Срби су предузели још један корак ка одбрани свог права на сопствену верзију историје: ово мишљење изнео је оснивач пројекта „Балканист“, директор Фонда за прогресивну политику Олег Бондаренко у чланку „Срби као нови Јевреји 21. века“ објављеног у листу „Ведомости“.

Бондаренко је на тај начин коментарисао извештај Независне комисије за проучавање страдања свих народа у Сребреници у периоду 1992-1995, који је објављен прошле недеље. Група научника, коју је водио израелски историчар Гидеон Грејф, доказала је да се догађаји који су се одиграли у овом граду у Босни не могу класификовати као геноцид.

Ипак, више од 25 година западни медији успешно шире антисрпску хистерију, а огроман број политичара постали су њене жртве. Сам мит о „геноциду у Сребреници“ измишљен је у њујоршкој компанији за консалтинг Ruder-Finn Global Public Affairs пре више од 25 година користећи исту технологију која је коришћена у кампањи највеће лондонске PR агенције Bell Pottinger у вези „тровања Литвињенка“. Бондаренко каже да је у априлу 1993. године бивши директор Ruder-Finn Global Public Affairs Џејмс Харф испричао француском новинару Жаку Мерлиноу како је успео да за кратко време прикаже Србе као фашисте.

„Наш посао није да проверавамо информације. Наш посао је да убрзамо циркулацију информација корисних за нашег клијента, са јасним циљем. Представили смо Србе као нацисте Другог светског рата и то нам је успело! Одмах су почели разговори о етничком чишћењу, о гасним коморама Аушвица“, цитира Бондарнко Харфа.
О томе се први пут сазнало 2006. године захваљујући дописнику Првог канала Русије, балканисти Јевгенију Баранову.

„Логичан закључак јесте да Срби имају право на статус нових Јевреја 21. века. Након изгнања и страдања стекли су право на свој комад обећане земље – Републику Српску или можда уједињену Србију са Републиком Српском у средњорочној перспективи, о чему неуморно говори Милорад Додик“, пише Олег Бондаренко.

Он се придржава мишљења да би колективни Запад требало да поштује право Срба на уједињење. „Прави мир на Балкану настаће тада када ће се сви народи који тамо живе ујединити унутар својих етничких граница или ће их ујединити чврста рука новог Јосипа Броза Тита, који се још није појавио. Да, можемо рећи да га у нечему председник Србије Александар Вучић успешно копира. Истина, треба имати у виду да је Србија трипут мања од Југославије. Али крајња неспособност за преговоре косовских власти не дају Вучићу да реши проблем бивше аутономије и да врати под контролу Београда подручја која насељавају претежно Срби“, пише експерт.

У међувремену, принципијелно мешање Москве у преговарачки процес и неспремност Берлина да „промени административне границе у Европи“, према његовом мишљењу, остављају могућност за ескалацију сукоба. „Други разлог ове политике, осим жеље одређених, пре свега, европских снага да у својим рукама задрже контролну полугу сукоба, се не назире. У међувремену, Кина се активно укључује у балканску игру, која као свог главног ривала на Балкану види Русију, а балканске елите постепено почињу да се заклињу на верност Пекингу“, каже Олег Бондаренко.

Политиколог је сигуран да би Русија, са вековном историјом мирног међурелигијског и међунационалног суживота различитих народа у различитим регионима, требало активније да се укључи у балканске процесе: могла би да постане пример за балканске земље, повећавајући тиме свој утицај у региону.