24. марта 1999. године започела је варварска агресија земаља НАТО на Савезну Републику Југославију. Вашингтон и Брисел и даље пребацују сву кривицу за трагедију на Балкану искључиво на Србе и њихове лидере, док на Балкану и даље истражују злочине Северноатлантске алијансе. Истовремено, правници, лекари и експерти отворено називају акције Вашингтона и њихових савезника геноцидом и еколошком катастрофом.

Дописник листа „Росијска газета“ је разговарао са професором др Даницом Грујичић, неурохирургом, начелником Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовним професором на Медицинском факултету у Београду о последицама НАТО бомардовања у Републици Српској и Србији.

„Србија има два и по пута више деце од европског просека са малигним болестима“, истиче доктор Даница Грујичић. „Због чега се може закључити да се на осталој територији Европе није догодило оно што се догодило на територији Србије. Једино што је могло да изазове ширење болести је НАТО агресија. Ситуација је слична у Републици Српској, међутим, због догађаја 1995. и последица грађанског рата који је погодио Босну, тамо није било услова за детаљнију анализу“, рекла је она.

„Али дозволите ми да наведем пример села Хаџићи. За време бомбардовања тамо су живели Срби и село је гађано ракетама са осиромашеним уранијумом. Срби који су тамо кратко живели примили су огромне дозе радијације, преселили се у Братунац и његову околину, те у великом броју умрли након неколико година, углавном од рака. Затим, након рата, Бошњаци су се преселили у ово подручје и примили мање дозе зрачења у дужем временском периоду. Шта се догађа с Бошњацима који живе на овом подручју најбоље знају њихови лекари, који нажалост нерадо о томе говоре. Према незваничним подацима, у овом региону расте број леукемије, посебно код деце.“

Грујичићева наглашава да је највећи део Косова бомбардован управо уз границу са Албанијом и да и дан-данас њихови доктори не смеју да износе чињенице у јавност, а грађани ћуте. Поред малигних болести и стерилитета, докторка као последице бомбардовања наводи и аутоимуне болести.

„Све су радили под изговором да је то у име демократије, опстанка цивилизације и људских права. Чак и они који их плаћају да причају да су хуманитарна организација не могу да поверују у све то. Алијанса је у Србији апсолутно показала своју геноцидну намеру, а наш задатак је да то докажемо на научни начин, потпуно лишен политике.“

„НАТО је бомбардовао хемијска и нафтна постројења која су изузетно опасна како по здравље људи тако и по комплетни екосистем. Ова постројења се налазе на мапама ХАЗАРДа и представљају објекте који се у случају рата не бомбардују како не се не би изазвала велика катастрофа. Изазвана је трајна катастрофа“, истиче др Даница Грујичић. 

„Србија и Црна гора су представљале један од 6 европских центара разноврсности. Многе животиње и биљке које нису биле угрожене пре бомбардовања су постале угрожене после бомбардовања. Нови Сад, Бор, Крагујевац и Панчево су проглашени за небезбедна места за живот. Радијација је била повишена и у Румунији, Бугарској, Грчкој и Македонији. Распршивање алфа честица се разносило путем ветра ка Чешкој, Словачкој, Пољској, Белорусији, Румунији.

Од 2002. до 2005. године је било 32 000 људи који су регистровани са малигним болестима. До 2009. године за 8500 се повећао број оболелих него што их је било у првом периоду. Смртност се повећала за 5500. До 2014. је регистровано скоро 40 000 новооболелих од малигнитета. Светски просек оболелих од малигних оболења је 2000 на милион становника, док у Србији 5500 на милион становника! То је 2,7 изнад светског просека“, истиче професор др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовни професор на Медицинском факултету у Београду.