Наташа Јефтић, професор руског језика, супруга српског свештеника и мајка двоје прекрасне деце, живи у малом Младеновцу. У интервјуу за портал „Балканист“ испричала је како се припремала за Васкрс, највећи празник православних верника.

У Наташиној кући од петка у рано јутро све ври од посла. Док се њен супруг, отац Марко, свештеник у храму Успења пресвете Богородице, припрема за интервју за београдску телевизију, деца Софија и Василије нестрпљиво очекују да почну да фарбају јаја.

„Мој супруг и ја смо већ купили све потребне намирнице. Спремни смо за дуги викенд. У петак ујутро моја деца и ја смо скупили лишће и цвеће за украшавање јаја. Деца су цртала ликове из цртаних филмова. Наравно да нам је било забавно! И, што је занимљиво, пукла су нам само два од 30 јаја. Али важно је да за Васкрс сви осете љубав, а храна је на другом месту“, каже Наташа.

„Наравно, спремићемо и руску салату, пилеће ролнице које мој муж обожава. Ја испечем и две торте и, наравно, кулич, као сви Руси. И својим ученицима сам дала домаћи задатак да испеку руске васкршње колаче куличе“, каже Наташа.

Деца широм Србије, као у осталом свету, сада похађају наставу преко интернета и слушају предавања на телевизији.

„Ми смо, наставници, морали да се навикнемо на нови систем за веома кратко време. И са сигурношћу могу рећи да смо успели. Наравно, многима у почетку није било лако: немају сви рачунаре, неко једноставно није знао како да их користи, али на крају су се сви прилагодили и систем ради.

Ученицима припремамо занимљиве презентације, дописујем се с њима на руском, раде различите занимљиве задатке, шаљу ми видео извештаје, тако да у том смислу и од њих могу нешто да научим. Знате, у свему томе постоје и позитивни аспекти. Они моји ученици који су у учионици били пасивни, повучени, некомуникативни, показали су сада одличне резултате! Они сада први ураде домаће задатке. Имали су користи од таквог начина учења, памтићу то целог живота. Уопште, покушавамо да се концентришемо на добро у овом тренутку, што помаже да се преживи епидемија“, каже Наташа.

Духовни живот породице Јефтић је такође доживео промене.
„Ово је један од мојих најтежих постова, јер је било превише искушења. Туга ме понекад савлада, али ја слушам музику Дивне Љубојевић, која изводи православне духовне песме, и то ми пуно помаже да издржим . Музика лечи душу“, каже Наташа.

Живот цркве се у Србији није пуно променио.

„Једино у том смислу да смо сада пуно организованији. Неке обавезе завршавамо раније, јер у 17 сати почиње полицијски час. Марко обавља све службе, у јутарње и вечерње. Људи долазе. Не у великом броју као раније. Сви са маскама и рукавицама, не прилазе ближе од два метра. Хвала Богу да се нико у нашој околини није разболео“, говори попадија.

И Русима и Србима је пожелела да не тугују, да буду стрпљиви и верују у боље сутра.

„Епидемија ће проћи, а остаће успомена на то како сте лепо провели време са вољеним особама. Не пропустите ову прилику. Сликам сваку вечеру са породицом. Касније ћу се сећати. А ако постанете очајни, помолите се: Боже, дај ми стрпљења! И одмах ћете осетити да сте јачи. Господ се одазива на молитве, даје нам снагу да идемо напред и ја сам сигурна да нас чека само добро“, говори Наташа.

Она већ планира путовање у Русију на међународно такмичење наставника руског језика (учествују предавачи из 40 земаља света). Наташа је прошла квалификације и стигла до финала, које је, нажалост, одложено због епидемије.

„С нестрпљењем чекам нови сусрет са Русијом“, каже Наташа и честита Васкрс свим читаоцима портала „Балканист“.