У Музеју поште Србије у Београду свечано је отворена изложба Василија Поленова, „Српски рат очима руског уметника“. Изложба је приређена у склопу манифестације „Дани духовне културе Русије у Србији“, која се одржава поводом 145. годишњице почетка Српско-турског рата и доласка Руског добровољачког покрета у Србију.
Пошта Србије прикључила се обележaвању овог важног датума и издала филателистичку серију марака заснованих на мотивима радова Василија Поленова који је као један од четири хиљаде добровољаца ратовао на Балкану на страни Срба. Maрке су пуштене у оптицај.
Церемонији отварања присуствовали су заменик министра културе Русије Олга Јарилова, амбасадор РФ у Србији Аелксандар Боцан-Харченко, генерални директор компаније НИС Кирил Тјурдењев, директор Руског центра за науку и културу Руски дом у Београду, Јевгениј Баранов, као и помоћник министра за културу и информисање Србије Данијела Ванушић и в.д. директора Поште Србије Зоран Ђорђевић.
„И за Србију и за Русију ова изложба је право откриће. Пружа нам могућност да Србију сагледамо очима јединственог руског уметника Василија Поленова – добровољца и непосредног учесника ратних дешавања. И оно што је веома важно, случајности највероватније не постоје, изложба се отвара на дан када је Поленов прешао границу Србије и наравно у години када обележавамо 145. годишњицу од доласка руских добровољаца у Србију“, рекла је Олга Јарилова.
Помоћник министра културе Србије Данијела Ванушић указала је на симболику и значај изложбе, као и на посебну улогу Русије и руских добровољаца у ослобођењу словенских народа на Балкану.
„Изложба се отвара поводом 145. годишњице Српско-турског рата који је почео 1876. године и настанка руског доборовољачког покрета. Овај догађај имао је огроман значај за српски народ, а његова директна последица било је међународно признање Србије као независне државе. Русија је као заштитница хришћанских народа на Балкану у томе одиграла велику улогу. Рачуна се да је у Српско-турском рату учествовало више од четири хиљаде руских добровољаца. А међу онима који су стигли у Србију да помогну братском народу био је и велики руски уметник Василиј Поленов. Витез лепоте и ратник са кичицом у руци оставио нам је драгоцено историјско сведочанство у речима и сликама. Његови ликовни радови и дневнички записи које ћемо први пут моћи да видимо изложене у Србији нису само оригинални историјски извори, него и јединствена сведочанства лепоте српске земље и људи, као и њиховог начина живота. Иако Поленов у својим цртежима није настојао да прикаже бруталност рата и зверства која су чинили турски војници, на некима од њих такви трагови су очигледни“, истакла је Ванушић.
Кирил Тјурдењев, генерални директор Нафтне индустрије Србије чији је већински власник „Гаспром њефт“ подсетио је да је НИС као социјално одговорна компанија подржао реализацију изложбе и истакао да ће наставити са подршком пројектима којима се јачају културно-историјске везе Русије и Србије.
„НИС, то није простo пословање. Ми имамо одговорност према друштву у коме радимо и она је за нас изузетно важна, зато издвајамо значајна средства за социјалне и културне пројекте, спорт и омладину. У сарадњи са нашим већинским власником компанијoм „Гаспром њефт“ улажемо средства у представљање руских културних пројеката у Србији, као и заштиту културног и историјског наслеђа наших двеју земаља. Чини ми се да ова изложба представља још један мали корак у јачању наших односа. Као што можемо да видимо на радовима сликара Поленова, на путу наших народа биле су разне потешкоће које смо успевали да савладамо и које ћемо увек савладавати“, изјавио је Тјурдењев.
В.д. директорa Поште Србије Зоран Ђорђевић, као домаћин манифестације, нагласио је да марка коју је издала установа на чијем се челу налази није само поглед у прошлост него и пут у будућност, од посебног значаја за младе генерације.
„Задатак сваке марке није само путовања у прошлост, којим се несумњиво поносимо, него и у будућност. Желели бисмо да ова марка буде значајна за наше потомке, да знају да ми не заборављамо своју прошлост. И како би за њих та марка и сам Српско –турски рат били симболи борбе за слободу у коју ћемо се ако затреба поново заједно укључити“, истакао је Ђорђевић, завршивши свој говор речима: „Живела Русија! Живела Србија!“
Аутор изложбе је Ирина Антанасијевић, руски и српски филолог, књижевни критичар и преводилац, професорка на одсеку за славистику Филолошког факултета у Београду.
Изложбу су организовали „Пошта Србије“, „Третјаковска галерија“, „Државни меморијални историјско-уметнички и музеј-резерват В. Д. Поленов“, РЦНК „Руски дом“ у Београду, библиотека „Адлигат“ и Руски научни институт у Београду.