У последње време Рускиње показују пораст интересовања за словеначке мушкарце. То су сталожена и просперитетна господа, и Рускињама се чине као идеални кандидати за мужеве. Међутим, наше руске даме по правилу не воде рачуна о разликама у менталитету и очекивањима. У чему је тајна срећне словеначке породице и које стереотипе руске девојке морају да разбију да би пронашле пут до срца словеначког мушкарца, читајте у колумни Јевгеније Марије Шконде.

У Словенији породица има велики значај, а просечна изгледа овако: муж и жена, често истих година, и двоје деце. У прилогу пас или мачка, два аутомобила (његов и њен), заједнички одмор једном годишње, пешачење или бициклизам у природи током викенда. Осим тога, у већини случајева под једним кровом живе три генерације. Разлози за то су и економски и социјални. Баке и деке активно помажу у васпитању својих унука.

Али има и пуно мајки које саме одгајају децу, док су самохрани очеви ретка појава. А породице са родитељима истог пола су овде још увек ретке: конзервативно друштво то не одобрава. Међутим, хомосексуални парови у Словенији могу имати дете само ако је један од супружника биолошки родитељ. Усвајање деце и вантелесна оплодња су законом забрањени.

Словенца је тешко изнервирати

Неке од предности Словенаца су велика љубав према деци и апсолутна сталоженост. Њега је тешко натерати да подигне глас. Ја лично никад нисам видела бесног, помахниталог Словенца. Наравно, има свега, има и црне хронике, али то су крајности.

На „претеривања“ супруге словеначки муж ће одговорити отприлике овако: „Сви смо различити и свако испољава осећања онако како њему одговара и како је за њега прихватљиво.“ То и није баш нека темпераментна реакција, зар не? Међутим, такође није уобичајено да Словенац пред људима показује нежности према партнерки.

Равноправно партнерство

Насмејем се сваки пут кад чујем да је у Словенији некада владао патријархат: од њега није остало ни трага. У савременим породицама муж и жена нису само равноправни, жена може бити чак и главна у дому. Зато се овдашње мајке све чешће одлучују да саме одгајају децу. Моја познаница, на пример, сама васпитава три ћерке и истовремено ради.

Код Словенаца су односи пре свега партнерски, док званични брак (на словеначком – poroka) временом постаје ствар прошлости. Закон се односи према грађанском браку исто као и према традиционалном, с јединим изузетком — без регистрације брака пар не може да усвоји дете.

Лично ја реч „партнер“ доживљавам као појам који припада пословним односима. У словеначким паровима заиста постоји неки бизнис модел: постоји стриктан договор супружника и свако има своју зону одговорности. И породица ће бити јача ако и он и она подједнако зарађују и троше. И уопште, ако је могуће, све трошкове деле фифти-фифти. За Рускињу, која је навикла да мушкарац више зарађује, ово је необично. Међутим, у словеначком браку жена не зарађује мање од мужа, зато и одлуке доносе заједнички.

За 10 година мог живота у Словенији срела сам само два пара у којима је муж зарађивао више од жене. У оба случаја мушкарци су богати бизнисмени. Међутим, чак и ако жена није званично запослена, она не губи време: постаје лична секретарица/рачуновођа мужа или преузима на себе све  послове по кући. Али у већини случајева ипак раде и муж и жена, тако да је нормално када мушкарац пере судове или седи са децом док жена иде у ресторан са пријатељима.

freepik.com

Да сам мушкарац, оженила бих се са Словенком

Словенке су прибране, пословне, одговорне, уредне, строге и на први поглед непоколебљиве. На послу дају све од себе, у кући им влада ред, живот им је организован. Учествују у друштвеним активностима и баве се спортом. У стању су да промене точак аутомобила или да покосе траву у дворишту. У кућним пословима се сналазе и без мушке помоћи. Али од мужева очекују поштовање и верност.

У свему томе постоји и лоша страна: овим суперженама недостаје женственост. Јер такав строг и самоуверен начин живота нису оно што привлачи супротни пол. Вероватно је то један од разлога зашто у Словенији има све више разведених мајки.

Без варања, молим!

moskisvet.com

Јака словеначка породица се држи на забранама. Овде није уобичајено варати партнера. Друштво то не одобрава, а земља је тако мала да ако „попијеш кафу“ са туђом женом у Љубљани, у року од сат времена то ће већ сви знати у твом родном селу! Словеначки мушакарац ће гледати у страну кад пред њим стане привлачна девојка. Ожењеном мушкарцу не приличи да отворено разгледа лепе жене.

Да ли то значи да Словенци не варају своје жене? Вероватно варају, као мушкарци широм света: са великим задовољством и огромним страхом! Словенци се страшно боје скандала! Јавно мњење је много важије од сопствених жеља. За Словенца је горе од смрти бити nepriden, nepošten!

Много развода, а мало драме

Сваки други брак се у Словенији ипак завршава разводом.

Кад се распадну породице са децом и отац и мајка су дужни да подједнако проводе време с њима. Зато бивша жена често доводи децу код бившег мужа чак и на недељу дана, без обзира на то да ли он има нову породицу или не. Ако он то случајно одбије, она има право да га преко суда натера да обавља своје родитељске обавезе.

Увредљиви стереотипи о Рускињама

Један мој пријатељ, старији човек, одбио је мој предлог да се нађемо у кафићу у центру града, јер „то није у реду“ и „људи то неће разумети“. Седети са младом неудатом женом (па још Рускињом!) у кафићу усред дана је чиста провокација, говорио је мој седамдесетогодишњи пријатељ.

Ствар је у томе што су се у његовој младости у Словенији проституисале девојке из Источне Европе (тога има и данас, мада се те девојке сада такмиче са дамама егзотичнијег изгледа). Отад код старије генерације Словенаца (60+) постоји увредљив стереотип о Рускињама. Мој пријатељ је одлично знао да ја немам никакве везе са овом професијом – али здрав разум је овде био немоћан!

Дакле, словеначки конзервативизам је незаобилазна ствар. Локални мушкарци нерадо пробају нешто ново, нису способни да се упусте у авантуру и јако им је важно „шта ће људи рећи“. А то се односи и на њихов лични живот. Истовремено, сви ти страхови чине да словеначко друштво буде стабилно, док традиционалне вредности опстају.

С друге стране, од мушкараца и жена млађих од четрдесет година често чујем следећу изјаву: „Радије бих живео(ла) сам(а), не оптерећујући се обавезама, и водићу рачуна само о својим интересима“. Мислим да је овај тренд типичан за Европу наших дана у целини, а везује се за раст животног стандарда. Један образовани Европљанин зарађује довољно да би живео сам у стану, да би обезбедио све што му је потребно за опстанак. А у све то, нажалост, не спада породица.