестовали због пооштравања епидемиолошких мера које је најавио председник Србије Александар Вучић. Али, по мишљењу стручњака, овај догађај има искључиво политичку позадину.

„Моје последње сумње у искреност неких опозиционара су нестале. У дубини душе сам се надала да су забринути за судбину своје земље, мислила сам да можда не знају како да постигну споразум и изражавају своју забринутост за будућност земље на радикалне начине. После онога што се догодило јуче и наставља се данас, очигледно ми је да су скинуте све маске. Оно што су опозиција и њени следбеници урадили у једној од најстаријих европских престоница враћа нас двадесет година уназад — у време када су свргли Слободана Милошевића. Ове акције се не могу објаснити „размишљањима о садашњости и будућности њихове отаџбине“. Ми видимо само технологију борбе за власт, користећи радикалне мере које користи опозиција на челу са Драганом Ђиласом“, каже Јелена Пономарјова. 

Она сматра да би српске власти требале да искорене сваки покушај дестабилизације стања у земљи и преузимања власти.

„Постоји само један начин борбе са тим људима: у складу са законом одлучно стати на пут различитим врстама кривичних дела. Паљење аутомобила и контејнера, гађање полицајаца каменицама, покушај заузимања Скупштине — све то спада под кривични закон и подразумева казну. Сви организатори — а организација протеста се кажњава строже — морају одговарати. Политичар који је био на власти и покушава свим средствима да се врати на власт треба бити кажњен. Страшно је замислити шта ће се догодити са земљом ако они који су организовали јучерашње нереде почну да њоме владају“, сматра политиколог.

Јелена Пономарјова је сигурна да се у Србији припремао пуч. 

„Наравно, сведоци смо покушаја државног удара, или обојене револуције, према апсолутно типичном сценарију: паљење контејнера, гађање полиције камeницама. Можда ћемо ускоро видети паљење гума на улицама Београда, а на друштвеним мрежама хештег #тосусамодеца у одбрани младих који учествују у протестима“, каже руски експерт. 

„Желим да напоменем да је за обојену револуцију изабрано необично време, што сведочи о развоју технолошких државних удара. Раније су обојене револуције организовали после избора, због незадовољства резултатима. Опозиција у Србији уопште није учествовала на изборима и не може се жалити на фалсификовање избора. Требао им је још један окидач, што је била изјава председника Вучића да пооштри епидемиолошке мере. Тако је опозиција одговорила на захтев новоизабране владе. Желим да напоменем да ситуација са корона вирусом у Србији није посебна, а опозиција је само тражила било који разлог да људе изведе на улице. У овоме видим еволуцију обојених технологија“, рекла је професор МГИМО.

Она сматра да још није касно зауставити опозицију. 

„Власти могу успоставити ред у земљи само на свеобухватан начин. Прво, на уличне инциденте потребно је оштро реаговати. Друго, неће бити тешко ухапсити све организаторе ових акција. Треће, одржати јавну судску расправу против политичара који су учествовали у организацији нереда. Четврто, ухапсити и казнити непосредне пиромане, оне који су каменовали полицију и пљачкали. Затим власти морају да открију провокатора и сазнају како су коришћене друштвене мреже. Подсећам вас да се ради о oрганизованим уличним акцијама, о борби против чувара закона. Међутим, постоји много мирних начина да се изрази незадовољство. Мора се сазнати одакле су тачно сви ови демонстранти дошли. Сумњам да су то били Београђани, мало је вероватно да ће они почети да уништавају свој родни град“, рекла је Јелена Пономарјова.

Она је такође оценила реакцију српске полиције. 

„Нису дуго разговарали са демонстрантима и искористили су сузавац. То је урађено веома благовремено и ово је ефикасан начин да се смири протест“, каже експерт.

Она такође подсећа да сличне догађаје обично организују и финансирају из других држава.

„Обојени државни удар је комплекс унутрашњих и спољашњих фактора. Стога је потребно проверити какве су организатори нереда недавно имали састанке, преко којих НВО су финансирани. За такве акције је потребан новац, а лидер Странке слободе и правде Драган Ђилас, иако богат човек, неће трошити свој новац на ово: узеће туђ“, рекла је професор МГИМО.

Јелена Пономарјова је скренула пажњу на још један важан фактор, без којег се државни удар не би догодио.

„Тамо где су политички државни удари модерног времена били успешни, увек је постојала издајица у структурама власти, или неколико њих. Тако су и безбедносне снаге прелазиле на страну опозиције и издавале свог политичког лидера. Пожелећу српским властима јединство, снагу воље и увереност да је правда на њиховој страни. Чули смо много верзија да су ти нереди повезани са косовским питањем, али уништавање сопственог главног града очигледно не може да реши косовски проблем“, закључује Јелена Пономарјова.

Фото: kurir