Откако је почела војна операција у Украјини званични Београд није одмах изнео свој став, узевши у обзир нијансе геополитичке констелације снага у региону и свету. Српски политичари и активисти су опрезни и уздржани у својим изјавама. Износе се коментари углавном са неутралних позиција. Житељи Србије имају добро мишљење о таквом опрезу.

Сандра Ромић: „[Председника Србије Александра] Вучића је за време његовог мандата снашло све, од поплава, преко короне, до овог рата у Украјини. И до сад је то све доста добро хендловао, свидело вам се или не“.

Ситуација је мало другачија када су у питању обични грађани. Уз сву пуноћу саосећања са Украјинцима, већина Срба је на страни Москве. И поред тога што су власници друштвених мрежа попут Фејсбука и Твитера по обичају антируски настројени по сваком питању и „банују“ за проруску реторику, корисници српског сегмента интернета ипак изражавају речи подршке.

Таква саопштења су већином кратке и јасне пароле, праћене сликама са заставама Србије и Русије или скриншотовима из видео-снимака са војном техником.

Мирослав Чолић, Српска прогресивна странка: „Пуна подршка братској Русији“.

Страдо Туровић из Подгорице (Црна Гора): „Живела Русија!“, „Русија до Вашингтона преко Црне Горе!“, „Где се пријављују добровољци за Русију?“

Sapientia grano: „Нама нико не мора да објашњава ко је у праву. Добро знамо шта је то западна пропаганда и како она функционише. Зато пуна подршка Русији и Владимиру Путину!“

Сандра: „Неко одлично познаје историјат конфликта и разлоге због којих руско руководство није имало другог излаза него да почне војну операцију у Украјини. Осам година Русија гледа масакр својих људи… Осам година, људи… И тражи, буквално моли да се испоштује Мински споразум. Нису хтели… Русија није имала избора…“

Salle Tokyo: „Али ликови који су се јутрос укључили у све ово са Русијом, а нису видели паљење живих људи у Одеси, масакрирање цивила из Донбаса од стране нациста, осмогодишње гранатирање где им дуне, преко 10.000 мртвих. Али сад све поскакују од мржње: ’Како се само Русија усудила’.

Ђорђе Бојовић, фотограф: „Имамо ми са њима превише тога нерешеног да бисмо ћутали. Нико нам зла није нанео као атлантистички олош који је и украјински народ гурнуо у хаос захваљујући корумпираним елитама. Нико нормалан се не може радовати страдању словенске браће, али су давно многе границе пређене и сувише дуго је Русија ћутала и немо гледала страдање руског народа. Сетимо се само спаљивања живих људи у Одеси. Свет свакако више неће бити исти, прилично сам сигуран да неће бити сукоба великих размера. Колективни Запад је готов и то ће Русија доказати у наредним данима. На нама је да гледамо у свему овоме свој интерес, превише тога су нам атлантисти отели да би нам све ово било далеко. Јутрос смо много, много ближе повратку окупираних српских територија, и то сви наши душмани знају. Богу хвала, рађа се нови мултиполарни свет где ће многе неправде бити исправљене. Ускоро у свим окупираним српским градовима. Нема предаје!“

У многим српским коментарима примећује се веза између догађаја у Украјини и тежње за ослобођењем Косова. Једни о томе говоре озбиљно, а други маскирају то у шалу.

dr Gibanica: „Можда можемо да искористимо ову ситуацију док НАТО гледа на Украјину и одемо и попалимо Косово. Војску нам Вучић ојачао, имамо људе вољне да ратују, пун нас је Твитер, мислим да не би било проблема да се то одради на брзину“.

Сандра: „Србија неће више патити, јер ће Путко до КиМ-а свратити!“

Неки су окарактерисали догађаје у Украјини као резултат безумне провокације коју је Запад приредио Русији, где Кијев игра улогу послушника и не размишља о последицама својих потеза.

Марија Ристичевић, посланик Народне сељачке странке: „Кад нахушкаш куцу на великог медведа ти знаш могућу реакцију и исход у таквом конфликту, а једино питање је разлог због чега си то учинио и шта си тиме пожелео?!“

Игор Јарамаз, политиколог: „Не разумем шта су људи мислили? Да могу вечно да шиканирају, протерују, убијају и дехуманизују један народ? Да могу вечно да примењују дупли аршин да једна држава нема право на легитимне националне интересе које имају све остале?“

Поједини корисници само тролују НАТО и скрећу пажњу на његову немоћ да се супротстави противнику који му је раван по снази.

venom љига: „НАТО кад треба да бомбардује Србију vs НАТО кад треба да се супротстави Русији:“

Један од озбиљних разлога што су Срби на страни Русије јесте и лицемерје међународне заједнице и либералне јавности која својевремено није осудила стварну агресију када су западне силе напале Југославију. Многи грађани Србије још увек осећају увређеност, бол и гнев због бомбардовања Србије 1999. године.

Мира Јовићевић: „Где је свет био када је пола милиона Срба протерано из Хрватске? Где су тада била људска права? Или као што су медији и вести говорили да су сви Срби били војници 1995, чак и деца? Да, тачно. Хајде, свете, пробудите се. И сада после скоро 30 година никога није брига, али сада је свима стало до Украјине!!!“

Сандра: „Како се овај лицемерни и покварени Свет уплашио, пази молим те, да Русија не угрози цивиле. Где сте, лажни моралисти Света, 1999. године кад је НАТО гађао у Србији и Црној Гори све живо што се креће?“

Silviorudas138: „Питамо: Где си тада био, ’свете’?“

Међу најпопуларније проруски настројене поруке и коментаре у српском сегменту друштвених мрежа и даље спадају поруке мотивисане популарношћу руског председника Владимира Путина.

Анђела Шиповац, члан Српске радикалне странке: „Да се Путин у било којој земљи кандидује за председника, победио би без да изађе пред народ један једини пут“.

Истински гнев српских корисника друштвених мрежа изазивају пропагандистичке поруке западних невладиних организација и медија који лицемерно апелују да се поштују норме међународног права када је реч о „демократској“ Украјини.

Вељко Ивковић: „На ове моралне придике активиста НВО-а и послушних политичара Запада има једна врло лепа народна изрека: ’Ко о чему, курва о поштењу!’“

Грба: „Ви који на свој профил стављате украјинску заставу заборавили сте да додате један детаљ“ (у поруци на слици је кукасти крст).

Српски народ, једини који није осудио војну операцију против актуелног кијевског режима, чак и у непријатељском медијском простору остаје веран принципу: „Заједно у тузи и радости“.

Георгијевич Драган 1244: „Ако чујете да неко у Србији каже како не воли Русију и Русе, знајте да он није Србин“.

Срђан Бабовић: „За оне који имају лажну дилему да ли подржати Русију или не – онај ко није за Русију, тај није и не може бити никакав Србин. Тачка, нема даље!“