Док Црна Гора броји дане до избора нове владе, одлазећи кабинет Душка Марковића донио је прошле суботе вјероватно свој последњи акт, одлуку о протјеривању амбасадора Републике Србије Владимира Божовића. Формални повод представљала је амбасадорова изјава да је «Подгоричка скупштина (на којој је крајем новембра 1918. донијета одлука о уједињењу Црне Горе и Србије) била израз аутентичне воље народа Црне Горе».
Изјава амбасадора Божовића у потпуној је сагласности са историјским изворима највећег значаја, али не и са законима које последњих година писао поражени режим Мила Ђукановића са циљем фалсификовања и прекрајања историје, на сличан начин како се то ради у Украјини и државама Прибалтика. Матрица је иста, разликује се само третирани период историје, односно свјетски рат. На Балтику и у Украјини законима се покушава анулирати побједа Црвене армије над фашизмом и нацизмом, док се у Црној Гори брише истина да је српска војска побједом на Солунском фронту 1918. године ослободила јужнословенске народе од аустроугарске окупације. Законом о статусу потомака династије Петровић-Његош, из 2011. године, Ђукановићев режим је уједињење из 1918. окарактерисао као «насилну анексију», а 2018. у парламенту је усвојена и посебна «Резолуција поводом 100 година Подгоричке скупштине», којом се одлукa o уједињењу Сбије и Црне Горе из 1918. проглашава за ништавну.
Комисија маршала де Переа
Бизарним законима и резолуцијама Ђукановићев режим покушавао је да добави ауторитет својим настојањима да фалсификује историју и од Србије умјесто братске створи непријатељску државу — окупатора. Са друге стране, пуна сагласност изјаве да је «Подгоричка скупштина била слободан израз воље народа Црне Горе» са историјским изворима од највећег значаја је очигледна. Узмимо Извјештај Међународне комисије која је испитивала изборе за Подгоричку скупштину, на чијем челу се налазио прослављени француски маршал Луј Франше де Пере. Комисија је форимирана поводом оптужби свргнуте владе црногорског краља Николе Првог Петровића, да је Србија «окупирала» Црну Гору.
Међународна комисија је почетком 1919. године посјетила је Црну Гору и на основу непосредног увида у стање на терену саставила извјештај. Прво што констатују да «500 југословенских војника никако није могли наметнути уједнињење десетинама хиљада Црногораца под оружјем». У тачки 3. извјештаја наводи се «да су избори за Подгоричку скупштину били слободнији од свих који су спровођени раније у вријеме краља Николе», а у тачки 4. стоји «да су Црногорци доминантно за уједињење са Србијом и да су против повратка краља Николе, кога због капитулације пред Аустроугарском сматрају издајником.» Дакле, изјава амбасадора Божовића, која је повукла за собом одлуку о његовом протјеривању, само је парафразиран 4. члан извјештаја комисије маршала де Переа.
Контроверзни амбасадор
За разлику од последње апсолутно неспорне изјаве о Подгоричкој скупштини, досадашњи краткотрајни мандат амбасадора Божовића обиљежиле су контроверзе. Ово му је иначе први посао у дипломатији. Широј јавности Владимир Божовић постао је познат 2004. године када постаје генерални инспектор МУП-а Србије, као кадар СПО-а, изразито прозападне партије која се залаже за улазак Србије у НАТО и која се одликује блиским веза са режимом Мила Ђукановића.. Након оснивања Вучићевог СНС-а Божовић мијења партијски дрес, али наставља да гаји блиске односе са америчким дипломатама и добија редовне позивнице за молитвени доручак у Вашингтону. Послије промјене власти у Србији 2012. године враћа се у МУП, гдје обавља савјетничке послове до 2017. године, када прелази за савјетника Алексадра Вучића за регион. Средином 2019. именован је за амбасадора Републике Србије у Црној Гори. Дужност званично преузима почетком 2020. године.
Већ у фебруару су из Демократског фронта, просрпског политичког савеза у Црној Гори, блиског предсједнику Вучићу, незадовољни амбасадоровим држањем на пријему поводом Дана државности Србије, јавно питали: «Да ли је Владимир Божовић амбасадор Србије, или Ђукановићевог ДПС-а?» У мају 2020. године амбасадор Божовић постаје актер новог скандала. Свега неколико дана након хапшења владике Јоаникија и пребијања православних вјерника на протестима који су услиједили, амбасадор Божовић оцијенио је да црногорска полиција «обавља тежак и мукотрпан посао на очувању мира и стабилности» и похвалио је за «професионалност у раду». Ово је изазвало бурне реакције медија у Србији. Дневне новине Ало, такође блиске предсједнику Вучићу, Божовићеву изјаву окарактерисали су као «срамотну». Након неформалних састанака са Дританом Абазовићем, нетипичних за дипломату, Божовића је прије мјесец жестоко критиковао и Информер, још један дневни лист који снажно подржава власт у Србији.
Притисак на нову владу
Нема никакве сумње да ће протјеривање амбасадора Србије, представљати изазов за нову владу Здравка Кривокапића, посебно шефа дипломатије Ђорђа Радуловића. С обзиром да је одлазећа Влада Црне Горе благовремено доставила ноту Министарству иностраних послова Србије, дипломатски статус амбасадору Божовићу моментално престаје. По члану 43. Бечке конвенције дипломатски статус немогуће је ретроактивно немогуће обновити. Реципрочну мјеру Србије, о протјеривању амбасадора Црне Горе Тарзана Милошевића, донијету такође у суботу, могуће је било отозвати, јер одговарајућа нота није била достављена црногорској дипломатској служби, већ само обављена на сајту српског министарства.
Теоретски је могуће да Србија поново предложи Владимира Божовића за амбасадора у Црној Гори. Међутим, такав примјер никада није забиљежен у дипломатској пракси, а и да се деси тешко је вјеровати да би се реализовао. С обзиром да су Божовића протјерали кадрови Мила Ђукановића, било би сулудо да он који је и даље предсједник државе прихвати акредитивно писмо о именовању исте личности за амбасадора. Стога, треба очекивати да Србија у Црну Гору пошаље новог кандидата за шефа дипломатског представништва.