Каква ће бити политика Приштине након избора? Нова политичка сезона на Балкану започела је ванредним парламентарним изборима на Косову. То су већ пети избори од 2010. године. Практично ниједан косовски законодавац се није задржао на тој функцији до краја мандата. То је због крајње нестабилности политичког система који су Американци брже-боље склепали од представника јучерашњих терориста и дилера дроге, пише за портал „Независимая газета“ директор руског Фонда за прогресивну политику и оснивач пројекта „Балканист“ Олег Бондаренко.

Да не бих звучао пристрасно, навешћу пример. Бивши „председник“ и „председник парламента“ Косова, Хашим Тачи и Кадри Весељи, тренутно седе у Хагу, где су оптужени за више злочина. Јасно је да је Запад већ дуго желео да их замени као главне преговараче, али с обзиром на дилему или они или главосеча Рамуш Харадинај, великог избора и није било. Иако данас Харадинај, који је већ био у Хагу намерава да се бори за председничку фотељу. И у овој борби рачуна на Аљбина Куртија, који је већ добио изборе и чије руке нису толико крваве због ратних злочина.

Гласање одржано 14. фебруара, којим су изабрани посланици „парламента“ непризнате Републике Косово, било је важно за многе, и не само у Приштини. Пре свега, победник избора, лидер „Самоопредељења“ Курти, деведесетих година најпознатији албански студентски лидер осуђен на 15 година затвора због борбе против режима Слободана Милошевића, стари је клијент америчке Демократске странке. Управо је зато био лош партнер за представнике Републиканске администрације Доналда Трампа и посебно за Ричарда Гренела, специјалног представника за Косово (већ бившег) америчког председника.

Моји извори кажу да је Гренел категорички одбио сарадњу са кабинетом Куртија, а Албанац је зато провео у премијерској фотељи мање од два месеца (именован је 3. фебруара 2020. године, а напустио дужност премијера 25. марта). Курти је био неспособан да преговара са Београдом и није желео да пристане на компромис и укине незаконито уведену стопостотну царину на робу из Србије и БиХ, што је Трамп и тражио, желећи да покаже да Београд и Приштина под његовим руководством могу да склопе важне споразуме.

Авдулах Хоти, који је заменио Куртија на месту премијера, укинуо је царине и 4. септембра у Вашингтону потписао споразум о нормализацији ситуације, према којем се Косово обавезало да неће тражити чланство у било којој међународној организацији док се не постигне споразум са Србијом, и истовремено постало је прва исламска „држава“ која је признала Јерусалим као главни град Израела. Ова последња тачка споразума је очигледно требала да убеди јеванђелисте да гласају за Трампа на председничким изборима. Али Трамп је изгубио, што значи да се споразуми с њим већ могу занемарити. Штавише, Арапска лига и многи представници исламског света директно су претили Приштини да ће повући признање Косова ако се споразум са Израелом спроведе.

Сада ће бивши студентски радикал Курти, који је добио око 55 од 120 мандата, активно тражити партнере за коалицију. То би могао бити Харадинај, чија је странка „Алијанса за будућност Косова“ добила 7% гласова. Али важно је питање: да ли ће у ову коалицију бити позвани посланици „Српске листе“, који су добили 10 од 10 мандата намењених представницима српског становништва? И, што је најважније, да ли ће Срби пристати?

Овде треба напоменути да су раније приштинске власти више волеле да имају своја два или три „српска“ посланика зарад „довољне заступљености националних мањина, отворености и транспарентности“. Али већ неко време сви Срби који су остали у покрајини (100 хиљада од 1,8 милиона) бирају „Српску листу“, коју подржавају званични Београд и председник Србије Александар Вучић.

Иначе, управо је Вучић један од главних присталица постизања компромиса око Косова. Неколико година се разговарало о плану територијалног разграничења, о промени административних граница између Приштине и Београда, према којем би се подручја насељена Србима на северу Косова вратила под власт Београда, а два подручја на југу Србије насељена Албанцима би припала Приштини. Али 2019. године немачкој канцеларки Ангели Меркел није се свидео овај план и о њему су почели да говоре све мање.

С обзиром на то да и Курти и Харадинај важе за отворене радикале и очигледно неће ићи на уступке Вучићу, дијалог о нормализацији односа Србије и Косова ће 2021. године највероватније бити замрзнут. Нови амерички председник Џозеф Бајден, који је честитао српском лидеру 15. фебруара Дан државности Србије, отворено му је пожелео „да што пре призна Косово“, што је, наравно, изазвало веома негативну реакцију у Београду.

Русија је више пута изјавила да је спремна да призна свако решење косовског питања које је у интересу Србије, али истовремено званично и даље подржава Резолуцију 1244 Савета безбедности УН, према којој се Косово сматра делом Србије у оквиру непостојеће Југославије. На сличан начин статус Косова је утврђен и у Уставу Србије. Тако да без великих уступака од стране Приштине, не може бити говора да ће Београд признати административне границе. А са доласком новог тандема приштинских владара највероватније можемо очекивати нову ескалацију, а не компромисе.

Авај, Балкан ће још дуго бити европско буре барута.