Из Београда стижу тужне вести: умро је Сава Живанов, истакнути српски историчар, политиколог, који је своју дугу научну каријеру посветио проучавању савремене историје Русије.
Није ли изненађујуће: српски младић из малог града на граници земље још као студент је изабрао историју Русије као предмет свог истраживања и остаје веран овој теми до краја живота?
Упознали смо се у априлу 1979. Тада је имао 50 година, био је доктор наука, професор на Факултету политичких наука Београдског универзитета, аутор бројних чланака и монографија који покривају период од краја 19. века до савремене руске историје. Претходно је био помоћник Едварда Кардеља. Сава Живанов је пленио својом енергијом, љубављу према животу, одличним смислом за хумор. У комуникацији је био врло љубазан, пажљив и гостољубив.
Разговори с њим су били веома занимљиви. Имао је велика познавања, аналитички ум, био је у стању да слуша и чује свог саговорника. Као велики српски родољуб, Сава није скривао искрену љубав према Русији и руском народу, показивао је искрено интересовање за живот наше земље и догађаје који су се у њој одвијали, за радости и туге нашег народа. Није пропуштао прилику да започне разговор са нашим туристима и случајним пролазницима који су говорили руски.
Његови радови су били посебни пре свега по томе што иза критика политике царске Русије, совјетског модела социјализма, стаљинизма, унутрашње или спољне политике наше државе никада није стајала русофобија. Увек је непристрасно оцењивао улогу Русије у ослобађању југословенских народа од Турака, допринос СССР-а борби против нацистичке Немачке и стварању СФРЈ.
Сава Живанов је у својим радовима дошао до закључка да су традиционално блиски односи између Србије и Русије главна историјска вертикала постојања Србије као независне државе.
Историчар је наглашавао потребу да се ти односи сачувају и потврде у пракси, критиковао је власти своје земље када оне, да би се додвориле Европској унији, нису обраћале довољно пажње на развој односа са Русијом.
Данас тугујемо јер је Русија изгубила љубазног, паметног пријатеља Саву Живанова. Међутим, остала су његова дела којима нам поручује да пријатељски савез Русије и Србије штити садашњост и будућност руског и српског народа, јер Србија и Балкан су руски панцир.