Now Reading
Руски експерт: „Срби неће у НАТО“

Руски експерт: „Срби неће у НАТО“

Балканист

У условима унутарполитичке кризе у Црној Гори поводом доношења Закона о слободи вероисповести који претпоставља одузимање имовине Српској православној цркви у тој земљи, власти Србије и Републике Српске наглашавају своју намеру да сачувају војну неутралност и не постану чланице НАТО блока, истиче за руско издање „Международная жизнь“ (Међународни живот) др Петар Искендеров, балканолог, старији научни сарадник Института славистике Руске академије наука.

Српско-црногорски односи су тренутно у кризи, подсећа он. Ситуација у Црној Гори ствара озбиљне геополитичке проблеме самој Србији, јер власти у Београду не могу да стоје по страни и не подрже (макар политички) Србе у Црној Гори и интересе Српске православне цркве, истиче експерт. Док, с друге стране, конфликт са Бриселом и Вашингтоном може изазвати нове проблеме у вези са Косовом.

Последице могу бити још драматичније по Бањалуку, сматра Искендеров. Европска унија традиционално оптужује лидере босанских Срба због национализма и вођења политике по етничком, а не државном принципу, пише руски експерт.

У таквим условима српски члан Председништва БиХ Милорад Додик је одлучио да предухитри могући негативан развој догађаја и изјавио да се спољнополитички вектор Бањалуке неће променити. Он је гостујући на РТС-у 15. јануара нагласио да ће Република Српска сачувати војну неутралност.

Слична је ситуација и у самој Србији, додаје Искендеров и подсећа да је у новембру прошле године председник Србије Александар Вучић још једном истакао да Србија неће постати НАТО земља и да неће променити своју политику према братској Русији.

Експерт са Института за европске студије у Београду Милан Игрутиновић такође сматра да се ускоро неће ништа променити у српско-руским односима. Али није тајна да би Сједињене Америчке Државе то желеле и оне ће чекати прави моменат да одвоје Србију од Русије, истакао је српски експерт.

Како је за „Блиц“ рекао бивши званичник Пентагона и садашњи директор организације „Пен Бајден центар“ Мајкл Карпентер, он не би могао да предвиди да ће српско руководство одустати од блиских веза са Русијом, бар не у блиској будућности, подсећа Искендеров.

„Међутим под правим околностима, мислим да је могуће да Србија следи фински модел политичког развоја и одвоји историјске и културне везе с једне, и политичко-војне везе са друге стране. Фински модел у основи укључује три ствари: реформу политичких институција ради јачања владавине права и демократских норми, пуну интеграцију са ЕУ (али не и НАТО) и одржавање блиских културних и односа између људи са Русијом, истовремено супротстављајући се клептократско-ауторитарном моделу развоја Кремља“, навео је Карпентер за „Блиц“.

Руски експерт Петар Искендеров сматра да у насталој ситуацији Русија мора пажљивије да прати дешавања на Балкану и да „пропусти кроз уши“ важне изјаве у Београду и Бањалуци поводом односа са Вашингтоном и Бриселом. А најбоља гаранција за руске интересе на Балкану јесте реализација билатералних трговинско-економских, инвестиционих и енергетских пројеката, попут „Турског тока“, за шта су заинтересоване све државе на Балкану, закључио је руски експерт.

Фото: espreso.rs

Scroll To Top