Решење косовског питања треба тражити у економском аспекту: заједнички пословни пројекти неизбежно ће довести стране до потребе да траже политички компромис. Ово мишљење је у интервјуу за портал „Балканист“ изразио уредник рубрике за економију и интеграцију часописа „Cоюзное вече“, политиколог Венијамин Стрига.
Коментаришући жељу Србије да заједно са Албанијом и Македонијом успостави регионалну економску сарадњу у оквиру пројекта мини-шенген, који је у суштини минијатурна Европска унија, експерт је истакао да је ово врло мудар и прагматичан потез, с обзиром на то да сама ЕУ још није спремна да прими у своје редове ове земље.
— Једини начин на који земље балканског региона могу да сарађују у миру јесте укључивање у процес економске интеграције. Неопходно је подићи економију, успоставити везе на регионалном нивоу. Политика ЕУ према новим чланицама из јужне Европе је оштра. Брисел, по правилу, затвара локалну индустрију под изговором да она „није довољно профитабилна“, а као резултат, балканске земље — на пример, некада просперитетна Хрватска — почињу да трпе губитке. Неопходно је развијати унутрашње тржиште на постјугословенском простору. Време политичке интеграције неизбежно ће доћи, али касније, када они који се баве економском интеграцијом буду имали потребу да поједноставе своје везе. Ако упрегнете кола испред коња, она неће нигде ићи. Немогуће је политичком одлуком ујединити или раздвајати земље. Прво је неопходно предузети мере за развој економских веза, — објашњава новинар.
Споразум о стварању мини-шенгена потписан је у новембру 2020. године. Пројекат је осмишљен да обезбеди слободно кретање радне снаге, као и слободан проток робе и слободно кретање капитала унутар земаља учесница овог уговора. „Тако градимо поверење и помажемо једни другима. Наши лекари ће сарађивати у развоју и примени вакцине, српске здравствене установе ће моћи да примају пацијенте из Албаније и Северне Македоније, а наши људи ће тамо моћи да се лече. Болести не питају ни за државне ни за националне границе“, говорио је српски председник Александар Вучић.
Венијамин Стрига види велики потенцијал у развоју економских односа Србије и Албаније.
— Албанија има своје предности: на пример јефтина радна снага. Иначе, то користи Црна Гора, али врло, врло слабо. Албанија има одличан географски положај — земља има излаз на море. Истовремено, Албанија, чланица НАТО-а, није посебно имала користи од приступања Алијанси: Албанци нису постали богатији. Живе углавном од експорта радне снаге — на пример, у Италију. Али ово је занемарљив приход на државном нивоу, — каже Венијамин Стрига, објашњавајући тиме интерес Албаније за учешће у „мини-шенгену“.
— Србија има одличне пољопривредне производе високог квалитета, тамо су сачуване велике фабрике и то је њена предност. С друге стране, српској роби је веома тешко да уђе на руско отворено тржиште. Кина је такође далеко. У таквој ситуацији треба да се ослони на регионална тржишта. Пројекат мини-шенген је одличан начин за успостављање економских веза. Када српски угоститељ добије прилику да отвори ресторан са српским производима у Македонији, на Охридском језеру, тада ће грађани имати интерес једни за друге, а не жељу да се сукобе, да изађу на митинг или да свргну некога. Сарадња је оно што ће пружити основу за будуће политичке одлуке.
Заједнички економски пројекти помоћи ће балканским земљама да изграде одржив модел интеракције, сматра руски експерт. Управо економија може постати кључ за решење косовског питања, додаје он.
— Мислим да се решење косовског питања може наћи на економском плану. Трампова администрација покушала је да побољша сарадњу Београда и Приштине са економског аспекта. Сиромашни косовски Албанци, који мотиком не могу ништа да зараде, сада имају само један пут — криминал. А ако им Србија покаже алтернативни пут и пружи људима на Косову прилику да зараде новац, ни једна здрава особа која жели да заснује породицу и има приходе неће изабрати да се бави криминалним активностима. До сада косовским Албанцима није чак ни понуђен тај избор. Можда би Србија требало да размисли како ће њена економска стратегија за Косово помоћи да се то питање временом реши. Понављам, политичко решење неизбежно ће доћи када се за њега створи економска основа, закључује Венијамин Стрига.
