Москва не одобрава покушаје именовања новог високог представника у БиХ, каже руски амбасадор у Србији Александар Боцан-Харченко.
Подсећамо да Валентин Инцко, који је на овој функцији од 2009. године, на пролеће треба да напусти дужност, а сада се у Европи разговара о његовом наследнику. Русија се међутим залаже за потпуно укидање ове функције. Раније је руски министар спољних послова Сергеј Лавров канцеларију врховног представника назвао „анахронизмом“ и рекао да су народи Босне и Херцеговине способни да самостално решавају проблеме своје државе.
Александар Боцан-Харченко каже да именовање новог представника није у складу са ставом одбора Савета за имплементацију мира и планом о затварању Канцеларије високог представника. На дневном реду Савета, који мора да се састане по том питању, треба да буде затварање функције високог представника, а не именовање новог.
Функција високог представника у БиХ је, како наводи руски амбасадор, била веома важна на почетку имплементације Дејтонског споразума, у периоду примене од претежно војне ка претежно грађанској примени тог договора, али то, сматра Боцан-Харченко, одавно припада историји.
„Сада је ситуација апсолутно другачија. Функција високог представника апсолутно не значи ништа и он није у стању да искористи бонска овлашћења у реалном животу, нема утицаја и нико га не узима у озбир“, каже руски амбасадор у Србији.
Александар Боцан-Харченко сматра да садашњи тренутак захтева предају свих овлашћења ентитетима у БиХ и да је прихватљива „пријатељска помоћ“ међународне заједнице, али ни у ком случају „наметање“ и онемогућавање БиХ да буде самостална земља.
Поводом могућности да Инцка наследи немачки политичар Кристијан Шмит Боцан-Харченко каже да се ради о покушају да се прави политика коју Запад сматра прихватљивом, али за Русију је то неприхватљиво, јер ће довести до одузимања пуномоћја Републици Српској.
С обзиром на супротан став Русије, Боцан-Харченко не види могућност за постизање неопходног консензуса око питања високог представника у Савету одбора за имплементацију мира, уз подсећање да именовање ОХР није могуће ни без одлуке и потврде СБ УН.
„Ствара се веома тешка ситуација, али гледајући са стране тешко ми је да разумем шта, било ко да је на том месту, чак и са политичким и државничким искуством и угледом, може да учини у реалном животу, а не само на папиру“, закључује Боцан-Харченко.