Руска публика се добро сећа младе српске глумице Милене Радуловић захваљујући улози у „Балканској међи“, а она није пропустила прилику да се избори за још једну улогу у руском филму. Ускоро ћемо гледати трилер из области научне фантастике „Кољска ултрадубока (бушотина)“ у ком Милена игра главну улогу. У интервјуу за лист „Независимаја газета“ она је испричала како је било снимати под земљом, зашто је почела да учи руски језик и да ли је лако направити глумачку каријеру у Русији.

„После ‘Балканске међе’ која се допала и публици и мојим колегама, схватила сам да морам да доспем на што више аудиција, док људи још повезују тај филм са мном. Покушала сам да прођем три аудиције и успела на оној за ‘Кољску ултрадубоку’“, каже Милена Радуловић. 

https://www.youtube.com/watch?v=q9uIJUiUm38

Она је признала да пре снимања ништа није знала о грандиозном научном пројекту — Кољској ултрадубокој бушотини, најдубљој вештачкој бушотини на свету. 

„Али чим сам добила сценарио прочитала сам све што сам могла да нађем о њој. То је невероватна прича и са научне тачке гледишта, јер дубока је 12 км и има толико легенди које су одличан темељ за сличан филмски жанр.“ 

Милена Радуловић признаје да је увек волела научну фантастику у којој постоји и нека филозофија. Припреме за снимање су трајале два месеца. 

„За то време сам схватила да мом лику нешто фали. Рекли су ми да напишем боље ако могу. Одговорила сам да не умем, да сам ја глумица, али да осећам да има нешто фалш. Поново су ми понудили да напишем и написала сам. Екипи се допало. И сада ћу студирати сценарио, јер овај пројекат ми је помогао да пронађем неке своје нове способности.  

Снимање под земљом је заиста било тешко, признаје Милена. У четири смене по 14 сати на дубини од 200 метара у руднику у Мурманску. 

На питање како је тако добро научила руски језик и како је глумити на страном језику, Милена овако одговара: 

„Требале су ми три године да почнем да говорим течно, мада још увек радим на свом изговору и исправљам неке грешке. У почетку ми се чинило да је руски толико сличан српском, што значи да ће бити лако. Али годину дана касније већ сам плакала и мислила сам да га никада нећу научити. То, међутим, пролази, постаје лакше, али, наравно, треба стално да вежбате. Много већа препрека је била глумити на руском. Зато и нисам прошла неке аудиције. Али имала сам два месеца да радим на тексту ‘Кољске бушотине’.“ 

Србија је у културном плану веома повезана са Русијом, посебно када учите глуму, рекла је она. То је због књижевности, драматургије, због тога што глумци стално играју руске драме, гледају совјетске филмове.

„Још у школи сам почела да учим руски, па и због тога што сам волела руску књижевност, коју сам желела да читам у оригиналу. А затим је и Милош Биковић показао да је могуће направити глумачку каријеру у Русији. Сви су прво мислили да је то пука срећа, али он је говорио да је руско филмско тржиште отворено и да се према странцима нормално односе. Онда сам схватила да треба учити руски језик“, рекла је Милена Радуловић. 

На питање да ли би желела да добије улогу у ауторском руском филму, Милена каже да су Срби уопште заљубљени у ту врсту руских филмова. 

„Ја, на пример, веома волим филмове Звјагинцева. Али на такве пројекте глумци чекају позив. Што се тиче ‘Кољске бушотине’, да ми је неко рекао пре три године да ћу глумити у таквом филму и тући се, не бих поверовала. Али мени је то занимљиво. Још сам у ‘Балканској међи’ маштала да ми дају пушку или пиштољ, али од мене су се тражиле само сузе.“ 

Милена се нада да ће у будућности као сценариста сама себи написати одличну улогу за неки психолошки трилер.

„На овом снимању ме је толико привукла могућност да пишем приче, да утичем на развој догађаја, да сам одлучила да се томе посветим. И глумити је лакше када радите на улози тако пажљиво.“

Фото: direktno.rs