Сједињене Америчке Државе увлаче нове земље и регионе у конфронтацију коју су заподенуле са Русијом. По замисли Вашингтона, Балкан треба да постане арена жестоког сукоба. У овом региону сада уз садејство владе Хрватске и самопроглашене републике Косово почиње нова кампања притисака на Србију као најближу савезницу Москве.

Влада Хрватске на челу са премијером Андрејем Пленковићем покушава да дезавуише недавно изнете сумње председника земље Зорана Милановића у сврсисходност учешћа земље у војним авантурама САД. У ту сврху се користе потпуно несувисле изјаве, али се припремају и сасвим конкретни планови за провоцирање суседне Србије.

Подсећамо да је крајем јануара Зоран Милановић упозорио руководство НАТО-а да ће Загреб повући своје контингенте из снага алијансе у Источној Европи. Лидер Хрватске сматра да текућа криза око Украјине није ништа друго до одраз политичких противречности унутар Сједињених Америчких Држава. Поред тога, садашње стање води порекло од свргавања председника Украјине Виктора Јануковича 2014. године чему је Европска унија пружила активан допринос. По Милановићевим речима, Украјина није чланица Северноатлантске алијансе и због тога јој не треба помагати у војном смислу. Оно главно, међутим, на шта је скренуо пажњу председник Хрватске, јесте да треба задовољити захтеве Москве и пружити јој гаранције безбедности.

Милановићев демарш је изазвао читаву буру негодовања у рукодству НАТО-а а западни медији су почели да говоре о томе како у Алијанси умало није дошло до раскола. Чланови владе десног центра постарали су се да одмах нивелишу поруку хрватског председника и бившег шефа Партије социјалдемократа. „У оваквим временима посебно је важно испољити солидарност међу партнерима и Хватска ће то учинити у ЕУ и НАТО-у“, изјавио је тада министар спољних послова Хрватске Гордан Грлић Радман.

Верноподанички однос према Вашингтону изразио је и премијер Хрватске Андреј Пленковић, и то на крајње неуместан начин. Он је посетио амерички носач авиона USS Harry S. Truman који је био укотвљен у сплитској луци, и ту је одржао говор о великој улози Северноатлантске алијансе у „ширењу демократије“ по целом свету. Пленковић је уједно и за носач авиона рекао да је то „симбол привржености НАТО-а и САД идеји заштите слободе и демократије“. Другим речима, испало је да је ратни брод са борбеним авионима на палуби заправо оличење вредности које су заједничке свима на Западу. Или, ако се ствари погледају из другог угла, својеврсни „карго култ“ хрватског премијера.

Али речи саме по себи не вреде много. Амерички политичари не спадају у категорију људи којима можете „причати причу“. Они ће обавезно тражити од вас да лојалност докажете на делу. Пленковићева влада, по свему судећи, то добро схвата.

Напоредо са посетом премијера америчком носачу авиона у Загребу је одржан врло индикативан сусрет министра саобраћаја и инфраструктуре Хрватске Олега Бутковића и министра инфраструктуре самопроглашеног Косова Либурна Алиуа. Како је саопштено, функционери су размотрили свестрану сарадњу и договорили се да следећи сусрет одрже у априлу у Приштини.

Ово саопштење је формулисано као нешто уобичајено али се може третирати као провокација. Занимљиво је, на пример, на који начин хрватски министар планира да стигне у главни град „републике“ Косово коју Београд не признаје. Једини законит начин, којим неће погоршати односе са суседом, биће ако уђе у покрајину из правца Србије. Међутим, тешко да ће Србија пустити изасланика из Загреба на те преговоре. Значи, мораће да иде заобилазним путем. Све у свему, могућ је дипломатски скандал.

Па ипак, министри су у сусрету одлучили да „истерају ствар до краја“. Прво, изјавили су да планирају успостављање авионске линије између Загреба и Приштине. Према Бутковићевим речима, „то ће бити економски веома исплативе линије“. Само се не зна по ком основу ће оне бити исплативе. Не очекује ваљда Загреб да ће мали и очигледно сиромашни ентитет под називом „Република Косово“ слати огроман број туриста на хрватске плаже? Или можда Хрвати једва чекају да виде све лепоте Косова?

„Наша главна пажња је посвећена развоју и инвестицијама у железничке пруге, а такође у авионски саобраћај, и за нас је важно да упознамо искуство Хрватске. Поред искуства, потребна нам је и сарадња са компанијама и ми смо спремни да радимо са њима и да обновимо линију Загреб – Приштина“, изјавио је Либурн Алиу.

Било како било, изјава је дата. По Бутковићевим речима, авионске линије могу бити уведене већ за месец и по дана, а то је готово неизводљиво. Да ли се Хрватска узда у некакав невиђени бескичмењачки став Београда? Биће ипак да је реч о заобилазним путањама кроз треће земље, а то је већ бременито озбиљним заоштравањима на Балкану. И то подразумева да ће се кампањи демонстративног игнорисања српских интереса одмах придружити неколико држава у региону.

Планирајући „куле и градове“, хрватски министар Бутковић је рекао и то да је Хрватска спремна у инвестирање у саобраћајну инфраструктуру Косова, и пре свега у железничке пруге, те да због тога сусрету присуствују и представници железничких компанија. Укупна сума инвестиција Загреба треба да износи 25 милиона хрватских куна (око 3,3 милиона евра).

Све се, међутим, спознаје кроз поређење. Тако је на прес-конференцији после сусрета, одговарајући на питање новинара, Бутковић изјавио како влада Хрватске планира да доврши изградњу преосталих 11 км ауто-пута Загреб – Сисак, и да ће то коштати 280 милиона хрватских куна (око 37 милиона евра). Другим речима, испада да је Загреб спреман да у Косово уложи суму која је равна цени изградње отприлике једног километра својих путева. Да човек просто с неверицом узвикне: „Нема шта, ово је стварно еталон плодне сарадње!“

Просто речено, нико и не планира да нешто стварно гради и да стварно нешто ради за обичне људе. Али, када су у питању провокативне изјаве, политичари Хрватске су спремни да их дају у огромном броју. И најнепријатније је што те провокације, по свему судећи, могу да расту као квасац. У скорије време на Балкану и у целој Европи може бити покренута медијска кампања против Србије. И у њој водећу улогу треба да одигра Хрватска, чији је премијер у америчком носачу авиона видео „сјај вредности демократије и слободе“.

Користи од тога, као и увек, треба да имају Американци. Њима је неопходно показати да Русија нема јаке пријатеље и да се против свакога од њих може покренути било каква кампања усмерена на дискредитацију и вршење притисака. И Вашингтон пет пара не даје на то што „дрмусање“ Балкана може резултирати трагедијом народа који тамо живе.