Међународна кризна група у свом новом извештају објављеном у јануару 2021. године „Поновно покретање дијалога између Косова и Србије“, између осталог, разматра могуће опције како да се реши застој у дуготрајном спору између Приштине и Београда, који одбија да призна суверенитет самопроглашене републике.

Значајно је да, спомињући такозвану размену територија као једну од могућих сценарија („српски север“ Косова у замену за јужне општине Србије насељене Албанцима), аналитичари истичу да је званични Београд ову идеју предлагао још 2010. године. Треба подсетити да је у том тренутку на челу државе био Борис Тадић, управо је он био председник од 2006. до 2012. године, и управо у том периоду се догодило једнострано проглашење независности Косова.

„Тај изводљиви споразум [према речима присталица те идеје] довео би до промене граница на основу свеобухватног договора, укључујући узајамно признање, и дао би Косову могућност да постане чланица УН, и отворио му врата у НАТО и ЕУ, а и Београд би се учланио у Европску унију. Србија је самоиницијативно 2010. изнела сличну идеју и, као што је већ речено, [косовски лидер Хашим] Тачи и [председник Србије Александар] Вучић вратили су се тој идеји поново 2018. године“, стоји у извештају.

Како кажу аутори извештаја, идеја о потенцијалној промени граница је популарна међу Србима на северу Косова, јер то ће подручје припасти Србији, али многи Срби са југа Косова су против. Делимично зато што ће постати „још мања мањина“ на Косову. Са друге стране, Албанци из такозване Прешевске долине подржавају размену територија, уколико већина њихових насеља припадну Косову, а не само неколико пограничних села.

Аналитичари Међународне кризне групе предлажу још три могућа сценарија.

Први је „развој у замену за признање“, који подразумева пружање помоћи Србији од више милијарди долара у виду инвестиција, заједно са гаранцијом брзог учлањења у ЕУ. Према ауторима извештаја, ове мере могу да доведу до тога да Београд призна косовску независност без значајних уступака од стране Приштине. Међутим, сами аналитичари признају да овај сценарио неће наићи на широку подршку становништва Србије.

Друга опција предложена у извештају јесте давање самоуправе косовским Србима на аутономним територијама самопроглашене републике у замену за признање Косова од стране Београда.

„Да би се аутономија могла сматрати довољно великим уступком да би Србија могла да оправда своје признање Косова, мораће да подразумева више од онога што је Приштина предвидела у свом Уставу и онога што је било укључено у Бриселски споразум. Сходно томе, Српски аутономни округ који чине десет општина са већинским српским становништвом, имао би своје законе, скупштину, полицију, суд и извор финансирања. Приштина би се бавила само одбраном, спољном политиком, монетарном политиком и неким аспектима закона и реда. Прешевска долина би добила слична аутономна права. У обе државе, аутономни округ би такође могао да игра улогу у обнављању односа са другом државом, у којој би српска аутономија добијала финансијску подршку од Србије, а албанска од Косова“, кажу аналитичари.

Међутим, они примећују да таква идеја не налази подршку у самопроглашеној републици. Тамо се заиста упорно одбија стварање аналога такве аутономије, односно Заједнице српских општина, која је предвиђена Бриселским споразумима из 2013. године.

Аналитичари кажу да је највероватнији исход неограничени статус кво. Они се позивају на убеђеност обе стране да ће у будућности Београд и Приштина наводно „моћи да склопе бољи споразум“, као и на то да „неки политичари са обе стране осећају да ће од компромиса више изгубити него што ће добити“. Ово је мотивисано чињеницом да на Косову не подржавају све уступке које ће можда морати да учине. На сличан начин и већина Срба се упркос свему противи предаји Косова.